УЛОГА ИДЕНТИФИКАЦИОНОГ БРОЈА У ПРОЦЕСУ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ

           Задржаћемо се још на једном важном моменту. Наметнути "нови светски поредак" и у политичком, и у економском, и у религијском смислу има свој конкретни циљ: стварање јединственог унитарног друштва. Према горе наведеној теорији мондијализма јединствено друштво је друштво господара и робова, владајућих и обесправљених. Као прво, о томе сведочи постојање "хијерархије" изабране елите у овом тоталитарном компјутерском систему. Као друго, овде се предвиђа нешто попут "чланства" у овом систему путем добровољно-принудног улажења у њега. Као треће, човек као да пролази кроз својеврсно посвећење у њега путем примања новог електронског имена - идентификационог броја. То све очигледно подсећа на масонску ложу или ред.

         Привлачи пажњу чињеница какав званични статус је држава дала овој кодификацији, иако је све ово могло да се уради "регуларним" путем у свим установама и државним структурама као технолошка мера, не обавезујући становништво да се обраћа пореским органима са изјавом о прихватању идентификационог броја и аутоматски га додељујући сваком човеку. Утрошена су велика средства за одговарајућу активност пореских инспекција за додељивање идентификационих бројева, притом, управо на добровољној бази са изјавом од грађана о њиховом прихватању. Односно, ова акција је почела да добија масовни, добровољни, а истовремено и принудни карактер, под притиском и књиговодства, и пореске инспекције, и администрације предузећа, фирми, установа.

          Како је из свих горе наведених циљева и метода Светске Владе у вези са спровођењем глобализације евидентно, да се целом свету намеће не само други политички и социјални начин живота, већ и богоборачки антихришћански поглед на свет, који разорно делује на личност и друштво, да се намеће аморалност и насупрот свим религијама - нова идеологија, очигледно је да је кључни фактор, први корак признања ове идеологије "новог светског поретка" добровољно ступање у наступајући светски систем компјутерске евиденције путем прихватања идентификационих бројева. Све ово има у себи не само економски, већ и религијски смисао. Отуда је очигледно, да је држава рекламом, свеобухватношћу задатка и важношћу који му се придаје допринела да церемонија добијања личних идентификационих кодова постане масовни религијски процес, а додељивање цифарског броја-имена - иницијација, односно посвећење у структуру "новог светског поретка". На тај начин, идентификациони број представља симбол власти над човеком, његовом свешћу и свој прави значај ће показати после повлачења новца из оптицаја. Још Свети Јован Златоусти у беседама о Књизи Постања указује, да се "у давању имена (увек) видео знак власти. И људи имају обичај да показују своју власт над робовима, тиме што им мењају имена." Отуда је очигледно, да је и прихватање електронског броја знак робовања компјутерском систему, иако многи ништа не знају о томе. И овде у стварности треба сагледати одређени сакрални моменат или иницијацију. Штавише, на другом месту Св. Јован Златоуст указује, да је у стара времена давање имена детету било повезано са предсказивањем неког будућег догађаја, да би се на пример приликом позивања детета увек подсећали на нешто. "И ако се ђаво, тај имитатор (Бога), увек трудио да подражава, копира Свога Творца, какво ли је предсказање будућности он смислио да покаже, давајући човеку цифарско име? Можда припадност глобалном компјутерском рају? Познато је, да су савремене методе преноса и памћења информација засноване на цифарском кодирању? Или се можда у овоме види директан смисао: свима доделивши „добровољно" прихваћене бројеве, „добровољно" их убројати у светски концентрациони логор, у коме ће постојати само једна вера - мондијализам?

        На тај начин, од свих набројаних циљева и метода Светске владе у спровођењу глобализације и учвршћивању "Новог светског поретка" јасно је и очигледно, да она претендује да преузме искључиво Божије право да одлучује о животу и смрти човека. То се изражава кроз лишавање народа права на самоопредељење и независност, кроз насилно стављање у услове изумирања и угрожавања живота свих који нису сагласни са овом политиком, кроз принудно наметање богоборачке идеологије, одузимање права човеку на религијски избор, права да свој живот уреди како жели, успостављање тоталне светске компјутерске контроле и лукаво наметање таквих облика религијске, социалне и културне активности човека, које доприносе хаосу, мржњи, непријатељству и промени свести, односно доводе до рушења погледа на свет, који је установио Творац.

          Суштина циља мондијализма је да ђаво преко Светске Владе посегне на свргавање целокупног Домостроја спасења Пресвете Тројице. Као што је познато, пад Адама и Еве у првобитни грех није уништио слободну вољу у човеку, али ове замисли, које спроводи "отац лажи", довешће до потпуног губитка слободне воље, и потом до потпуног помрачења лика Божијег у човеку. Очигледно је, да је замисао ђавола да увуче сав створени свет са свим бићима у нову светску катастрофу, која би имала веће разорно дејство него грехопад прародитеља. Светска влада својим деловањем придаје себи улогу Бога и као оправдање за то користи доктрине мондијализма и покушава да створи неку светску религију на бази негирања свих постојећих религија, користећи принципе масонства, односно одрицања свих хришћанских догмата. Већ сама чињеница да човечанство прихвата овај "Нови светски поредак" (тачније - извртање од Бога дате слободе личности, јер је тај поредак заснован на укидању слободне воље), говори да је свет спреман да прихвати лажног месију. И зато се нагласак ставља на технолошке и организационе структуре „Новог светског поретка". У личном разговору крајем прошлог Божићног поста са аутором чланка отац архимандрит Кирил Павлов је, једном приликом, рекао: "Од сада ће се сви догађаји одвијати таквом брзином да ћемо једва моћи да схватимо шта се догађа."

          Дакле, уколико Светска влада присваја себи божанска права, за нас Хришћане је, онда, очигледно да је то нови глобални идол, иза кога стоји ђаво. Отуда ће ступање у светски компјутерски систем евидентирања за свакога човека значити признање тог идола, а прихватање идентификационих бројева и електронских личних карти се може упоредити са приношењем на жртву личне слободне воље том политичком и религијско-синкретичком идолу, тачније - самом ђаволу. Св. ап. Павле нас упозорава: "Зато, љубљени моји, бежите од идолопоклонства. Као мудрима говорим; судите ви шта кажем. Чаша благослова коју благосиљамо није ли заједница Крви Христове? Хлеб који ломимо није ли заједница Тела Христова?... Шта, дакле, кажем? Да је идол нешто? Или да је идолска жртва нешто? Не, него да оно што незнабошци жртвују, демонима жртвују, а не Богу; а ја нећу да сте ви заједничари са демонима. Не можете пити Чашу Господњу и чашу демонску; не можете учествовати у Трпези Господњој и у трпези демонској." (1. Кор. 10,14-21). Дакле, "они који окушају од ових жртава", односно користе се вредностима које пружа електронски пасош, опште са демонима и њиховим "оцем".

