"Ми немамо шта да тражимо с римским папом.

Нека он без нас путује својим масонским путем."

Владимир Осипов

Један високи црквени званичник недавно је изјавио (овде:) да је зближавање с Ватиканом потребно из два разлога. Прво, римокатолици су „ипак хришћани“. Друго, ми морамо скупа са папом да заштитимо хришћане који су прогоњени и убијани на Блиском истоку. На жалост, Римокатоличка „црква“ – то више нису хришћани. Паписти исповедају јерес филиокве, због чега је, у ствари, и почео раскол 1054. године.

Скоро хиљаду година западни хришћани су исповедали – као што ми до данашњег дана исповедамо – да Свети Дух исходи само од Оца, како је учио Христос. А онда је кроз 1000 година Римска „црква“ умислила да је „паметнија“ и „благочестивија“ од свих хришћана у свету,  истакла тезу о исхођењу Светог Духа „и од Сина“ и одједном себе почела да сматра за ПРАВУ. А  онда је 1870. године, такође самовољно, усвојила још једну новотарију: непогрешивост папе. Непогрешив је једино Исус Христос. Но, горда и самомољубива Римска „црква“ одлучила је да је још један непогрешив – понтиф. Али, то није све. Рим има још и догмат о ПРИМАТУ римског папе над свим хришћанима на планети.

Сада, на пример, константинопољски патријарх Вартоломеј, друг и савезник САД, припрема за 2016. годину Свеправославно саветовање, којe многи називају Осмим васељенским сабором. Константинопољски патријарси почели су у 20. веку тако да поштују папу, да чак и себе, самољубиве, стављају на друго место. Први, по мишљењу Фанара, јесте понтиф. Он има и карте у рукама. И власт над свим хришћанима. Није искључено да ће на последњем заседању Сабора у Истанбулу бити проглашен папски примат над свим Помесним Православним Црквама. Ништа чудно: јер „ми“ смо руком Нестора Жиљајева 1993. године потписали полутајни Баламандски споразум,  у коме су написали да наше цркве сматрамо СЕСТРАМА. И ето, глава „сестринске цркве“ почиње да командује.

Други ватикански концил (1962 – 1965) извршио је револуцију у римокатоличком вероучењу, преобразивши фактички римокатолицизам у јудео-римокатолицизам, који је аналог јереси жидовствујућих. Римокатолици су скинули с Јевреја кривицу за распеће Исуса Христа. Свето писмо су подвргли цензури, избацивши, на пример, из Новог завета све негативне изјаве Спаситеља о Јеврејима. Јевреји чак немају потребу да прелазе у хришћанство: они, као „старија браћа“ хришћана, и без тога су већи и важнији од нас. То јест, римокатолици, паписти, сада већ нису само јеретици, већ и нехришћани.

Што се тиче заштите хришћана Блиског истока од терора ИСИЛА и других исламистичких група, то је могуће чинити и без сусрета с папом, без љубљења папских ципела по примеру владике Никодима Ротова. Представници Православља и римокатолицизма могу, рецимо, на платформи УН донети  одлуке и чињења у циљу заштите хришћана на Истоку.

Не разумем заборавност неких у погледу чињења Ватикана. 80-тих година паписти су дрско узурпирали све православне храмове у Западној Украјини и још увек их нису вратили. А сасвим недавно извели су крвави Мајдан у Кијеву под паролама „Убиј Русе!“ и „Смрт Москаљима!“. Свакако, финансијер бандеровског мајдана су, на првом месту, САД. Но, и Ватикан је дао свој допринос који има тежину. 50% свих бораца мајдана чинили су римокатолици и унијати. Они су у унијатским храмовима ноћили и складиштили оружје. Паписти су заједно с Ватиканом распалили такозвану „Обојену револуцију“ у Украјини. И извршили дрски државни преврат 21.фебруара 2014. године, забранивши преко ноћи руски језик и отпочевши прогон „москаља“. Само се тим језивим терором и може објаснити стварање ЛНР и ДНР, тих одбрамбених баријера од нацизма. 

Ми немамо шта да тражимо с римским папом. Нека он без нас путује својим масонским путем.

Извор: „odigitria.by“

Превод и приређивање: „Борба за веру“