Христос се роди, браћо и сестре, васцели српски православни роде!

Дивно је поздравити вас овим покликом радости, колико год и даље била тмурна и тужна дешавања у нашој Епархији канадској.

Много се тога издогађало у минулом периоду од нашег последњег Саопштења. Ипак, ћутали смо. Оно на шта другима указујемо као лоше, као непримерено и недостојно, не желимо и трудимо се да не чинимо и сами. Замерали смо, и то стоји, комисији Синода СПЦ што је, у минулој години, рад обављан у данима Великог Поста, јер шта вреди некоме што не једе сланину и мрснину када му и срце и душа кипте мрзитељским гневом и необузданом острашћеношћу на брата.

Зато смо ћутали и провели дане Божићног Поста молећи се и за душе свештеника наше Епархије и појединих из вишег клира наше Цркве, залуталих у заверу да по сваку цену, ако би могли, и главу Епископу Георгију скину. Држали смо се поука стараца: „Благословен си мрзитељу мој на мене, јер ја се молим Богу и за тебе.“ Нисмо хтели да се оглашавамо и да се не би, погрешно, закључивало да ми говоримо како бисмо узнемирили народ и да народ не би улазио у цркве о Божићу, те тиме доприносио увећању празнина у упражњеним црквеним касама, што је поменутом свештенству најважније. Сада се сматрамо дужнима да кажемо, па се и обраћамо свој јавности. 

Током новембра и децембра минуле године, заверени свештеници и њихови тајкун-ментори су, у више наврата, насртали на банковни рачун Епархије тражећи да га банка одмрзне и стави њима на располагање, објашњавајући, неистинито, финансијској институцији да црква не може без тих пара да ради. Легитимни савет Епархије канадске је узвраћао, правном преписком, са своје стране и објашњавао, истинито, да нико никакве паре не држи којима би био спречен рад цркве. Поготово што су одређени трошкови били и даље, аутоматски, плаћани са рачуна, и поред тога што је био замрзнут. Легитимни Савет је тврдио, истинито, да су средства на рачуну махом наменска или орочена за одређену сврху, као здравствено-потпорни и пензиони свештенички фонд, или средства на траст рачуну, прикупљена преко Добротворног фонда „Св. Цар Лазар“ и намењена као помоћ конкретним црквеним срединама и појединцима, махом у крају. Све што је легитимни Савет тражио са наше стране било је да се рачун никоме не предаје, ни заверенима, ни легитимном Савету, ни трастизима, све до постављања новог епископа, како би епископ преузео бар то нетакнуто, као што предвиђају канони и Статут, кад је већ насилно проваљено у канцеларију Епархије и насилно отета документација… 

Из непознатих разлога банка је, ипак, одлучила да дана 4. децембра преда рачун Епархије на употребу, трећем по реду, самозваном епархијском савету Василија Томића. Рачун је сада одмрзнут и све приче по јавности, које су у време Божићног Поста требало да продају тираже разних новина, да ће одмрзавање тек да уследи, у фебруару, када, опет, пара ради дође Патријарх да одржи скупштину Епархије, лаж су. Истина је да ни банка не може да одобри употребу одређених средстава ненаменски, односно са преиначеном наменом, уколико претходно банка није добила легитимну одлуку надлежних органа и тела да се такво нешто уради. И банка полаже рачуне надлежним финансијским телима државе и зна докле може да иде. За такве одлуке Томићев савет није надлежан и не може да их доноси, јер тај самозвани савет није легитимно надлежан ни за какве одлуке нити може икакве одлуке да доноси. 