           Међутим, шта ће се догодити, уколико у Русији буде уведена баркодификација или, још горе, ако и Црква прими индентификациони број? Ужас! Већ нас Апостол у пророчком духу упозорава: "Зар да разљутимо Господа. Јесмо ли јачи од њега? " (1. Кор. 10, 22). Подићи ће се гнев Божији - овако тумачи ово место св. апостола Св. Теофан Затворник - и претвориће вас у прах. Зато припазите, и усмеривши поглед горе на небо, не дотичите се више идолских жртава." И заиста бар-кодификација ће изазвати гнев Божији. Боримо се за покајање народа и препород Цркве, а у стварности, дошавши у контакт са светом после више од 80-годишњег периода прогањања, суочени смо са чињеницом да треба да му се поклонимо. И у једној од беседа старца јеросхимонаха Рафаила (Берестова), са Свете Горе, постоје следеће речи:  "Један савремени старац, велики старац, открио ми је истину о оним људима који су примили или који ће примити ова документа са тајним бар-кодом и идентификационим бројем. Рекао је да они не само да неће наследити Царство Небеско, већ ће их Господ, још овде на земљи, погубити у рату."

          Неће ли то бити духовни разлог за трећи светски рат, који је предвидео Преп. Лаврентије Черниговски, који је, можда, већ започео ратовима на Блиском Истоку, на Балкану, на Кавказу, у Средњој Азији? А Преп. Козма Етолски пророкује да ће "разлог за Трећи светски рат доћи из Далмације."

          Дакле, остављене су нам речи отачке поуке, да бисмо, познавши садашњи век, омрзли исти због његових греха и усмерили поглед к веку који ће доћи. Свима је јасно, да је идентификациони број "право" на "битисање", "постојање", које даје Светска влада, али Црква не треба да се користи овим демонским правом. И боље је бити прогањан, и стављен „ван закона", као у првим вековима Хришћанства, него куповати себи лажну слободу по ту цену. Црква не треба да служи „времену", тим пре не времену са таквим апокалиптичким духом.

        ЕТАПЕ РАЗАРАЊА СВЕСТИ

         Сада је већ очигледна и друга страна катастрофе која се припрема свету. Планско остваривање измене свести човека, тачније њеног разарања - јер грех не може ништа да ствара! - основа је за прихватање нове лаж-религије, тачније анти-религије, јер религија у правом смислу представља општење човека са Богом. Религија коју ће наметати Светска Влада, неће бити ништа друго, до општење са ђаволом, и она ће бити главна и последња етапа припреме човечанства за примање антихриста који ће бити потпуна супротност Христу, како и вели Преп. Нил Мироточиви. Последње етапе промене и разарања свести или, једноставније речено, уништења здравог расуђивања у човеку су следеће:

          1. Ширење јеретичких учења и насилно увођење нехришћанских религија, учења, идеологија и методлогија, посебно у основним и средњим школам. С обзиром да је позната једноставна истина, да су догмати основа морала,  и Св. Филарет Московски пише: "Религијска и морална истина су у суштини зраци једне исте светлости: тамо где је прва помешана са заблудом, и друга не може бити чиста", зато прихватање неистините вере повлачи за собом помрачење ума и девијацију моралних критеријума и вредности.

          2. Ширење екуменизма. Екуменизам учи, да у свим облицима религија постоји део истине, те нас, стога, све вере воде ка Једноме Богу. Отуда и тврђење да су све цркве истините. То је основа антидогматизма, односно одрицања свих догмата Цркве, и свођење схватања Цркве и вере на ниво пагански. Такво схватање опет са своје стране води ка следећем:

         3.Синкретизам свих облика религија, њихових погледа на свет и методологија у јединствену целину. При томе, упражњавајући у пракси псеудорелигијске активности човек креће путем лажне духовности. То аутоматски повлачи за собом:

         4.Активно бављење источним медитацијама, јогом, учешће у деструктивним и сатанистичким сектама, у покретима као што је "Њу-Ејџ", бављење окултизмом и другим отвореним ђаволштинама. Све то сведочи о томе, да учествујући у таквим покретима и процесима, свест и здрави разум и морал човека су већ толико промењени, да човек не само да не види у томе никакав порок и преступ пред Богом, већ и прихвата све то за истину, а то је већ знак стања дубоке прелести. Следећа етапа је:

          5.Одбацивање свих облика религије као општења човека са Богом. Бог човеку више није потребан, јер својим интересима и захтевима, својом свешћу човек живи само на овој 3емљи. Последица овога је да човек почиње већ отворено да се клања "господару" овога света - ђаволу. Почетак овог стадијума је потпуно телесни живот, поклоњење мамону, и у овом моменту – прихватање идентификационих бројева, јер они представљају - новац, право на посао и бављење бизнисом.

          6.Већ је очигледно да је последњи корак Светске Владе у постепеној промени свести људи покушај увлачења целокупног становништва планете у своју антихристовску ложу кроз прихватање цифарског имена – идентификационог броја. То је права иницијација – посвећење сваког појединачно на добровољној бази у светску ложу зла. Карактеристика ове етапе ће бити покушај стварања јединствене светске анти-религије са Светском Владом на челу хијерархије, чији циљ је поклоњење ђаволу.

          Какав страшан утицај има на човека, а посебно на нас Хришћане, прихватање овог електронског броја? Прихватањем идентификационог броја човек на жртву Светској влади приноси свој разум, а заједно са њих и саму веру. Почиње помрачење ума, и човек се, у ситуацији религијског избора, опредељује за богоборачку идеологију. Овде заједно са помрачењем савести долази и до слабљења снаге воље, и управо због тога ће у следећим етапама успостављања компјутерске контроле кроз увођење електронских пасоша и биочипова реално бити мање духовне снаге у људима да се прекине веза са овим богомрским системом.

         Промена свести је промена ума у његовој суштини. Према Преп. Максиму Исповеднику "истина одређује суштину" ума. И уколико човек у својој свести одустаје од духовних зарад лажних вредности, мења се и активна пројава ума - разум, и човек губи здраво, исправно расуђивање. Због тога се мења и сам ум човеков, јер лаж постаје његова суштина. Човек се тада више не уподобљава Богу, већ оцу лажи (Јов. 8, 44). На тај начин човек кроз грех постаје роб ђавола, и физичко ропство се окончава духовном поробљеношћу.

          Шта може извести човека из тог ропства, ко га може искупити? Једино Христос и вера, јер је вера одрицање од палог света и сједињење са Христом. " Покажи дивну милост Своју, Ти Који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој“ (Пс. 16, 7). "Безбожник вреба праведника, и тражи да га убије; Али га Господ неће пустити у руке његове, нити ће дати да га окриве кад се стану судити. Чекај Господа и држи се пута Његова, и Он ће те поставити да владаш земљом... Од Господа је спасење праведницима; Он је крепост њихова у невољи. Господ ће им помоћи, и пзбавиће их; избавиће их од безбожника, и сачуваће их, јер се у Њега уздају (Пс. 36, 32-34, 39- 40).

