ШТА СЕ ТОГ ДАНА СЛАВИ?

Јуче, док је Црква Божја славила Светог Трифуна, мрачне силе Новог светског поретка целом свету су трубиле о прослави тобожњег „Дана заљубљених“. Ако се код Срба на Детињце, Материце и Оце слави хришћански темељ породице, шта се слави на „Дан заљубљених“? Какав је статус“заљубљеих“? Јесу ли то момак и девојка који имају ванбрачне односе, прељубнице и прељубници који варају своје мужеве и жене? Зар „Дан заљубљених“није позив на заједнички блуд под видом „заљубљености“? И содомити тврде да се „романтично“ воле, зар не?  

Између „необавезности“ блуда и жртвености љубави велика је разлика. Љубав није блуд, и блуд није љубав. Свети владика Николај у „Касијани“ о томе каже:“Као што освећен брак символизује Христово јединство са светом Црквом и Христов духовни брак са душом сваког верног, тако опет с друге стране прељуба и блуд символизују сатанизам, изневеру љубави Божије, раскид јединства са Богом. А то је по вољи Сатани, који жели да изигра и осујети Божју љубав у људима. Њему је мрска чиста небесна љубав а пријатна телесна похот у свакој нечистоти. "Бесплодна дијела таме" - то је његов мамац којим мами људе у пакао (Ефес. 5, 11).У Светом Писму Божијем често се прељубом и блудом назива отпад од јединог Бога и поклоњење идолима. Пророци и апостоли громовнички осуђују оба ова срамна греха као душегубна. Било да муж изневери жену, било да се поклони идолима, у оба случаја он отпада од Бога и твори оно што је ђаволу угодно. Љубав нема ништа заједничко са прељубом и блудом. Ово двоје глуме љубав.“           

А где је глуматање љубави, ту је увек и блудопис, како се на србски језик преводи грчка реч „порнографија“.

   ПИСМО ЧИТАОЦА                  

Потписник ових редова је недавно, од једног србског интелектуалца добио писмо поводом чланка „Порнографија и смрт Србије“. Господин је хтео да остане анониман, али је одобрио да његово писмо буде објављено, ради опште користи. Дубина анализе и  осећање духа времена заиста заслужују да се читаоци суоче са текстом овог помног читаоца:“Нисам хтео да вас гњавим, али данас када сам поново погледао неке делове, које сам приликом првог читања издвојио (има тога пуно), ипак сам се одлучио да –  и поред ваше презаузетости – нешто додам на ту тему, јер мислим да се од тог текста тематски може написати десетак, а и да укажем на један световни аспект  овог проблема, да је порнографија седиментација друштва у којем (глобално) живимо и да посебно нагласим онај аспект (који сте Ви поменули), а то је навикавање људи на насиље, на односе подређивања и наређивања, на формирање једног конзумерско- деструктивног стила живота, једног девијантног техно-фашистичког конформизма …

Чини ми се да је ова сугестија Бодријарова, или можда Пола Вирилиоа, више се не сећам,  да је порнографија један од најважнијих облика завођења савременог човека и начина да се укине архаични поредак закона-и-забране, принудни поредак цензуре и промовише све-виђење, све-чињење и све-казивање, и ово је – изгледа? – најважнији учинак те порно-стратегије освајања људског бића, његовог потпуног испражњавања и уподобљвања тоталитарним (комерцијалним) захтевима капиталистичког (техно-фашистичког) система.

Моденизација је – пре свега – комерцијализација.

Брига нас за архаично, тај примитивизам. Модерно је cool. Модернизација је прогресивна и удобна.

“Сваког дана, у сваком погледу, све више напредујемо.”

Каква је улога порнографије у свему томе ?

Исти је рекао да су тело и sex инструменти „субјективизације-репонсибилизације“; треба скупљати искуства („све пробати“…али, ипак не кренути од турског затвора), експлоатисати свој либидни капитал, уносити иновације, нове комбинације...

