Легитимно изабрани чланови Савета Епархије канадске обавештавају све вернике Српске православне цркве и упозоравају оне који су намерили да се појаве на скупу заказаном као годишња скупштина Епархије, у Милтону, Онтарио, да је реч о незаконитом сазиву који не може да се окарактерише као скупштина Епархије. Стога се не обраћамо овом скупу него појединачно свима који су позвани да учествују у овом незаконитом, противстатутарном и неканонском чину.

Ради се о покушају да се присуством представника већине парохија Српске цркве у Канади и злоупотребом ауторитета Патријарха српског да легитимет невиђеном безакоњу и рушењу црквених канона које већ пуну годину дана, својим подлостима,отворено спроводи Василије Томић, некада свештеник ове Епархије од великог угледа.

Василије Томић кренуо је у свој лични поход зверског прогањања доскорашњег Епископа канадског Г. Георгија. На том путу Томић не може да се заустави јер само физичко присуство Владикино подсећање је и Томићу али и свим верницима на оно што је Томић урадио: прекршио је све црквене законе и своју свештеничку заклетву, погазио најелементарније људске принципе.

Томић је зато принуђен да, доследно подлацу, упорно понавља исте неистине не би ли њима заварао јавност: да Владика Георгије није прихватио одлуку Светог архијерејског сабора о свом пензионисању, да је Владика Георгије изазвао раскол и формирао црквену јединицу у Канади која није у окриљу Патријаршије; да Владика Георгије није хтео да обави примопредају дужности у јуну када је стигао администратор Епархије.

По сазнањима и легитимног Савета и верника Епархије канадске, истина је сасвим супротна: Владика Георгије је јавно истог дана када је Сабор донео одлуку, ту одлуку прихватио и ниједним чином након тога није је оспорио; Ђакона Стефана Икономовског није ван Патријаршије отерао Владика Георгије него Василије Томић када га је 1. маја истерао (плански и уз пажљиву оркестрацију истомишљеника) са свештеничког скупа у Ватерлоу не дозвољавајући да се чује ни једно једино слово које би се супротставило Василију Томићу а не учењу Цркве. Владика Георгије је симболе владичанске власти предао администратору одмах при првом њиховом сусрету, а за административно и финансијско пословање Епархије био је задужен Савет Епархије. И управо је Василије Томић тај који је спречавао да се легитимни сазив Савета појави у свом пуном и правом својству пред Патријархом, умишљајући да је он, Василије Томић, Српска православна црква. У томе је био подржан од групице свештеника истомишљеника, материјалиста као и Томић, и спремних на све за новац – како је то већ и изјавио и самом Патријарху један од њихових ментора, Милан Лешић.

А Савет јесамо имао дужност коју је и извршио: заштитио је Манастир – центар Епархије чуварима јер другога није било.Није Савет закључао Манастир већ онај који га је напустио и препустио да се у њему деси разбојништво, провала и крађа.

Томић је изиграо и покушај договора, покренут путем адвоката још 1. маја, да се обави мирна и законска примопредаја, како то захтевају канони и Статут Епархије, и гурнуо Патријарха српског у недостојан посао да мења браве на свим улазима и на соби Владике Георгија, а онда и да обије епархијске канцеларије.

Пад и проклетство Василија Томића били би његова приватна ствар кад Томић за своју демонску работу не би као покриће узимао Цркву. Покривајући се мантијом, он је са групицом сабораца чије моралне квалитете верници Епархије јако добро знају, за своје личне мотиве искористио име Цркве губећи у томе, као сваки безумник, било какав осећај мере. Као врхунац подлости, дрзнуо се на крају да нареди свештеницима да ускрате српске вернике у Канади божићне посланице како би им се уместо тога читао текст о наводном нецрквеном понашању Владике Георгија.

Сазивање овакве Скупштине у име целе Епархије, још једна је злоупотреба Цркве. Не дозволите да будете таоци Томићевогличног рата и учесници у недостојном линчу којег он припрема.Јер да је хтео да ово буде сумарни преглед живота и рада у Епархији у протеклој години онда би свакако били позвани и они који су управљали Епархијом прву половину године. То би имало каквог таквог смисла, мада би, подвлачимо, и тада Скупштина била нелегална и нелегитимна.