          Основна последица тако промењене свести је мржња према Истини, односно према Христу. То и јесте главни циљ: да човек, створен по лику Творца постане свестан богопротивник, односно подобан ђаволу. "Као што је љубав жива, креативна сила Божија - пише Преп. Јустин (Поповић) Ћелијски - тако је и мржња жива деструктивна сила ђавоља." Отуда је јасно, зашто је посебно међу омладином постао модеран сатанизам, и зашто се међу муслиманима појавио снажан покрет вахабизма и фундаментализма, који је религијска основа ратова у Југославији, на Кавказу, у Средњој Азији. И управо ово, у суштини најснажније испољавање мржње према Богу, јер је "Бог љубав" (1. Јов. 4, 8), послужиће антихристу као средство за физичко уништење оних који му се нису поклонили, тј. оних који својим животом сведоче добро и љубав према Истини и свакој правди. Колико је велика код људи мржња према Христу - сведоче многи верски ратови. Тако је још крајем 1990. на тајно сазваном састанку муслимана-вахабита у Намангену било прихваћено решење о преузимању власти у Средњој Азији, а Русија је проглашена за непријатеља ислама. Свим актерима светске закулисне политике очигледно иде у корист да испровоцирају међурелигијски сукоб "Православље-ислам", зато већ отворено говоре о стварању јединствене вахабитске државе на Северном Кавказу. Сам вахабизам, пак, није особина изворног ислама. Тако је у интервјуу за часопис "Православни патриота" (бр. 11-12 2000., с. 7-8) врховни муфтија Русије реис-ул-улема Талгат Таџудин изјавио, да "вахабизам нема ничег заједничког са Исламом. Ислам и терор су две ствари које не иду заједно. Вахабити нам натурају мишљење да је за хиљаду и више. година Ислам тобоже оскрнављен, и да зато треба 'очистити' веру. Вахабити сматрају да је све што не постоји у Корану - ђубре, они одбацују различите народне традиције и обичаје, називајући их испољавањем многобоштва... они одбацују везу овог света са духовним. Суштина њиховог учења је атеизам: човек је умро, сахранили су га, тело се претворило у прах - и нема никакве наде. Вахабизам је организовани покрет који су вештачки створиле службе на Западу, који ни по једном обележју не спада у основне правце Ислама... Штавише, рећи ћу и следеће: осим тога води се упорна борба како за подривање Православља, тако и Ислама узнутра. И може доћи до страшне преваре. Истински муслимани наше земље уопште не прихватају вахабизам. Крвави трагови вахабизма се виде и у Алжиру, и у Авганистану, и у Југославији, а нажалост, и у нашој земљи."

          Ово сведочанство вође муслимана у Русији говори о томе, да светске снаге зла и ђаво који стоји иза њих покушавају и да у традиционалном исламу искорене мирољубивост, трпљење (толерантност према другим религијама) и мржњу према свим иноверцима, а у првом реду према православнима, односно према Православљу и Христу, јер традиционални ислам признаје Господа нашег Исуса Христа за једног од пророка. Као што се види из овога, и ислам бива подвргнут насилној трансформацији, како би и сам однос према Богу као истинитом миру био истргнут из душе муслимана. И треба обратити пажњу на то, колико ђаво мрзи мир међу људима, када чак и унутар једне вере сеје разлике.

          Дакле, све овакве последице измењене свести човекове, које доводе до мржње према Христу, сведоче о истинитости Божије Речи: "И сви ће вас народи омрзнути због имена мога"(Мт. 24, 9). Господ још једном допушта ђаволу да искушава Његова верна у последњим временима, допушта да би видео колико смо Му верни? Да ли неприкосновено пазимо да наш ум да остане веран Њему? Јер грех тријумфује у човеку онда, када му помрачава ум и нарушава вољу. Зато је "почетак самоодрицања" - у уму: „Покоривши се Христу, он ће постепено довести до блажене послушности и срце и тело". И тада ће следовање за Христом од чаше бола постати чаша радости.

          Његова Богочовечанска Црква је давала и даје нам сву божанску снагу и власт да раскинемо све мреже непријатеља, пре свега кроз Свете Тајне Цркве и светост живљења по њима, тј. кроз живот по заповестима Божијим. Светост је та реална сила, која уништава свако зло, уништава све ђаволске мреже. И зато, док се пали свет стално мења - јуче је то био комунизам, а данас је то глобализам! - наш свет (Црква), свет Христов је исти и неизменљив у векове векова!

          Ко су масони? Шта је Светска Влада? - "Они су извори безводни; облаци олујом гоњени, за њих се чува мрак таме заувек" (2. Петр. 2,17). Бог је Узрочник, Почетак и Крај свега постојећег. Он покреће све, Он управља свим, а не актери светске закулисне политике, који су ништа пред Његовим, уму човековом, непојмивим Промислом. И уколико је Бог допустио ђаволу да покуша да доведе до стања прелести целокупно човечанство, ми Хришћани "знајући планове лукавога, гнушамо се вољних искушења, како не бисмо одвратили своју пажњу од Божанске љубави" - пише Преп. Максим Исповедник - „а и искушење невољно, које се дешава по Божијем допуштењу, стоички подносимо, како бисмо показали, да више волимо Творца природе од саме природе".

          Нека би се сви ми, који призивамо име Господа нашег Исуса Христа, избавили од лукавога, и будућих мука, поставши причасници будућих блага, која су нам откривена у Самом Христу Господу нашем, Кога заједно са Оцем и Светим Духом слави сва твар. Амин.

ИДЕНТИФИКАЦИОНИ БРОЈ - "ЗА" И "ПРОТИВ"

           Пре него што приступимо излагању аргумената присталица и противника прихватања идентификационих бројева неопходно је упознати се са узроцима, који су довели до двојаког прилаза овом проблему. Разлози за то су у двојаком односу према одговору на питање: шта Свето Писмо подразумева или тачније који се смисао крије иза израза "последња времена"?

          Према првом схватању "последња времена" су читав историјски период, који претходи Другом славном доласку на земљу Господа нашег Исуса Христа, и овај период је започео доласком Христовим у свет, Његовим оваплоћењем, оснивањем Његове Цркве. Друго схватање "свршетка света", "последњих времена", засновано је на вези есхатолошких догађаја са одређеним роковима, са одређеним историјским моментом. На ова два узрока, која су довела до различитих мишљења и указује Високопреосвећени Филарет, митрополит Мински и Слуцки у поздравном говору приликом отварања Конференције богослова одржане од 19-20. фебруара 2001. године на Московској духовној академији.

        Противници прихватања идентификационих бројева не прихватају и одбацују свако "знамење" духа антихристовог, које се дотиче Цркве и улази како у њен живот тако и у лични живот Хришћана, и оцењују прихватање идентификационих бројева као издају вере и одступање од Христа.