Непомичност и озбиљност морају да се потисну и уступе место иницијативи и експримeнтисању, јер ништа више не сме  бити скривено (сакривно од будних и увек гладних  урокљивих очију) у складу с врховним императивом контроле, императивом прозирности  и директне осветљености (распршним светлом) свега (са свих страна) ...то је стратегија потпуне прозирности, уклањања свих сенки и таме (од укидања Тајне до потпуног укидања наше приватности) ...тоталне хомогенизације и свеопштег  надзирања и контроле.

Све ово нуди порнографија.

И ако се ограничимо само на порнографске филмове (А серије) видимо у њима све захтеве које модерно друштво пред нас „поставља“ (одосно, шта нам то посредно „сугерише“…).

Гола механика људских односа, однос подређивана и надређивања, неподношљиво повишени ниво насиља и обострног „задовољства“ у њему (садо-мазохизам као пут ка „врхунском задовољству“ које ово друштво нуди и једино дозвољава), нељудска одсутност, крајња прозирност и сведеност свега на пуки квантитет, потпуна осветљеност и огољеност свега, као сугестија да изван тога више ничег нема, да друга страна овог не постоји (да је све откривено и да више нема никаквих тајни), потпуни надзор и контрола од које се ништа, ни оно најскривеније, не може сакрити, као и да је све затворено (заробљено) у један изоловани (херметички затворен) простор, и да ово у чему смо сада, овај кавез, ова гробница –  нема алтернативу...

Остаје нам само да проширујемо дно кавеза и префарбавамо гробницу, и што је могуће више задовољства исцедимо из других.

Поред тога, ту је и естетика богатог примитивног малограђанина (плеоназам је намерно употребљен).

Хацијенда, базен, ферари, јакузи, плавуша, моћни, мишићави, лепи ...изолације из ширег контекста и кратке и редовне дозе привременог задовољства ...испразност, баналност, "телесна страст" ... огољеност свега, вулгарност, приземеност...новац и спољашњи изглед ... без увода и закључка, свих оних компикација које доноси емотиван људски однос .. .секс, само у разради, као садо-мазохитичко цепање дрва.

Све друго је искључено, као „ометајући фактор“ у таквом хедонистичком иживљавању…

Уосталом, довољно је да изађите на улицу и погледате како изгледају млади, а и мало старији. Распитајте се које су њихове амбиције и очекивања, и имаћете већ онај уводни, одевени део таквог филма.

Зато, све  шпанске серије  изгледају тако...

Њихова огромна гледност говори јасно о томе шта жели  најшире гледалиште и које су животне вредности данас најпопуларније.

Постмодерни интелектуалци, који подржавју такву публику у њиховом одушевљењу оним што им се приказује, јасно показују колико су девалвирали и како се од њих ни мало не разликују.

Техно-фашистички систем може само да ликује.

Порнографија је свуда присутна и овај техно-фашистички систем, својом порнографском економијом и политиком, хоће од нас да направи порно актере у глоблној екранизаији Содоме и Гоморе.

Већина се невесно увелико укључила у то и гради озбиљну каријеру епизодних глумаца.

Тетоважа, силикони, еротски изглед и понашање, активно суделовање у односима подређивања и надређивања (сама суштина капиталистичке експлоатације), подржавање насиља (моћи доминације) и учествовање у њему, над женама, децом, животињама ...над свима ... читаве индустрије које на том остварују екстремне профите, да би они на „врху“ (хијерархије власти) од тога живели исто тако, али на (квантитативно) далеко вишем и највишем „нивоу“ (који је – заправо – бесконачно дно дна).

Тотални воајеризам, конзументска пасивност, трачерско свенадгледање, грађанска будност и морализаторски линч по систему: држ’те лопова ! ... укључивање у групњак „борбе против тероризма“, заправо, против других и другачије мислећих ( и посебно верујућих), дивљање фруструраних, оргија маса и колективне жудње, незадовољство пасивних, који страсно желе (посредовану) акцију која живот значи ...

