|
 Патријарх Вартоломеј поздравио папу поводом 50.годишњице „скидања анатема“
„Папин циљ је да интегрише хришћанство и јудаизам, ради примања антихриста“ Олга Четверикова Константинопољски патријарх Вартоломеј упутио је 7. децембра честитку римском папи Фрањи поводом 50. годишњице – како сматрају присталице екуменистичког лжејединства – „историјског“ „скидања анатема“. Тога дана, 1965. године, претходник патријарха Вартоломеја – константинопољски предстојатељ Атинагора, екумениста, дубоки прврженик идеје уједињења православних с римокатолицима, и римски папа Павао VI - прогласили су „скидање анатема“ из 1054. године.
Честитку патријарха Вартоломеја папи је предао његов главни екумениста, кардинал Курт Кох, председник такозваног „Папског савета за унапређење хришћанског јединства“, који се недавно вратио из Турске у Ватикан. Осим тога, он је донео и симболичан поклон – заједничку фотографију Фрање и Вартоломеја. Подсећамо да је патријарх Вартоломеј иницијатор тзв. „Свеправославног сабора“, на чијем је дневном реду и озакоњивање јереси екуменизма (8. и 9. тачка саборског дневног реда биће „однос Православне Цркве према осталом хришћанском свету“ и „Православље и екуменистички покрет“). По мишљењу низа познаваоца ове тематике, главни циљ патријарха Вартоломеја је да сву пуноту Православне Цркве приведе ка признавању власти римског понтифа. Са друге стране, папин циљ је да „интегрише хришћанство и јудаизам, ради примања антихриста“. То је став руске геополитичарке Олге Четверикове, доктора историјских наука, која је на округлом столу посвећеном опасностима које прете од планираног „Свеправославног сабора“, између осталог, рекла: „Суштина екуменистичке политике Ватикана је да на нове начине постигне увођење Помесних Православних Цркава под контролу римског папе. Унија мора бити другачија, неформална“. Резултат управо такве уније са Ватиканом било је злогласно „скидање анатема“: „Патријарх не само да је прогласио Римокатоличку 'цркву' за сестринску, већ је папу унео у диптих Константинопољске патријаршије. На тај начин папа је постао 'први епископ хришћанства', а патријарх – 'други иза свог брата'. Ова декларација о узајамном праштању показала се далеко ефикаснијим средством уједињења него формална унија, јер искључује неопходност превазилажења богословских разлика. Овај чисто језуитски метод постао је образац за увођење других Помесних Цркава у крило римокатолицизма.“ „Унију ће закључити управо на такав начин: неће бити објављене никакве формалне декларације о признавању улоге папе нити одредбе везане с променом вере. Та питања просто неће бити ни покретана“, - упозорила је Олга Четверикова. По материјалу са: „christian-spirit.ru“ Превод и приређивање: „Борба за веру“ |