          Присталице, пак, увођења идентификационих бројева своју аргументацију у прилог ове технолошке и економске мере у духовном смислу заснивају на томе да с обзиром на чињеницу да још увек нема антихриста, те да онда ни његов печат у принципу још не постоји у свету, онда - иако постоји опасност од тоталитарне компјутерске контроле - идентификациони број као технолошки изум сам по себи не може да утиче на духовни живот и Цркве и личности. Зато они сматрају да "свршетак света" као историјски моменат није још наступио. И зато Црква не треба да се због овога потреса, већ да буде послушна државном закону. Све присталице прихватања идентификационих бројева свој став заснивају на беседи архимандрита Јована  (Крестјанкина), упућеној чедима целе Русије на Божић 2001. године. Овде треба подвући, да ово друго мишљење није у супротности са учењем Цркве о последњим временима. Оно на неки начин заокружује овај период историје света, али се не заснива, као што ће у даљем тексту бити објашњено, на учењу Светих Отаца, који су увек учили "трезвености и бдењу", већ на реалности свакодневног живота, на жељи да се по могућству сачува мир у односима између Цркве и државе, Хришћана и друштва у целини.

          Сада ћемо, у светлости горе наведеног схватања процеса глобализације, као и места и улоге коју у њему игра кодификација становништва, размотрити аргументе и једне и друге стране.

          Треба одмах подвући још једном, да се увођењем идентификационих бројева нарушава Богом установљени поредак света. Што се тиче односа према државама и народима, на ово смо већ указали када смо окарактерисали процес глобализације, њене циљеве и средства које користи Светска влада.

          Што се тиче односа према личности - уместо имена се добија број; уместо Анђела чувара и вере у Бога - компјутерска „сигурност" и вера у систем „нових светских" вредности; уместо Цркве - хијерархијска потчињеност Светској влади. Што се тиче односа према друштву - човечанство, које је са доласком Спаситеља у свет добило измирење са Богом, захваљујући искупитељској жртви Христа, поново га се лишава, препуштајући се власти исти као што беху они који су Га распели. Осим тога Богом установљени поредак се подрива и тиме што ће са потчињавањем Светској Влади и путем њене диктатуре доћи до гушења слободне воље у човеку. Као што је познато, сила воље је један од главних дарова који се добија у Св. Тајни Крштења. Када у човеку нестане воље, постаје му немогуће да испуњава свете заповести Јеванђеља. Вољу гуши грех, и посебно, промена стања свести, на шта и рачунају креатори "Новог светског поретка". А тамо, где је добровољно нарушавање онога што је Бог створио и установио не може да делује благодат Божија. Човек се тада лишава могућности да се уподоби Богу.

          Добровољним прихватањем личног идентификационог броја - кода човек постаје део глобалног система, што је циљ мондијализма који, са своје стране, обећава целом свету сва "блага" оваквог система и наговештава скори долазак свога „месије". Поред тога,  идентификациони број је доживоти број, а не пуки број документа или електронске легитимације, већ број личност. Уз то, тај број ће бити и посмртан, тј. важиће заувек. Сам карактер цифарског имена означава да је идентификациони број, као и електронски пасош - легитимација личности, пасош човека, цифарски идентитет личности, фајл у компјутерском систему, пасош виртуалног (компјутерског) двојника човековог, који повратно одређује личност стварнога човека. А с обзиром да је горе већ било објашњено, да идентификациони број носи у себи управо религијски смисао, он представља симбол једне друге, анти-хришћанске идеологије, симбол власти над човеком, "господара" овог апокалиптичког трговинско-финансијског система, те је стога добровољно прихватање идентификационог броја уствари пут одрицања од Христа. Због тога је нетачна тврдња, да ни идентификациони број, ни електронски пасош, ни микрочип, никаква "технолошка средства"и спољашњи знаци не могу да утичу на духовни живот личности. Идентификациони број није нешто што се тиче само домена човековог рада а не и његовог унутрашњег живота, већ, сасвим супротно, тај број он одређује човека, он постаје показатељ који открива да ли човек верује у истинитог Бога или се, пак, одриче те вере. Тврдити да идентификациони број не може да утиче на душу је исто што и називати себе Хришћанином, и, притом, бити члан комунистичке партије, а свима је познато да је комунизам неспојив са Хришћанством и обрнуто. Другим речима: идентификациони број је пасош мондијализма. И уколико је државни пасош легитимације личности као грађанина једне државе, идентификациони број, а још више електронски пасош јесте легитимација чланства у свет-ском антихристовском систему. На тај начин, без обзира да ли човек то чланство, у знању или незнању, прихвата или му је, пак, свеједно, самим добровољним прихватањем овог система одричемо се Христа и Његове Цркве. А то није тек помало штетно по душу, већ јој доноси и духовну смрт.

          Архимандрит Јован (Крестјанкин) у свом говору изражава мишљење присталица иденти-фикационих бројева о томе да никаква технолошка средства не могу утицати на душу човекову. Он пише: "Драги моји! Како смо се само препустили паници да ћемо изгубити своје хришћанско име, мењајући га за број? Зар ће нам Господ по томе судити? Зар ће неко у Чаши Живота заборавити себе и свога Небеског Заштитника, кога смо добили у тренутку Крштења? Сетимо се само свих оних свештенослужитеља, Хришћана, који су током дугих периода живота (у концлогорима) морали да забораве своја имена, презимена, и заменили их бројем, а многи су се и преселили у вечност са бројем. А Господ их је примио у свој Очински загрљај као Свештеномученике и Мученике, и беле победничке одежде су покриле робијашке бројеве. Није било имена, али Бог је био поред њих, и Његова рука је водила заточеног верника посред сенке смрти сваки дан. За Господа човек никада не може бити број, бројеви су потребни само савременој рачунарској техници, за Господа нема ничега дражег од људске душе...".

