header image
Православна дијаспора[1] - превод документа Штампај Е-пошта
петак, 25 март 2016

(Одлука IV Свеправославне предсаборске конференције у Шамбезију, 6-13. јуна 2009. године.

Објављује се сагласно с одлуком Сабрања Предстојатеља Поместних Православних Цркава у Шамбезију, 21-28. јануара 2016. године.)

Четврта Свеправославна Предсаборска Конференција, сазвана од Његове Свесветости Васељенског Патријарха Вартоломеја са сагласношћу Блажењејших Предстојатеља Светих Православних Цркава, које је било изражено на њиховом Свештеном Сабрању у октобру 2008. г., одржана је у Православном Центру Васељенске Патријаршије у Шамбезију од 7. до 13. јуна 2009. године, под председавањем Његовог Високопреосвештенства Митрополита Пергамског Јована, представника Васељенске Патријаршије.

Ова Конференција, на коју су били позване све Свете Православне аутокефалне Цркве, представљене на њој, разматрала је питање канонског уређења православне дијаспоре и прегледала, у сагласности са чл. 16. Правилника рада Свеправославних Предсаборских Саветовања, документа, поднесена од Међуправославне Припремне Комисије 1990. и 1993. г., и уневши исправке одобрила их је у следећој редакцији:

1. а. Утврђено је да је општа воља свих Светих Православних Цркава по могућности што брже решење проблема православне дијаспоре и њеног уређења сагласно православној еклисиологији, канонској традицији и пракси Православне Цркве.

б. Утврђено је такође да је на садашњој етапи, због историјских и пастирских разлога, немогућ хитни прелаз на строго канонски поредак Цркве, који предвиђа постојање само једног епископа у једном месту. Због овог разлога одлучено је да се предложи стварање једног прелазног стања, које припрема тло за строго канонска решења проблема на основу ниже предложених принципа и смерница. Таква припрема не треба да се одужи до Светог и Великог Сабора, који ће бити сазван у будућности, да би Сабор могао постићи канонско решење датог проблема.  

2. а. На прелазном степену предлаже се да се, до времена када буде припремљено канонско решење питања, створи у сваком од доле наведених региона Епископска Конференција од свих канонско признатих епископа датог региона, који ће се и даље подчињавати оним канонским јурисдикцијама, којима они припадају у садашње време.

б. Ове Конференције ће се састојати од свих епископа сваког региона, који се налазе у канонском општењу са свима Светим Православним Црквама. Конференције ће се одржавати под председништвом првог од архијереја, подчињених Цариградској Цркви, а у његовом одсуству сагласно поретку диптиха. Они ће имати Извршни Комитет, који ће се састојати од првих јерараха разних јурисдикција, које се налазе у том региону.

в. Област делатности и одговорности тих Епископских Конференција се састоји у бризи око објављивања јединства Православља и у развијању заједничких делатности свих православних сваког региона, ради старања о пастирским потребама православних који тамо живе, заједничког представљања свих православних пред инославнима и свом заједницом региона, развијања богословских наука, црквеног образовања итд. Одлуке о овим питањима ће се прихватати на основу консензуса Цркава, представљених у датој Конференцији.

3. Региони у којима ће се у првој фази стварати Епископске Конференције, одређени су на следећи начин:

I Северна и Централна Америка

            II Јужна Америка

            III Аустралија, Нова Зеландија и Океанија

            IV Велика Британија и Ирска

            V Француска

            VI Белгија, Холандија и Луксембург

            VII Аустрија

            VIII Италија и Малта

            IX Швајцерска и Лихтенштајн

            X Немачка

            XI Скандинавске земље (без Финске)

            XII Шпанија и Португалија.

Епископи дијаспоре, који живе у дијаспори и имају парохије у више од једног региона, биће чланови Епископских Конференција и у тим регионима.      

4. Конференцијама, створеним по одлуци ове Конференције, налаже се одговорност за довршетак састављања детаљног правилника њихових рада, на основу одобреног правилника од ове Конференције, и његово скорије примењивање, које неизоставно треба да почне до сазива Светог и Великог Сабора.        

5. Епископске Конференције не лишавају епископе, њихове чланове, пуномоћја административног и канонског карактера и не ограничавају њихова права у дијаспори. Епископске Конференције имају циљ стварања заједничке позиције Православне Цркве по различитим питањима, што ни у ком случају није препрека за епископе – чланове, који остају подчињени својим Црквама, да изражавају мишљење својих Цркава пред спољашњим светом.

6. Председавајући Епископских Конференција сазивају сва заједничка сабрања епископа свога региона (литургијска, административна, пастирска итд.), и председавају на њима. По питањима, која имају општи интерес и траже по одлуци Епископске Конференције општеправославно разматрање, председавајући се обраћа Васељенском Патријарху за даље радње, сагласно свеправославно установљеном поретку.

7. Православне Цркве се обавезују да не предузимају радње, које могу нанети штету горе описаном процесу канонског решења питања дијаспоре и радиће све могуће ради олакшавања рада Епископских Конференција и успостављања нормалног канонског поретка у дијаспори.

______________

[1] Православная диаспора, https://mospat.ru/ru/2016/01/30/news127483/ (15. 03. 2016.).

 

 

Превод: архим. др Никодим (Богосављевић)

 

Последњи пут ажурирано ( петак, 25 март 2016 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 31 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.