Знамо да ваш положај додатно отежава ситуација у коју су доведени ваши свештеници. Знамо и ми као што знате и ви, да нико од свештеника, како један од њих недавно рече, “неће имати храбрости да каже истину Патријарху у лице”. Зато је важно да ви (који се не бојите за своју егзистенцију) будете чврсти, тим пре што ћете у овом скупу бити у мањини. Јер приљежно ради Томић са својом групицом на довођењу својих делегата за једнократну употребу (откуд Кесер делегат са Ривера, можда идући пут дође из Калгарија, када Томићу буде затребало?), памеђу њима и оних који су оштетили своју цркву за десетине хиљада долара. Шта се од тих може очекивати већ жеља да се Епархија уруши, народ разочара и од Цркве одбије?

Апелујући да останете трезвени и верни својој Цркви, подсећамо на следеће необориве чињенице које говоре у прилог наших тврдњи:

1. Скупштину Епархије канадске, сходно канонима Цркве административно преточеним у чланове Статута Епархије, може да сазове само епархијски архијереј (Статут 21.6). Понављамо по ко зна који пут да администратор Епархије, па био он и Патријарх српски, није епархијски архијереј.

Патријарх српски епархијски је архијереј само у својој црквеној јединици, Митрополији београдско-карловачкој, и према каноница Свете Цркве Православне, не може бити епархијски архијереј и у некој другој црквеној јединици. Канони Цркве на то јасно упућују и не дозвољавају да један женик, један архијереј, има две невесте, две епархије. Епархија канадска је од 22. маја 2015. епархија-удова и она чека свога женика, новог епископа, новог домаћина свима нама, верницима Српске Православне Цркве у Канади. Дакле епархијски архијереј у Српској цркви у Канади није Патријарх српски Г. Иринеј, осим уколико он не сматра да стоји изнад канона, Свете Цркве, Устава СПЦ, Статута Епархије канадске.  

Ово зборовање сазвано од стране Василија Томића није редовна скупштина Епархије канадске, нити то може бити, јер је на претходној, 33. годишњој скупштини само утврђен датум и место (Калгари, а не Милтон) када би ЕПАРХИЈСКИ АРХИЈЕРЕЈ требало да сазове скупштину. Не наседајте на још једну Томићеву заводљивост.  

2. Други начин сазивања скупштине Епархије је на захтев две трећине црквено-школских општина, као што прецизира Статут.Ово је покушао прошлог лета да у дело спроведе Василије Томић, али, према соственом признању, није успео у томе. Па и у том случају, поред постојања таквог захтева, обавезу сазивања Скупштине има једино надлежни архијереј, Епископ те епархије и нико други. Није се Томић усудио да то поново покуша и овога пута знајући да нема никакву подршку међу верницима. Уместо тога, поново је злоупотребио углед и ауторитет Патријарха српског. Довео је човека који седи на трону Светога Саве у позицију да му се, с пуним правом, може приговорити да гази црквене каноне и да својим попуштањем Томићевом подлом безумљу руши Српску православну цркву у целини.  

3. Све када би, некаквом Томићевом магијом, скупштина била илегално сазвана, она у сазиву који је планиран не би имала легитимитет јер на њу нису позвани изабрани чланови Савета Епархије. На скупштину није позван ни њен епархијски архијереј у првих пет месеци 2015. године, да поднесе извештај о свом раду. Једноставно, није позван нико ко је имао право и обавезу да нешто каже осим оних којима је Томић рекао шта ће и како да кажу. А ко се не буде владао по томе, као што вам је Томићевим устима речено „мој брајко, зна ти се, нећеш више носити мантије“.  

4. Претходно речено потврђује и материјал који је упућен учесницима скупштине – обичан политички памфлет попут онихиз времена Брозове владавине у којем више сазнајемо о раду Светог архијерејског синода него о деловању Томићевог “назови савета”. Такав извештај не представља никакву основу за озбиљан рад.  

