header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Проф. др Србољуб Живановић: Полност и теолошка антропологија Штампај Е-пошта
среда, 02 март 2016
          У Светом писму пише: “И Бог створи човјека по обличју своме, створи га мушко и женско, створи их. И благослови их Бог, и рече им Бог, радујте се и множите се, и напуните замљу…”

Теолошки антрополози, ослањајући се на Свето писмо, закључују да је Бог створио мушкарца и жену тако да они чине јединство. Произлази да су мушкарац и жена заједно оно што чини човека човеком.         

У садашње време, нарочито у политици, у медијима, па чак понекад и у медицини, а нарочито у неким протестантским верским заједницама, стално се расправља, говори и пише о полним разликама, о сличностима мушкараца и жена, о једнаксти полова, о лезбејкама и хомосексуалцима, о тзв “парадама поноса” и сл. При томе се заборавља да се у Књизи о постању Светог писма налази право тумачење порекла сексуалности мушкараца и жена. Људи се рађају као мушке особе или пак као женске особе, а њихов пол даље утиче на њихов целокупни живот, на сопствено схватање и поимање које свако биће поседује у зависности од свога пола. Све жучне дискусије које се налазе у медијима, у појединим друштвеним заједницама, па чак и у науци које се односе на хомосексуалце, на лезбејке, на брак, на истополне заједнице мушкараца или жена, на једнакост полова у друштву, на етику или морално схватање итд. На крају се своди на упутство како треба нека особа да се понаша и како треба да води свој живот према правилима друштва, која прописују како треба да се понашамо према особама истог или другог пола.         

Очигледно је, а то је и научно доказано да постоје одређене полне разлике између мушкараца и жена. Те полне разлике спадају у основне или базичне особине саме природе људи. Многи теолошки антрополози се вековима баве проучавањем те полности код људи, док биолошки оријентисани антрополози се баве, углавном, физичким особеностима сваког пола. Биолози при свом разматрању полности полазе од чињенице да ли нека особа поседује тестисе или пак јајнике. Нађене су и полне разлике у хромозомима ћелија. Постоје и разлике у концентрацији мушких или женских хормона у крви, односно да ли у неком организму преовлађује присуство тестостероне или естрогена. Запажено је да се већ у току развоја фетуса у материци жене јавља одређена разлика у развоју полних органа. У периоду сазревања, односно у пубертету нарочито су изражене полне разлике у лучењу појединих хормона, које даље доводе до коначног формирања секундарних полних карактеристика. На крају тог процеса образује се особа која поседује карактеристике мушкарца или пак карактеристике жене. Појављује се и разлика у узрасту тела, у облику тела, у карактеристичним полним органима као и у самој психи. Научно је доказано да одређено психичко понашање зависи од концентрације одређених хормона у организму. Интересантно је напоменути да су уочене и разлике у избору професија између полова, и да је то у зависности од концентрације одређених хормона. У савременој науци је прихваћено мишљење да се сва деца рађају са одређеним полним предиспозицијама, које су пак условљене концентрацијом полних хорона у организму фетуса .Произлази да је полност неке особе одређена већ у току самог интраутериног развоја као и да не постоје особе (уколико су нормалне) које су бисексуалне или асексуалне. Антрополошка наука схвата да су све полне разлике између мушкараца и жена једна природна појава, па су према томе мушкарци већи, снажнији и агресивнији у односу на особе женског пола, које су пак грацилније и женственије итд. Запажене су и разлике у емотивном реаговању, у психи, у понашању у друштву итд. Све ово је сасвим разумљива појава за теолошке антропологе, пошто се зна да је Бог створио људе као мушкарце или као жене, као што је наведено у Светом писму. Тако су све разлике између полова сасвим разумљиве. Међутим, у медијима, у филозофским разматрањима, у разним друштвеним наукама, у појединим друштвеним организацијама се у последње време појављиују мишљења да настајање полних разлика између мушкараца и жена зависи од одрастања у одређеној друштвеној средини, односно да зависи од животних услова у којима се дете развија и формира. Они који тако размишљају, говоре и пишу заборављају једну опште познату чињеницу да на пример браћа и сестре који одрастају у истом животном окружењу и у истој културној средини никада не постају неке бисексуалне или асексуалне особе, већ се развијају у нормалне дечаке или девојчице. Неки дечак, кога усвоје две лезбејке остаће увек дечак и развиће се у мушкарца, а девојчица коју усвоје два хомосексуалца развиће се у девојчицу и постати жена. Према томе средина у којој одрастају деца нема никаквог утицаја на настајање њихових полних карактеристика.

У разним медијима, у филозофији, у друштвеним наукама итд. Често се пренаглашава утицај животног окружења и друштвене и културне средине на развој полних карактеристика неке особе. Прича се да је неко жена уколико је околина сматра за жену, а да је неко мушкарац ако га околина сматра за таквог. Овакво мишљење је толико погрешно да га нема смисла коментарисати.  Сва таква схватања сасвим заборављају на биолошке разлике између полова, па зато наглашавају да је једино важно како се нека особа васпитава и одгаја и како се сама осећа. Зато наводе примере особа које имају једне биолошке карактеристике пола, а сасвим се другачије понашају. Са медицинске тачке гледишта ради се код таквих особа о одређеној малформацији, односно ненормалности у развоју организма. С медицинске тачке гледишта ниједна хетеросексуална особа, ни бисексуална или асексуална особа није нормална. Ради се о настраностима које се нажалост појављују код неких особа. Такве настраности се не смеју сматрати нормалним појавама. Теолошки оријентисани антрополози сматрају да заједнички живот две особе истог пола, без обизира да ли се ради о две жене или два мушкарца који заснивају животну заједницу, није нормална, јер не води размножавању људи онако како је заповедио Бог када је стварао мушкарца и жену.

Проучавање полних карактеристика мушкараца и жена треба наставити, али то никако не треба пренаглашавати, нити погрешно тумачити. При томе не треба да се занемаре сличносто које свакако постоје. Жене и мушкарци нису два супротна пола. Они заједно чине човека, према заповести Творца. Не сме се превидети чињеница да унутар сваког пола постоји далеко више индивидуалних разлика него што се то налази код ругог пола.

Теолошки антрополози сматрају да је основна дужност мушкарца и жене да испуне заповест Творца и да се размножавају, као и да живе по законима Светог писма и учења Господа Исуса Христа. Само проучавање полности људи и полних карактеристика треба да се развија и спроводи на разуман начин.

Професор Др Србољуб Живановић,

лекар, анатом и антрополог

Последњи пут ажурирано ( среда, 02 март 2016 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 49 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОЗИВАМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

+ + +
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.