2015. године - из главе цијела народа - испевана је биографија подгоричког проте Велибора Џомића. У наставку је доносимо као систематизовани приказ ко је тај човек, а поводом најаве његовог протеривања из митрополије црногорско-приморске (овде:).

 + + +

За певање уз гусле на Бадње вече у Црној Гори ове, 2015. године по старом календару

Вино пије Џомић Велиборе,  

А у оној стоној Подгорици,

Поред скута земље господара,

НАТО Мила, што му нема пара,

Ристе Рада ЕУ прегаоца,

Што је себи титулу узео

Са Цетиња архиепископа.

А када се поднапио вина,

стаде Џома вако бесједити:

„Бејах Барон од Краљева града,

А видите, браћо, ђе сам сада?

Покрај скута земљи господара,

НАТО Мила, славнога владара,

Покрај скута мог архиепископа,

Ниђе нема овакога попа,

Што се вако на високо попе,

И што има и пића и клопе

А и пара говеда да рани,

Нису таки моји Краљевчани,

Све ти је то пука сиротиња,

А ја више нисам аветиња,

Но сам поста више од сердара,

Правник вредан златног џефердара,

Многима сам поскидао главе

Владикама што се важни праве,

Све сам слушо што ми рече ћаћа,

Џелатима баш се добро плаћа.

Послушни син и ћаћа Ристо

Тужбу писах чича Артемију,

Подмето сам ногу Василију,

Филарета са трона сам гнао,

Георгију  ја бих за врат стао,

Бејах против исте мајке сина

Баш владике оног Константина,

Па се сада од тих тужби силних

Сит наједох са гозби обилних,

Некад ходих поцепаног тура,

А сада сам значајна фигура,

Ијекавски и зборим и творим,

Само да се свом газди додворим,

На кога ме мој господар тутне,

Јурим, гризем, да ми се не љутне,

Дневи су ми моје врло кратке

Да обавим прљаве задатке“.

Пије вино тај Џома Диплома,

Власник славног индекс-доктората (линк: овде:),

А када се поднапио вина,

Стаде себи вако бесједити:

„Сад су прошла они глупи сати

Када сам се моро претварати

Да сам зилот Светог Николаја,

Сад сам главни подгорички баја,

Џипа возим, светосавља грозим,

Ево часа да се види даса“.

Па он хита лепим Бечићима,

Хотел „Сплендид“ нашег Џому прима,

Да у њему ново лето чека,

Право место за правог човека!

А чујеш ли, о Србине брате,

Ти што немаш индекс-докторате,

Што се чудиш, што те мисли море,

И у глави што ти бучи море,

Што се риташ, и чему се питаш:

„Како прота новогође слави

Кад се Божић Србину на јави?

Откуд прота у томе „Сплендиду“

Када дани поста јоште иду?“

Заостали мој Србине брате,

Глуп си, немаш индекс-докторате,

Година је нова, лепа, фина,

За тог Џому Монтенегра сина.

Шта га брига божићно пециво,

Он не пије ни брљу, ни пиво,

Већ он пије много скупља пића,

Све у друштву пробраних младића.

Ту је славни Мићуновић Брано,

Свима познат Брано је добрано,

А са њим је и Грбовић Џиги

Кога нема ни у једној књиги,

Ал га има где га мора бити,

Таквим друштвом наш се Џома кити.

Од Бранкеље, Џигија и Мила

Није јача баш ниједна сила,

Поштењаци то су са Балкана,

Богомољци да им нема равна,

Па се с њима прота Џома дружи,

Да још више заслуга заслужи.

У „Сплендиду“ право је друштванце,

Монтенегро љуби НАТО ланце,

А Џома се на ЕУ позива,

Брисел му је посто жеља жива,

Зато дође да га браћа виде

Сред славнога хотела „Сплендиде“.

Такве браће Џома се не клони,

Ту му пева и Цетински Тони,

И оркестар Жутог Серхатлића,

Има ића, а има и пића.

Црна Горо, негда Његошева,

Мајко славна Мојковца и Чева,

Гнездо Светог Петра Цетињскога -

Џома слуша Тони Цетинскога!

Црна Горо, што нам негда сија,

Ти постаде нова Сицилија,

Прота Џома, нови јунак прави,

Пре Божића новогође слави,

Чека Џома  да пролеће гране,

Па да неком на праг кућни стане,

Да уцмека још неког владику,

Своме газди на понос и дику!

А ви, Србљи, што читати знате,

Из овога поуку имате:

У СПЦ прилике су таке,

Џомићи су фаце врло јаке,

Џомићима ко се замерио

На крупне се зверке намерио,

Па нек чека шта ће да га снађе

Кад му Џома иза леђа зађе.

Покај, Боже, покај мутиводе,

Што у мутном животе проводе!