          Овај став о. Јована (Крестјанкина) је тачан и основан само у случају принудног додељивања бројева, као што је то било у концентрационим логорима, када воља човека није повезана ни са каквим спољашњим утицајем, и зато спољашњи знаци нису могли да утичу на духовни живот. И у том случају су истините речи Апостола: "Љубљет, не чудите се огњу који вам бива ради кушања вашег, као да вам се нешто необично догађа, него се радујте што учествујете у страдањима Христовим, да бисте се и у откривењу славе његове радовали и веселили"(1. Петр. 4, 12-13). Треба још напоменути, да је о. Јован, који има висок ниво духовног живота, а прошао је логоре и мучења, и сам гледао смрти у лице, и био и јесте исповедник Христов.  Његов  целокупни говор је прожет дубоким оптимизмом и снагом вере, он је живо сведочанство мученичког живота. Сам о. Јован се неће уплашити да и пред лицем антихриста исповеди веру у Господа Исуса Христа. И управо са тог аспекта висине његовог духа и вере све што је он рекао је истинито. Али, ми смо, пак, слаби, нас нису терали у концлогоре, нису ни мучили, ми смо одрасли у "удобностима светскога живота", и на већину од нас се такав прилаз савременим апокалиптичким догађајима не може применити. Свима је очигледно: данас идентификациони бројеви, сутра електронски пасоши, прексутра - печати (жигови). Такви постепени "уступци" духу времена ће постепено довести до тога, да ћемо ми, какви смо немоћни, примењујући их, жртвовати своју вољу, одважност, свој здрав разум зарад могућности да преживимо у богоборни глобалном систему "Новог светског поретка", притом наводно остајући по спољашњим обележјима са Христом. Али, хоћемо ли ми заиста тада бити у Цркви, са Христом? Да ли ћемо имати довољно снаге, духа и вере да у одлучујућем моменту одбацимо богоборни систем и не примимо печат? Ко ће се дрзнути да се свесно поигра са својом душом и да тако искуша Бога? И Св. Василије Велики упозорава: "Не треба да трчимо за искушењима до времена када их Сам Бог допусти, већ напротив, треба се молити да не паднемо у њих." Потребно је молити се да би нам Бог дао снаге и разум да препознамо антихриста који долази у свет и апокалиптичке печате које шири његов дух. "Овде је мудрост. Ко има ум нека израчуна број звери; јер је број човјеков, и број њезин је шест стотина шездесет и шест" (Откр. 13, 18). Св. Андреј Кесаријски овако тумачи ово место Откривења: "Пажљиво испитивање броја (жига), као и свега осталог, што о њему пише, ономе ко здраво расуђује и ко је трезвен откриће време искушења". Зато се управо на идентификациони број односе упозоравајуће речи Спаситеља о томе, да ће ђаво успети да превари и (неке) изабране (Мт. 24, 24).

          Дакле, тврдња да никаква технолошка средства и спољашњи знаци не могу да нашкоде души је тачна само у случају њиховог принудног додељивања, док се добијање идентификационог броја остварује на добровољној основи са личним достављањем изјава у пореску инспекцију. Смисао драговољног примања идентификационог броја је био наведен у горњем тексту, а за једно од њених значења такође даје објашњење Св. Андреј Кесаријски: "И свуда ће бити присутан печат звери" - пише Св. Андреј Кесаријски, „и приликом куповине и приликом продаје, да би они који га не приме били уморени од глади због немања најнеопходнијег за одржање живота."

          Следећа аргументација се сама намеће. Уколико је прихватање идентификационих бројева издаја вере, Христа, онда и у Цркви може доћи до раскола на оне који су прихватили означеност бројевима и оне који то нису, и тада ће бити нарушено јединство Цркве, јединство у Христу. Притом противници прихватања идентификационих бројева могу бити проглашени за виновнике раскола, а грех црквеног раскола, као што је познато се не спира, чак ни мученичком крвљу. Како одговорити на овакву аргументацију?

           Као прво, јединство Цркве може да постоји само у Христу, тј. у правој вери у Њега. Међутим, како разлика у мишљењима присталица и противника идентификационих бројева није у погледу сфере канонског права или богослужбених канона, већ у погледу саме суштине Хришћанства - у погледу праве вере у Христа, - о каквој оптужби за раскол овде онда уопште може бити речи? Они који не приме идентификациони број јасно показују да су спремни да иду за Христом путем којим су ишли Мученици и Исповедници до потпуног одрицања од света. Шта ми и можемо имати као Хришћани заједничко са глобалним идолом - Светском владом? Као друго, уколико Руска Православна Црква званично прихвати став присталица идентификационих бројева, шта ће бити са васељенским Православљем? Познато је да неке Помесне Цркве - Грчка, Кипарска, Финска, Украјинска нису благословиле своје вернике да прихватају кодове и електонске легитимације. Какво ће тада бити васељенско јединство у Христу? Са киме ће тада бити глава наше Цркве Христос, тј. са којом од помесних Цркава?

           Сва ова питања за сада се не могу разрешити на нивоу Цркве, управо да не би дошло до раскола, већ на личном плану сваког Хришћанина појединачно, остављајући му право личнога избора. И ово јединствено исправно решење, слава Богу, донето је на Богословској конференцији вези са идентификационим бројевима, која је недавно одржана у Москви.

           То је и разлог, као треће, да се одлука о прихватању и неприхватању личних кодова оставља савести сваког Хришћшанина. Управо човек је субјекат спасења које нам је даровано кроз Богочовека, управно он је изгубљена драхма и заблудела јеванђелска овца, те њему треба и оставити право личнога избора. А јединство у Христу остварује Сами Бог, а не наша немоћна различита мишљења и жеље за јединством. Тако Преп. Максим Исповедник пише: "Света Црква је, како је било речено, икона Божија, с обзиром да Она, попут Бога остварује јединство међу верницима; чак иако се они разликују по особинама, месту рођења и начину живота, они ипак остварују јединство у Цркву кроз веру. Ово јединство које се односи на саму суштину најприродније и у целости остварује Сам Бог, Који, као што је било речено, ублажујући и изглађујући разлике међу вернима, приводи јединству са Собом - Узрочником, Почетком и Крајем."

          Следеће врло важно питање се састоји у томе, како да се посматра човек-Хришћанин, који је примио број? Како се односити према њему? Уколико је идентификациони број обележје мундијалистичке власти, као и бар-код на било коме производу, дакле уколико он изражава припадност и служење глобалном идолу, Светској влади - да ли Црква онда има право да укорава или одбацује човека, који је прихватио овакав начин "преживљавања" ? Не, нема право. Болестан члан се лечи пажњом и љубављу. Јасно је да прихватање или неприхватање идентификационог броја изражава степен вере човекове и његове духовне зрелости, али треба истаћи и то да правилно схватање догађаја који се одигравају у свету, чињенице, то јест увид да је кодификација лукава и смишљена замка ђавола, зависи од многих услова како личног тако и друштвеног живота, од степена вере и побожности човека. Оно што је битно јесте то да ни сама држава, а тим пре ни Светска влада, не говоре о стварним циљевима кодификације. И сваки човек, који прихвати идентификациони број, електронски пасош или, чак, микрочип због малодушности, маловерја или незнања сагрешио је управо због тих грехова, и Бог и такве неће лишити покајања. Зато питање о идентификационим бројевима уствари не може бити повод за црквени раскол нити за узајамну нетрпељивост.

           Такође није исправно ни позивање присталица идентификационих бројева на јеванђелске догађаје, када су Пречиста Мајка Божија са Св. Јосифом Заручником, па и Сам Христос-Младенац, Кога је Богомати родила, учествовали у попису становништва, те би и ми, следећи пример Свете Породице, требало да будемо послушни закону. Између пописа становништва и примања идентификационих бројева је огромна разлика. Попис становништва се спроводио са циљем пребројавања становника ради адекватног сакупљања пореза, а стварна сврха кодификације становништва је знатно обухватнија од тога. Идентификациони број није попис, већ доживотно електронско име у антихристовом систему глобалне компјутерске евиденције. Међутим, уколико погледамо тумачење овог места Св. Јеванђеља, горе наведено поређење потпуно губи смисао. Блажени Теофилакт Бугарски у вези са почетком Јеванђеља по Луки, о 2. глави, пише: "Попис се спроводио ради тога, да свако крене у своју отаџбину, и Дјева је дошла у Витлејем, своју отаџбину, и тако се... испунило пророчанство... Заједно са свима уписао се и Христос. Господ је и требало да се упише са свима, да освешта све који су се пописивали и ослободи ропства, јер... уписавши се као роб, Он нас је ослободио од робовања нашој (палој) природи."

