Недавно смењени са свих дужности у Московској патријаршији протојереј Всеволод Чаплин на блогу „Православна политика“ пише: «Митрополит Иларион је испричао како су у Руској Цркви само два човека знала о припреми и садржају декларације Патријарха и Папе. Та два човека, и само они, могли су да у документ уносе исправке. Владика каже:

“Декларација је припремана у режиму строге поверљивости. Из Руске Цркве у припреми текста сам учествовао ја, а из Римокатоличке цркве кардинал Кох. Чак ни моји најближи сарадници у Одељењу за спољне послове Цркве који се баве католицизмом до последњих дана нису знали ништа о тексту Декларације, као ни о сусрету који се спрема. Прави аутори декларације су патријарх и папа. Управо је њихово виђење ситуације основа текста. Још почетком јесени патријарх ми је изложио основне теме будуће декларације. Затим сам се ја срео с папом и договорио општи садржај документа с њим.  Онда је све стављено на папир, после чега је било више консултација с патријархом, и – преко кардинала Коха – с папом“ (http://www.pravmir.ru/myi-ne-soperniki-a-bratya/).

Овде се поставља питање – како се ово може сагласити са 34. правилом Светих Апостола, где се каже да први епископ области не сме да ради ништа „без расуђивања свих“.И како се све ово слаже са Уставом РПЦ, где је речено да патријарх управља Црквом скупа са Светим Синодом, а не само једним чланом истог? Уосталом, у самом Уставу односи патријарха и Синода дефинишу се малопре наведеним 34. апостолским правилом, о чему детаљан текст видети овде: http://forb.by/node/630. (Сам ја, иначе, с тим текстом нисам сагласан у многим тачкама, пре свега зато што се у њему каже да наш патријарх нема право да с папом прича на равној нози )

Узгред, на сајту „Православие. Ру“ објављена је веома озбиљна критичка оцена документа Свеправославног сабора о односу са „осталим хришћанским светом“(http://www.pravoslavie.ru/90673.html.)

Хвала владики Тихону за овај смели корак – објављивање текста.  Уверен сам да се у Руској Цркви мора свим силама борити да се анализира документ о односу према инославнима. Дискусија се може водити на свим нивоима – с учешћем црквене власти или без ње. Узгред, хоће ли се наше Међусаборско саветовање састати бар једном пре Свеправославног сабора?“

Извор: „Благогон. ру“

Превод и приређивање: „Борба за веру“