Најважнија „Галупова испитивања“ интернет корисника обављају се помоћу многобројних порно сајтова (порнографија – иначе – заузима 70% садржаја интернета!). Тако се стварају и продају корисничке слике, формирају досијеи и  рекоструишу профили људи, пре свега потрошача, откривјау облици фрустрације, амбиције, количина и смер агесије ...

Све то омогућава ефикаснију економско-пропагандну манипулацију и експлоатацију људи у радно и „слободно“ време.   

Тако се узимањем у обзир најинтимнијих жеља и потреба потрошача – пре свега – стварају додатна тржишта и постављају нови стандарди у рекламним кампањама, економској пропаганди, које су, по правилу, базиране на сексу и манипулацијама сексом и сексуалним задовољством.

Сваки производ се рекламира у крајње идеализованој интимној атмосфери, најчешће испуњеном повишним еротским набојем. По правилу, лепа манекенка је у стању еротског транса у тренутку када користи нпр. нови шампон за тело, пије своју јутарњу нес-кафу, грицка „хрскави вафл“...

Живот је приказан као продужени оргазам, у сваком и најситнијем сегменту. У то се треба само укључити на прави начин и уживати у хиљаду „малих ствари, које живот значе“.

Тако је. Будимо реални, јер је „реализам“ ситничав.   

Ова кампања рачуна с нашом крајњом пасивношћу и увек гладним војеаризмом, с нашим незадовољством и зато ћемо морати да будемо увек довољно незадовољни, упрво по мери система, таман толико да увек кажемо, као један амерички социолог: „Увек када видим неку рекламу, кажем себи – мораш да успеш!“ А онда, „врх, брате“, живот из порнића: хацијенда, базен, ферари, јакузи, плавуша ... јер, к’о што рече и онај Енглез, Шекспир: „Све је добро кад се добро сврши“ ...

Али, и ова прича, као и све које овај систем може да исприча, има тужан крај...

А разрада?

Разрада је – као што рече један пољски преводилац – трагична.“

ПРИМЕР РАЗРАДЕ: МУЧЕЊЕ У ГВАНТАНАМУ 

Речи читаоца мог чланка додатно ћемо илустровати једним, савременим – више него савременим – примером из америчке тамнице. Човек по имену Мухамеду ул Слахи већ је деценију и по – невин, сасвим невин – заточен у страшној бази САД Гвантанамо на Куби, под оптужбом ( потпуно одбаченом ) да је терориста. Не пуштају га, да не би даље могао да сведочи или да тражи одштету од крволочне америчке Империје; јер, тамо су га мучили, тукли, претили му убиством, и чинили све што чине амерички злотвори широм света свима којима то могу да чине.

Недавно је и на србском језику објављен његов дневник, који је израдио уз помоћ америчких бораца за људска права, спремних да се боре за правду. Искрен муслиман, одан моралним законима своје вере, Мухамеду је доживео и ово:“Овог пута чувари су ми биле две жене. Чим сам устао, њих две су скинуле своје мајице и почеле да изговарају разне прљавштине. То ми није сметало, колико чињеница да су ме терале да учествујем у сексуалној тројци на начин који највише деградира. /…/Док је мучење трајало, наглас сам изговарао молитве. „Прекини да се /…/ молиш! Имаш... две Американке и ти се молиш? Какав си лицемер!“, викао је надређени/…/, који је све време гледао сцену“.

Сетите се овога следеће године, на још један „Дан заљубљених“, када се „славе“ ванбрачне заједнице и блуд, чији је врхунац порнографија. Иза порнографије су, у коначном исходу, логори и мучења; иза порнографије су, у коначном исходу, увек смрт и уништење.

Изаберите Христа, Који је Живот и Истина.