Али овај заверенички савет се скрива иза ауторитета Патријарха, за кога морамо рећи да се показао као веома неупућен у црквена правила, што је исказао у више наврата, оповргавајући и оповргнуте одлуке, јер и поред одлуке да опозове своју одлуку о смењивању легитимног савета, никада није оповргао одлуку о именовању Василија Томића за архијерејског заменика, што није смео да уради, а да не прекрши правила, већ је био дужан да настави да ради са легитимним архијерејским замеником Михајлом Додером. Или је можда Томић човек некога другог из неке дебеле сенке, који је и за Патријарха недодирив? Или је можда брозовска ера оставила злотрагове и на црквену хијерархију, па се ономе горе може како хоће мимо црквених закона, правила, статута, канона? Заборавили су се у својој надменој гордости Светог Писма: „А ми ћемо у молитви и служби ријечи приљежно остати.“ (Дјела 6, 4) него су пожелели да служе око трпезе, а нарочито око банковног рачуна.

Упозоравали смо и поново то чинимо: 

Патријарх нема надлежности Епископа у Епархији у којој је администратор без обзира што је Патријарх. Статути, правила, канони, не познају формулацију комунистичких извршних секретара „са свим правима и дужностима“. Патријарх не може да сазива Скупштину Епархије, а још мање то може Администратор за Северну и Јужну Америку, без обзира што је митрополит, а најмање то може Василије Томић. Ниједан од ових није муж Епархије. Ако и буде тако сазвана, од било кога од поменутих, оваква скупштина ће, сходно правилима СПЦ, бити фарса од управљања Црквом и њеним добрима. Легитимни Савет остаје упитан: ако већ толико жуде да се дочепају материјалних средстава, новца и имања, зашто уводе у грех недужни народ; зашто због новца увлаче ЦШО у незаконите и неканонске работе, зашто их замајавају лажним скупштинама, зашто једноставно не приграбе себи све тим истим ауторитетом када су убеђени да им ауторитет чина даје толика права над истином?

Дужност да сазива скупштину Епархије има само надлежни Епископ те Епархије и само када тај буде утроњен, он ће моћи, сходно већ овом или оном захтеву, овом или оном члану Статута, да сазове заседање скупштине. Све друго нелегитимно је, нелегално је и води даљој погубности Епархије. Тако нелегално и нелегитимно сазвана Скупштина нема никакве надлежности нити права да доноси материјално-финансијске, нити било какве друге одлуке. Напомињемо да ниједна ЦШО није дужна да се одазове оваквом позиву за овакву скупштину. Напротив, у име заштите црквеног поретка и црквеног реда, у име очувања законитости, Статута и канона СПЦ, ниједан свештеник који одбије учешће на оваквом скупу, без обзира на силничке претње Василија Томића и Патријарха, неће бити ни у прекршају ни у греху. На сваком је појединцу да изабере хоће ли својом савешћу служити завереним свештеницима и њиховим полутајним финансијским тајкун-менторима или Господу самом. Напомињемо још једном да ће за своја дела на крају заверени свештеници ипак одговарати. Против петорице њих – Василија Томића, Душана Гњатића, Војислава Павловића, Љубомира Рајића и Милојка Димитрића – поднесене су пријаве Црквеном суду, и кад-тад ће се оне разматрати, као и пријаве против још двојице заверених које се припремају.  

Подсетимо се сви: ко служи Господу тај тражи Дух Господњи, а не банковне рачуне. 

У циљу редовног слања потврда верницима за прилоге у 2015. години, за пореске олакшице, Томићев савет је одбио понуду да благајник из састава легитимног Савета, без икакве надокнаде, сачини потврде о уплатама за период док је активно био благајник, са образложењем да ће то они, Томићеви, учинити. Обзнањујемо да за све потврде које приложници не добију за своје дате прилоге постоје два начина да дођу до својих олакшица. Један је преко Ревењу Канада, да пријаве прилог и траже потврде, а други је да се обрате секретаријату Епархије који, по први пут, има два активна секретара. Предлажемо свима да прво иду овим другим путем, па ако то не буде дало резултата да онда затраже заштиту код Ревењу Канаде.  

Још једном свима од Господа само добробит и благостање и свакоме по делима његовим нека подари Бог.

 Христос се роди! – Ваистину се роди!

 Легитимни савет Епархије канадске

О Светом Стефану 2015.