5. Скупштина Епархије највише је законодавно тело Епархије канадске. Као таквој њој је подређен Савет Епархије јер Савет извршава налоге и одлуке Скупштине између њена два заседања. За 5. фебруар сазвани скуп нема такве одлике. Оно што ће се тражити од присутних на скупштини заправо је сасвим супротно од предвиђеног: тражиће се да скупштина изврши налоге бесправно и на своју руку донесених одлука Томићевог крњег“назови Савета”. Укратко, бићете доведени у позицију да озаконите Томићево лично крајње безакоње, да својим гласом тобож у име Цркве покријете срамоту невиђеног антицрквеног деловања.

Уместо тога, са пуним правом поставите питање ко је овластио Василија Томића да позове канадске власти да изврше увид у епархијско пословање. Поставите питање ко је овластио Василија Томића да у име Епархије покрене поступак против Владике Георгија пред канадским властима. И поставите питање зашто је лажно обавештавао црквене општине да је полиција покренула такав поступак. Оно што је Томић радио код полиције, подносећи наводну пријаву против бившег Епископа канадског, прогласио је радом управних органа државе чију заштиту сви уживамо правећи лакрдију и од ове државе.

Имате обавезу да поставите та питања јер знате да се једном покренути поступак истраге у једној црквеној администрацији неће завршити само на тој администрацији, да ће се природно наставити у другим црквеним јединицама. Баш као што ће се рушењем свих обзира које се тичу заштите једног лица у мантији свему ономе чему је изложен Владика Георгије већ у следећем кораку излажу сва друга лица у мантији. Отвара се тиме, и јавно, питање свештеничких прилога од водица, дугогодишње утају пореза земљи Канади. Због овога и сличног, такве одлуке и може да доноси само Скупштина епархије, чак не ни Епископ. Оно што је започео Томић у свом безумљу, а за шта сада тражи ваш глас као покриће, само је први корак у беспотребном саморањавању целог српског бића у Канади.

При томе није неважно да Томића у том ружном расплету овде више неће бити. Зна већ цела Канада, купљена је кућа на Флориди – не “станчић” како бесрамно прича Томић покушавајући да предупреди неминовно откривање истине – и свако зна шта је његов следећи корак. Остајете овде ви, остају и ваши свештеници. Ваља и вама и њима међу народ. А треба и ово имати на уму: доћи ће ускоро нови домаћин, ваљаће и њему положити рачуне. Онога који је све ово покренуо, неће овде бити. Онога који је истински узрочник свега кроз шта пролазимо, а који би на другога, онога који је ову Епахију градио, да баци кривицу, да га оптужи за своје грехе. Јер не иде народ из Цркве због Владике Георгија. Народ напушта Цркву јер види шта ради Василије Томић.

Поставите ова питања Његовој Светости док не буде касно и за Њега и за СПЦ како би схватио правовремено да треба да склони Василија Томића док није касно, док се сво тело цркве Христове у Канади не претвори у трулежину. Док није и ово мало што је остало и то отпало од некада Епархије успешне до мере да јој звиде, док није од ње направљена „мерзост запустјенија“ на које нас упозорава Свето Писмо! Уосталом резултати рада ове групице око Томића су оно што они тајно говоре међу собом али то не саопштавају јавно, већ крију од верника да су прилози верника од смењивања Владике Георгија опали чак невероватних 80%. Није то ни по каквој наредби Епископа Георгија нити Епархијског савета. Када је то и где Савет икоме рекао да не иде у цркву? То је ноторна бљувотина и лаж Василија Томића! Говорили смо и кажемо свима: само по својој савести радите, јер чиме ћете изаћи пред Христа? Зар тиме да сте разорили епископију канадску лажући за Томића? Као и сваку другу истину  Томић и све ово крије настојећи да отимањем новца стеченог кроз године рада Епархије сакрије поразне неуспехе подлости своје болесне амбиције.

Ваш, легално изабрани, и у трајању (до фебруара 2017) Савет Епархије канадске