         Које бисмо ми, онда, (прихвативши идентификациони број) испуњавали пророчанство, можда апокалиптичко? И од кога ропства бисмо се ми тада ослободили, прихвативши број? Отац Јован (Крестјанкин) у својој беседи чедима Христове Цркве у вези са идентификационим броја наводи у вези са тим аргументом и речи из Канона Предпразништва Богојављења: "Уписао си се, али се ниси учинио слугом, повинујући се ћесаревој наредби, него си нас, који смо испрва били поробљени, законом греха сада ослободио и удостојио усиновљења." Ове речи се односе на Њега као на Бога, зато се и каже, да је ослободио од робовања греху, и подразумева се да му је као Богу било страно робовање ћесару. Међутим, ми само само обични људи, и ко нас пороби - њему ћемо и бити робови. Зар нас Св. Апостол без разлога упозорава: " Не будите робови људима!" (1. Кор. 7, 23). "Не знате ли да коме дајете себе за слуге у послушност, слуге сте онога кога слушате: или греха за смрт, или послушности за праведност "(Римљ. 6,16)? А кодификација није попис, као што смо већ горе објаснили, већ примање обележја власти над човеком, почетни степен поробљености. У самом броју који пореска инспекција додељује човеку нема три шестице, јер се ради о комбинацији од десет или дванаест цифара. Међутим када се број буде убацивао у меморију компјутера и штампао на свим документима, који су предвиђени за аутоматску обраду података, тј. када се број буде штампао на вишефункционалној легитимацији на којој власник треба да се потпише, он ће бити у облику бар-кода, јер иначе компјутери не би били у стању да прочитају информацију утиснуту на магнетној траци и тада би били у немогућности да идентификују личност. Овде ће систем ЕАМ-13UPS савршено функционисати, јер је управо зато и смишљен. Отуда је јасно да сам индентификациони број у свом штампаном облику на магнетној траци садржи три шестице. А то је, како пише у Откривењу Јовановом, већ печат.

          Какав се онда још може очекивати печат? У Св. Писму се под печатом недвосмислено подразумева и слика, име звери и број њеног имена (Откр. 13, 16-18). Број имена антихриста - постоји, слика, број - постоји (соdе, на франц. - слика или систем ознака). Сам бар-код садржи тачно 30 цртица, ради ругања Хришћанима и Спаситељу, подсећајући свакога ко га прима да он прибраја себе Јуди Искариотском.

          Да ли је прихватљиво да се сматра да се таквим бар-кодом "плаћа" данак ћесару, или не? Навешћемо још један аргуменат. Овде питање већ постаје реторичко. Плаћање данка у таквом облику би требало да буде неприхватљиво за хришћанску савест, јер шестице јасно показују: коме се даје данак и каквој власти се плаћа. Уколико за некога овакве тврдње нису довољно убедљиве, нека онда такви погледају на резултате онога што се постиже тим бар-кодом. Сви производи у свету су обележени на овај начин, а сада приступају издавању електронских пасоша са истим бар-кодом, и онда ће се са повлачењем новца у готовини из промета директно остварити пророчанство из Откривења, да свако ко не буде имао овај печат звери неће моћи ни да прода, ни да купи (Откр. 13, 16). И од правог печата ће се она разликовати само са тим што ће он бити у руци, а не на руци, и још ће постојати могућност да се спали или уништи.

         Тврдња присталица индентификационих бројева у вези са тим, да треба поштовати закон државе није исправна. У раду јубиларног Архијерејског   Сабора   Руске   Православне Цркве који је одржан од 13-16. августа 2000 г. истакнуто је следеће: "Уколико власт приморава православне вернике да одступају од Христа и Његове Цркве, као и на грешна дела, штетна по душу, онда Црква треба да одбије послушност држави. Хришћанин, пратећи глас савести, може да не испуни налог власти која га приморава на тежак грех."

         Обратимо пажњу на то, да се у новоствореном систему вредности јасно назире служење мамону. Преко компјутеризације активно се обећава стварање светске заједнице благостања и глобалног „раја", односно гради се нова Вавилонска кула, јер са чиме се може упоредити уједињење света у јединствену целину под новом идеологијом без Цркве и без Бога, ако не са зидањем Вавилонске куле. И неће ли говорити тада "мир је и сигурност" (1. Сол. 5, 3), док ће на Небо и Бога заборавити. Подсетимо се овде на пророчанско упозорење Св. Игњатија Брјанчанинова: "Бог Логос ће као знак последњих времена и велике обремењености човечанства грехом допустити да доће до великог напретка и подухвата на земљи". Чак и када идентификациони број, по својој суштини, не би био индивидуалан, већ само број електронског пасоша или неког документа или "број личног рачуна", чак и онда би функционисао глобални систем компјутерске контроле, јер би се база података о човеку и његовој активности непрекидно попуњавала и пратио би се сваки човеков корак.

          Следећи аргумент присталица идентификационог броја образложио је о. Јован (Крестјанкин) позивајући се на Божији Промисао. Цитирамо речи његове беседе: "О временима и роковима зна само Господ Бог - Отац, и ни најмоћнија рука није у стању да заустави или измени Промисао Божији. И ми не можемо ни да приближимо то време, нити да спречимо његов долазак. А треба живети сада и данас у Господу."

          Овај аргумент је тачан, али када се посматра у целини, зато што постоји општи Промисао Божији о свету, народу, цивилизацијама, и постоји посебан Промисао о сваком човеку појединачно. И општи Промисао се заиста не може изменити, јер као што је у Превечном Савету Пресвете Тројице био неизменљив Домострој спасења људи, тако ће и сада Промисао Божији допустити рођење антихриста у свету. Св. Филарет Московски пише: "Бог делује на привремени човеков грешни живот, не само у улози Судије, за шта ће бити посебно време на крају векова, већ такоће и првенствено у улози Лекара, за шта данас и јесте време." Зато се Промисао Божији о појединачном човеку открива у човековом односу према добру и злу.

         Преп. Јован Дамаскин пише: "Промисао Божији је Божија воља... Бог жели да се сви спасу и да постану заједничари у Његовом Царству," односно Његов Промисао је у томе да ми следимо Његову вољу, живимо свето, и природно, да се не сједињујемо са духом антихриста кроз учешће у његовом глобалном компјутерском систему. Ако прихватимо систем - убрзаћемо његов долазак и крај света својим богоодступништвом, а ако одбацимо, тј. будемо следили за Господом, померићемо времена и рокове.

