header image
НАСЛОВНА СТРАНА
О неслагањима међу поглаварима Помесних Цркава Штампај Е-пошта
понедељак, 11 јануар 2016

 Свеправославни сабор постаје све неизвеснији како се примиче време његовог одржавања у Истанбулу. Предвиђен је за пролеће 2016. у цариградској цркви Свете Ирине, где би требало да се окупи више од 600 архијереја. Неће се, по свему судећи, одржати ни претходни сусрет поглавара помесних православних цркава, који је васељенски патријарх Вартоломеј планирао у јануару.

Долазак у Цариград већ су отказали руски патријарх Кирил и антиохијски Јован. Занимљиво је да је патријарху Вартоломеју, иначе по части првом верском поглавару свих православаца, долазак отказао и поглавар Грчке православне цркве - архиепископ Јероним, мада међу православцима влада уверење да у све већем ривалству Цариградске и Московске патријаршије, иза прве стоји јелински блок цркава, а иза друге православни Словени.

Јабука раздора

Након прошлогодишње помпезне најаве Свеправославног сабора, већ на потоњим припремним међуправославним епископским саветовањима почело је варничење међу браћом по Христу.

Као јабука раздора истиче се то што Цариградски патријархат истрајава у ставу да не признаје самосталност појединих цркава које су аутокефалију својевремено добиле од своје матице - Руске православне цркве. Одбија се и предлог да одлуке предстојећег скупа не могу бити валидне ако сабор напусти било која помесна црква.

Такође, камен спотицања постао је начин одлучивања на свеправославном скупу, те дугогодишњи, чак и вишедеценијски, нерешени конфликти између појединих сестринских цркава. Реч је о упадима на туђу канонску територију и успостављање сопствене јурисдикције на њој. Због тога је престало канонско општење између црквеног Јерусалима и Букурешта, али и између Антиохијске и Јерусалимске патријаршије.

- Изгледало је да ће ове године, за дан Свете Тројице, када је Дух Свети сишао на апостоле, скуп у Цариграду ипак бити одржан. Постигнут је начелан договор о раду и закључцима који ће бити постизани сагласјем, без прегласавања. Списак тема је осавремењен. Почели су припремни разговори комисија. Али, ствари у свету и међу самим помесним црквама су се компликовале, почев од затезања, до ивице пуцања, односа Русије и Турске, до нерешеног статуса Православне цркве чешких и словачких земаља. Дошло је и до размимоилажења око начина одлучивања на Сабору. Наиме, митрополит Јован Зизјулас, председавајући припремних скупова, у име Цариградске патријаршије, није се сложио са предлогом Антиохијске патријаршије да се скуп распусти ако било која помесна црква напусти сабор, не слажући се с његовим током и закључцима. Предлог антиохијаца подржала је Московска патријаршија, као и делегација Српске православне цркве - објашњава за "Вести" православни публициста проф. Владимир Димитријевић.

Незадовољство СПЦ

Руска православна црква (РПЦ) је, подсећа он, издала званично саопштење, у коме се између осталог наводи да "сумње изазива сама могућност одржавања Свеправославног сабора у време када се неке православне цркве налазе у стању нерегулисаних конфликата, а статус поглавара Православне цркве чешких земаља и Словачке и даље не признаје низ православних цркава, а овоме треба додати и крајње нестабилну општеполитичку ситуацију у свету".

Припремним скуповима није у потпуности задовољна ни Српска православна црква, а митрополит Амфилохије (Радовић) недавно је, на једној трибини на Богословском факултету у Београду, обелоданио да "васељенски представници одбацују сваки предлог СПЦ".

- Понашају се као да не постојимо. Онда је велико питање и нашег учешћа - рекао је митрополит.

Покушаји да се направи свеправославни сабор чије би одлуке биле општеобавезујуће за помесне цркве трају од 1923. године, када је тадашњи васељенски патријарх Мелетије (Метаксакис) један такав скуп направио у Цариграду.

Савет Аве Јустина

- Свети Јустин Ћелијски је јасно и гласно рекао: "У историји и животу Православне цркве никада ниједан сабор, а поготову такав изузетно благодатни светопедсетнички догађај, какав је Васељенски сабор, није вештачки тражио и измишљао теме за свој рад и заседање; није никада наметљиво одржавао 'конференције', 'конгресе', 'просиноде' и сличне вештачке скупове потпуно туђе и непознате православној саборској традицији, а у ствари копиране од западњачких организација туђих Цркви Христовој". Тог савета треба се држати и данас - закључује Димитријевић.

- На скупу није било представника Московске патријаршије, а ни остале помесне цркве се нису слагале са генералном линијом Мелетијевом - он је био модерниста, који се залагао за усклађивање православне вере са "духом времена", што је за последицу имало увођење новог календара у богослужење и разбијање молитвеног јединства Православне цркве - подсећа Димитријевић.

Шездесетих година 20. века, наставља наш саговорник, покушаје прављења Свеправославног сабора предузели су екуменистички делатници, какав је био цариградски патријарх Атинагора, близак сарадник папе Павла Шестог.

- И он је имао модернистичке намере, па се таквом скупу из СПЦ противио отац Јустин Поповић тврдећи да, у тренутку када је већина Цркава под влашћу комунизма, и када оне не могу слободно да се изразе, такав скуп представља велику опасност по очување истине и јединства међу православнима. У то време одржан је и велики скуп на Родосу, када су каталогизоване теме, почев од питања поста до борбе против расизма и других облика дискриминације. Многи духовници широм православног света плашили су се да Сабор не буде модернистички, и да не крене ка скраћењу и укидању постова, увођењу другобрачја свештенства, као и путем још терминалнијег екуменизма који је, међу предањски оријентисаним православнима, дуго доживљаван као својеврсни религиозни глобализам - подсећа Димитријевић.

Забринути Руси

Московска патријаршија поручује и то да је РПЦ "увек учествовала и наставиће да најактивније учествује у предсаборском процесу, упркос очитим тешкоћама у припреми Свеправославног сабора". Указује се такође да је "прерано говорити о роковима његовог одржавања", јер се "рад на припреми његових докумената одвија веома успорено". И Свети синод Руске православне цркве изразио је забринутост што "никако не полази за руком да се Руска црква договори са Цариградском око припреме за почетак рада тог Сабора" и да "постоји бојазан да се поменути Сабор неће ни одржати".

Извор: „Вести“

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 11 јануар 2016 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 38 гостију на вези
БЕСПЛАТНЕ РЕКЛАМЕ И ОГЛАСИ ПРИЛОЖНИКА САЈТА

ОБЈАШЊЕЊЕ:
ОВДЕ:

 

 

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.