ГРЕШНИ МИЛОЈЕ

ПИСМО СВЕШТЕНИКУ С.

Часни оче,

Утолико пре, да не бисмо били лицемери, желим да Ти се обратим искрено и отворено. И да ти испричам шта ми о Сретењу рече једно твоје духовно чедо. То је ваистину частан човек који се разочарао у Тебе до суза. Па о Теби овако збори:

Од њега сам, каже, чуо тумачење Псалма: благо човеку који на путу грешничком не стоји и у друштву неваљалијех не седи.

         Од њега сам научио, каже, да је проклетство ићи за непослушним и за онима који су у безакоњу.

Од њега сам научио шта су свети Оци кроз Символ вере рекли говорећи:

Верујем у једну Свету, Саборну и Апостолску Цркву...

Од њега сам вели, научио, да је саборност со соли наше свете Цркве којој је глава Христ.

Од њега сам добио на дар одговарања на Светој литургији од Јована Златоуста и Устав Српске православне цркве.

Каже, од њега сазнадох да се заклео да ће чувати правила свете Цркве која су прописали Сабори и да неће другчије умовати него онако како учи света Црква. Саборна! И да ће народ чувати у послушности и јединству црквеном. И да ће народ упућивати да испуњава наредбе црквене власти. И да ће Свето богослужење обављати по Уставу.

Од њега сам сазнао, вели, да у архијерејској заклетви стоји да ће архијереј следити и повиновати се Сабору. Тој највишој црквенозаконодавној власти.

Из његове руке сам у моју руку први пут узео Служебник. Кажу да је овај потоњи из 2007. исти као онај што ми је он својевремено позајмио на прочитање.

Не могу, каже, да верујем да он не зна за одлуку Сабора, за акт Синода и акт епископа у вези са обавезом да се богослужбени поредак има довести у склад са вековним поретком наше Цркве. Наше, каже, а не неке друге о којој говори самовољни бивши владика Атанасије.

Не могу да верујем, вели, да он не зна за те акте. Ако, пак, зна за те акте, а чини то што чини, онда срам га, вели, било! Од година његових. Од седи власи његових. Од речи његових. Од дела његових за све ове године служења Богу и говорења народу. Јер ако је знао, онда је учинио безакоње. Онда уноси несрећу и раздор у стадо своје. Онда гази оно у шта се заклињао. Онда не служи Богу, но мамону. Онда не служи роду, него оде у изроде, који хоће да нас окрену западу, уместо истоку. Папи, уместо Источнику. Зато се ваљда и окрећу наопачке кад говоре заамвону молитву. Западу јер је тамо Ватикан уместо истоку и Источнику. Ако зна за одлуку Сабора па је гази и својим понашањем пљује на њу и на светоотачко предање, онда Сабор није за њега највиша црквенозаконодавна власт. Онда он има неког другог господара коме служи. Јер његова непослушност Сабору је непослушност Цркви нашој. Непослушност Господу Христу. Онда немој да очекује да га поштујемо и да га следимо. Каже, он нам рече својевремено, објашњавајући учење светих отаца, да је проклетство ићи за непослушним. За безакоником. `Оће ли стадо своје да поведе у суноврат? У погибао? У бездан? У проклетство?!?

Зашто???

Да би био старешина? Или намесник? Зар то није самовоља? Самољубље? Славољубље? Јавашлук? Неред? Кукавичлук? Издаја? Срамота? Грехота?

Хоће ли, каже, да се придружи онима који су решили да нам рaсплачу то мало соли што држи овај напаћени народ? То мало вере што је у срцима нашим? Хоће ли да се придружи онима који би да разљуљају тај стожер око кога се сабира род наш? А то је наша Црква света. Хоће ли међу оне који би да се додворе онима којима ништа није свето? Ни светоотачко предање. Ни Сабор. Ни Устав. Ни ред. Ни морал...

Ја сам, вели, дужан да веру моју, коју сам од предака мојих примио, предам деци мојој и унуцима мојим. И нећу дозволити да се ико са тим игра.

Часни оче,

Људски је пасти. Хришћански је покајати се и устати. То си нас учио.

Покажи нам примером својим снагу проповеди Твоје. Тако Ти Бог помогао. И Теби и нама. Да заједно у слози и љубави истребимо кукољ који нам је неко бацио у њиву нашу.

Учио си нас да ће доћи вукови у јагњећој кожи. Зар не препознајемо знаке времена? Проћи ће они који су Ти бацили мрвице части и прочеља. Прошли су и силнији од њих. Остаћеш сам са својом савешћу. Са својом бруком. Са својом издајом. Са својим народом. Са бруком Твојом живеће деца Твоја. И унуци Твоји. Зато оче, одрекни се те привремене части. Окрени се стаду своме. Устани. Поведи га одонуд где си га оставио, пре него што си пао. Ја знам предобро срце Твоје. Ја знам да си Ти у новотарије ушао без зле намере.

Простодушно и безазлено. Верујући ономе што је и сам преварен. Али, исправљање наших грешака је основна хришћанска дужност. И врлина. Ако будеш служио онако како си Ти служио деценијама, онако како се у Српској православној цркви служило од њенога постања до недавно, нећеш погрешити.

Сигурно нећеш погрешити! И неће бити неслоге и несреће у стаду Твоме. Ако се пак не вратиш вековном богослужбеном поретку Српске православне цркве, па наставиш да се непослушношћу својом ругаш Сабору а тиме и Уставу СПЦ, навући ћеш на себе невоље и несрећу голему. Нека би Ти Господ Бог милостив био и помогао Ти да се вратиш стаду својем. Да опет буде једно стадо и један пастир.

Са надом да Твоја десница опет благосиља Твоју збуњену духовну децу и искреним доброжељењем

Грешни Милоје

О Сретењу, 2008. године Господње

Извор: Грешни Милоје, Не помичи старе међе, ЛИО, Горњи Милановац, 2008. г., стр. 51 – 53.