          И Св. Јован Кронштадски је пророчки говорио: "Уколико се руски народ не покаје, крај света је близу." Пророк Јеремија наводи Божије речи: „Кад бих рекао за народи за царство да га истребим и разорим и затрем; Ако се обрати народ од зла, за које бих рекао, и мени ће жао бити због зла, које мишљах да му учиним. А кад бих рекао за народ и за царства да га сазидам и насадим; Ако учини што је зло преда мном не слушајући гласа мојега, и мени ће бити жао добра које рекох да му учиним" (Јер. 18,7-10). Зато се не може слагати " Христос са Велијаром" (2. Кор. 6,15). Какав удео Хришћанин има са оним што је мрско пред Богом?

          Већ сада је потребно борити се са антихуманим и богопротивним антихристовским режимом који нам намећу, док још имамо могућност да се боримо и противимо, а не да идемо путем конформизма и прилагођавања, говорећи да не можемо нити да приближимо време доласка Христа, нити да га зауставимо, јер ни најмоћнија рука није у стању да заустави Божији Промисао. Но, управо тиме, што смо дозволили непријатељу својом инертношћу и лажном покорношћу властима да погази и тријумфује над вољом и разумом који су нам дати од Бога, као Христовим војницима, ради борбе са злом, ми и чинимо тежак грех. Управо исти грех имамо и код Толстоја: непротивљење злу. "Нови светски поредак" натура целом свету уместо све разноликости човечанства у културном, религијском, социјалном и сваком другом погледу само један лажни критеријум, а то је - новац. "Поредак новца", који је пред нама, према Жаку Аталију, биће еквивалент свих вредности, укључујући и духовне. Чак и сада се може приметити да идентификациони број уствари значи - новац, дакле не само могућност да се бавимо бизнисом, већ и сам предуслов опстанка у животу.

         Потребноје позвати људе целога света, независно од вероисповести, од погледа и убеђења да одбаце овакав "нови светски поредак", јер ниједан човек који нормално расуђује не би то желео да живи у концентрационом логору. Сада је време да се направи избор између слободе и ропства, односно између Божије Цркве и уласка у систем глобалног тоталитаризма и потчињавања Светској влади, која треба да буде глава уместо Христа. Уколико Црква кроз прихватање идентификационих бројева буде увучена у јединствен глобални компјутерски систем, она ће изгубити самосталност, даровану јој од Бога. Истинска власт тада више неће бити у рукама црквене хијерархије, већ државних_ чиновника,   тачније - у рукама Светске владе. О каквом црквеном животу тада уопште и може бити речи? О каквој духовности? И неће ли се испунити тада пророчанство Преп. Нила Мироточивог, да ће до доласка антихриста "Црква осиромашити у погледу поглаварства својих духовних власти." И Преподобни Козма Етолски пише   да ће "доћи време, када више неће бити заједнице (верног) народа и свештенства." Биће то време правог одступништва од Христа и од вере. "Одступништвом од Христа човечанство ће се припремити за прихватање антихриста, прихватиће га у свом духу" - пише Св. Игњатије Брјанчанинов. Његовом доласку ће претходити одступање већине људи од хришћанске вере.  И  Св.  Теофан Затворник у свом тумачењу 3-4. стиха 2. главе, 2. посланице Солуњанима пише: "Један део људи ће се држати истините вере, како нам је она предата од стране Св. Апостола и каква се чува у Православној Цркви; но и од њих вслики део ће се само звати верницима, док у срцу, које је више заволело овај свет, неће више имати праву веру. Ето до које мере ће доћи одступништво. Иако ће се хришћанско име чути свуда и свуда ће се видети храмови и свештена лица: све ће то бити само споља, док ће изнутра бити истинско одступништво." А архиепископ Аверкије (Таушев) додаје још следеће: "Ово одступништво неће бити само на унутрашњем плану и до одрећене мере обуздавано државним законима - таква одступања су већ постојала и постоје међу својевољним људима и само су припремила терен за будућу делатност антихриста; не, одступништво ће у последња времена бити видљиво, неприкривено, јавно и починиће га управо антихрист, који ће, да тако кажемо, дати први знак за њега."

         И потпуно је бесмислен још један аргумент присталица идентификационог броја, по коме ће време антихриста бити време потпуног лишавања слободе, а ми смо сада још увек слободни, зато не треба паничити и збуњивати народ говорењем о његовом доласку. Такви коментари долазе од непознавања проблема. Лишен слободе - то значи, слободан и од одговорности. А како ће Бог онда да суди свету? Међутим, онај ко прими печат антихриста „постаје као демон“, говориће Свети Енох и Илија, како пророчки пише Преп. Нил. Једноставније речено, у човека ће ући демон, и они који су запечаћени печатом антихриста постаће добровољни робови антихриста, али потпуно лишени слободе. Смисао печата можда и јесте у томе, да са уништавањем слободе уништи сав поредак који је Богом установљен у овом свету. А антихрист једино то и може: да саблажњава људе, да их прелашћује, а ко поверује том застрашивачу -тај ће му предати и своју вољу и сав свој прелашћени разум. У причи о блудном сину млађи син говори Оцу: " Оче, дај ми део имања што припада мени"(Лк.15,12). '"Имање је разум" - објашњава Блаж. Теофилакт Бугарски, „од које зависи и слобода. Јер је свако разумно биће слободно. Господ ће нам дати разум, како бисмо се њиме слободно користили, као нашим имањем..." Зато је јасно, да се онај ко се лишава своје слободе добровољно, као што је то учинио блудни син, лишава и разума. Из овога можемо закључити, да ће у време антихриста не само време, већ и околности живота искључивати сваку слободу личности и избора, а онај ко се поклони антихристу, и тиме лиши себе сваке слободе, тај ће постати непријатељ свега створеног света као саучесник ђавола у његовом рушењу Божије творевине. Због тога ће се, како пише у Откровењу Јовановом, и дићи сва природа против оних људи који имају "жиг звери и који се клањају лику њезину", и биће страшне катаклизме, и помори, и земљотреси и пресушиће извори вода и пресахнуће мора (Откр. 8,16 гл.).

          Питање идентификационих бројева је постало питање наше вере. Ово је црта, која дели царство овога света од Царства Божијег, а да је очигледно наступило време да се пшеница одвоји од кукоља. Целокупна историја Цркве је препуна таквог чишћења. Божији Промисао нам је допустио такво искушење, да би људи, који чине Свету Христову Цркву збацили са себе окове овога света, страсну привезаност за њега и подаништво мамону. " Нисам дошао да доиесем мир, него мач", говори Господ (Мт. 10, 34). И Преподобни Јован Лествичник разјашњава ове речи: дошао је, "да богољубиве одвоји од светољубивих, материјалисте од нематеријалиста, световне од духовних, славољубиве од смирених; јер се Господ весели подели и раздвајању, које бива из љубави према Њему" (Лествица, 3,15).

