Митрополит пирејски Серафим упутио је писмо Светом Синоду Грчке Православне Цркве, које је посвећено будућем Свеправославном сабору. Основне поставке овог документа објавио је сајт „Agionoros.ru“.

Одлуку по којој ће свака Помесна Црква на Сабору бити представљена са 24 архијереја, владика је назвао „невиђеном новотаријом“, без преседана за две хиљаде година историје Цркве.

Он је подсетио да је на Васељенским Саборима учествовао „највећи могући број епископа“. Пракса, када су неке Цркве биле представљене својим поглаварима, постојала је само у случају да епископи нису могли доћи на Сабор из било ког разлога.

 „У складу са православном еклисиологијом, сваки епископ, макар управљао и најмањом епархијом, представља своју паству и живи је учесник Васељенске Цркве“, - каже се у писму митрополита. По владикином мишљењу, то што на Сабор нису позвани сви епископи, лишава могућности да се изрази мишљење црквене пуноте, „што, очигледно, организатори сабора и желе“.

Владика подсећа да су раније на заседањима Васељенских Сабора учествовали и представници нижег свештенства, монаси и мирјани. „Није претеривање ако се будући сабор назове Свеправославним сабором без православних“. Очигледно је да се одлуком о представничком принципу организације сабора, избегава могућност да се неки епископи изјасне против одлука сабора, ако оне представљају ревизију Предања“.

Митрополит Серафим назвао је „потпуно неоснованим“ „тврђење константинопољског патријарха Вартоломеја, према коме Православна Црква може предстојећи сабор називати искључиво Всеправославним, а не Васељенским, због тога што на њему неће учестовавати Римокатоличка 'црква'. Отпадање јеретика од Цркве нимало није умањило њен васељенски карактер.“

Митрополит Серафим изражава своје неслагање с принципом „једна Помесна Црква – један глас“. По његовом мишљењу, право гласа мора имати сваки епископ који учествује у раду Сабора.

Подробној анализи и критици пирејски митрополит је подвргао нацрт документа Свеправославног сабора „Однос Православне Цркве према осталом хришћанском свету“, који је усвојен на предсаборском саветовању у Шамбезију, одржаном од 10.-17. октобра 2015. године.

 „У том тексту ништа није речено о јересима и заблудама, као да су оне, после осмог века, престале да постоје у историји Цркве“. Истовремено, Свеправославни сабор не прати принцип по коме су се Васељенски Сабори бавили осудом различитих погрешки, каже се у владикином писму.

Митрополит Серафим је подвргао критици и 22. параграф документа: „Православна Црква сматра да сваки покушај дељења јединства Цркве, предузиман од појединих лица и група, као предлог тобоже чувања или заштите истинитог православља, подлеже осуди. Како сведочи читав живот Православне Цркве, чување истините православне вере могуће је само захваљујући сабороном уређењу, које је одавнина представљало компетентни и виши критериј Цркве у питањима вере.“

По мишљењу владике, ова одредба ствара утисак да будући Свеправославни сабор тежи да „прејудицира непогрешивост његових одлука“. Тврђење према коме је „чување истините православне вере могуће само захваљујући саборном уређењу, које је одавнина представљало компетентни и виши критеријум Цркве у питањима вере“, не узима у обзир историјску чињеницу: у Православној Цркви последњи критеријум истине јесте догматска самосвест чланова Цркве. Управо због тога су неки сабори, који су одржавани као васељенски, били препознати као разбојнички и незаконити.  

Митрополит Серафим изражава неслагање са одлуком поглавара да се на Свеправославни сабор, у својству посматрача, позову римокатолици, монофизити и протестанти: „За две хиљаде година историје Цркве на Помесним и Васељенским саборима никада није било инославних 'посматрача'“. Ова пракса је била заступљена само на Првом и Другом ватиканском концилу, прецизирао је митрополит Серафим. „Хоћемо ли допустити да Свеправославни сабор следује папској пракси?“, пита митрополит.

Митрополит Серафим подсећа да јеретици раније нису позивани на Васељенске саборе у својству „посматрача“, већ у својству оптужених, како би принели покајање. Ако су они настављали да упорствују у својим заблудама, њих су одлучивали од Цркве и истеривали са заседања Сабора. По владикином мишљењу, присуством инославних на Свеправославном сабору „озакоњују се заблуде и јерес и фактички подрива ауторет Сабора“.

Превод и приређивање: „Борба за веру“