         У чему је смисао такве поделе? Смисао је очигледно у томе, да са наступањем владавине апокалиптичког трговинско-финансијског система после повлачења готовог новца из оптицаја мало стадо верно Христу пође неустрашиво за Господом на последњу Голготу људске историје, како би најлукавија замка кнеза таме - власт над човеком преко стомакоугађања, била одсечена. "Нико од оних који су поробљени чулним светом не може ићи за Господом", пише Преп. Максим Исповедник. Само они који су у стању да кажу " ето ми смо оставили све и за Тобом пошли" (Мт. 19, 27) - само ће они добити снагу да Му подражавају и извршавају Његове заповести.

          У савременој ситуацији, управо неприхватање идентификационог броја и електронског пасоша... јесте оно што ће нам дати снаге да следимо за Господом. "Брат је поставио питање: какву снагу? Старац је одговорио: "Чуј речи Господа, Који каже: " Ево вам дајем власт да стајете на змије и скорпије и на сву силу вражију, и ништа вам неће наудити."(Лк..10, 19). Пут идентификационих бројева је пут изградње лажног раја на земљи, раја без Бога, на чијем челу ће бити лажни месија, и говорити о томе да идентификациони број нема никаквог утицаја на духовни живот, да ни "бројеви", ни "чипови", без свесног одбацивања Христа и клањања Божијем непријатељу, не могу да науде души, једноставно је духовна заслепљеност, несхватање озбиљности садашњице.

          Да, за Господа човек није број. Управо ова чињеница треба да нам буде подстрек да не прихватамо личне бројеве. Зар смо ми животиње које неко треба да обележава? Мећутим управо то и јесте циљ мондијализма: да од људи створи једну животињску масу, обележену бројевима, да би људи, ради потврде своје припадности глобалном антихристовом систему, добили на руку или на чело, погубни по душу, печат његовог зацарења, и да би се поклонили антихристу. Јер све дотле, док ми не дозволимо да нас претворе у животиње, антихрист неће ни моћи да се зацари. Сами предуслов да неко потане поробљен грехом, а самим тим и ђаволом је управо животињски начин живота и јеванђелска прича о блудном сину (Лк. 15) је упечатљив пример за то. Блажени Теофилакт ово разјашњава: "Житељи 'далеке земље', далеке од Бога су, свакако, демони. Утврдивши се и узрастајући у злоби, блудни син "чува свиње", тј. и друге учи злоби и прљавом животу. Јер сви који налазе задовољство у мору порочних дела и овоземаљских страсти јесу у суштини (као) свиње".

           Управо о нама, о нашем времену је и пророковао Преп. Козма Етолски, који је живео у 18. веку: "Видећете људе да лете по небу као птице. Видећете пламено оружје у космосу. Они који буду још живи бежаће до гробова и викати: "Изиђите из гробова, ви, који сте умрли, да бисмо ми, који смо попут животиња, ушли у њих'".

          Присетите се изјаве Алена Далса, коју смо већ поменули, о лажним вредностима, о неморалу, о насиљу, о безобразлуку, о лажи, распуштености и разврату, које Светска влада користи да би изменила свест људи целокупне планете. Све то има један једини циљ, а то је - довођење људи до животињског стања, до губљења лика Божијег у њима, како би они, прихвативши лаж, уместо истине прихватили и антихристов печат - знак онога кога очекују. А већ када се он буде зацарио, тада ће сви " обележени" у светском систему, односно сви који су изгубили разум, заслепљени, са електронским легитимацијама или биочиповима доћи код њега на поклоњење, јер ће, будући помрачени злобом, изабрати оличење зла за светског цара и примиће од њега, према Св. Иполиту Римском и Преп. Нилу Мироточивом, жиг вечне смрти, на коме ће писати: "Ја сам твој. Да, ти си мој." О томе сведочи и Сам Господ, говорећи: " Јер како је било у дане Ноја, тако ће бити и долазак Сина Човечијега"(Мт. 24, 37), "Слично као што бјеше у дане Лотове... тако ће бити и у онај Дан када се појави Син Човечији." (Лк. 17, 28, 30), уверавајући нас у погледу крајње развраћености људи до које ће доћи у последња времена.

           У концентрационим логорима бројеве су пришивали насилно и без питања, а ми - што је запањујуће! - сами трчимо у овај концентрациони логор и још тешимо себе: "Нема везе! Примићу број, зато што ја пред Богом још увек носим име Хришћанина и то још увек није печат." Да, садашњи бар-код још увек није печат који ће ставити антихрист, и Преп. Лаврентије Черниговски објашњава да ће печати бити видљиви за свакога. И Свети Мученик Иполит Римски указује, да ће антихрист "свима, који због оскудице у храни дођу да му се поклоне, ставити знак на десну руку и на чело, да нико од њих не може десном руком да се, додирнувши чело, осени крсним знаком; и десна рука ће му бити (тако) везана и неће имати власт над својим удовима, већ ће се поклонити прелашћивачу и служити једино њему, јер такав неће моћи да се покаје. Сви ће они погинути и од Бога и од људи."

          Они, који су већ сада примили идентификационе бројеве или електронски пасош, ако то нису учинили ради "оскудице у храни", још увек могу да се осене Часним Крстом и нису лишени могућности покајања. Међутим, бар-код са шестицама, као што је већ сада јасно, смишљен је зато да би човек постао роб мамона, земаљских проблема, светског тоталитарног компјутерског система, једном речју, зато да би се променио његов разум. И човеку ће бити практично немогуће да изиђе из тог система осим по цену јавног исповедања вере или мучеништва. Али, ко ће бити у стању то да уради, ако стање његове свести буде промењено, и воља ослабљена? А од стране Светске владе вештачки креиран хаос у свету, неморал, крвопролиће и глад, који ће кулминирати појавом лажног месије, довешће човека до стања губитка разума, попут животиње, како би човек као животиња ишао да се поклони антихристу ради хране. "Наступиће страшна глад, људи ће постати прождрљиви" - пророчки пише Преп. Нил Мироточиви, „јешће седам пута више него што данас једу, а неће моћи да се засите. Свуда ће настати велике невоље... Тада... ће одступити од света безакоња благодат Светога Духа... и појавиће се антихристов дух... Да, доћи ће зло."

          Управо се зато сада помоћу идентификационих бројева ствара такав трговинско-финансијски систем у коме неће моћи ништа ни да се купи, ни да се прода без печата антихриста, однос према идентификационом броју треба да буде недвосмислен и бескомпромисан. По својој суштини и идентификациони број и његов штампани облик са магнетном траком и сигурносним бар-код 666 неће се разликовати од изјаве - "Ја сам твој", јер њима човек добровољно прихвата ћаволску симболику и систем. Човек се све више помрачује, губи духовни мир и једина нада која му преостаје јесте то што га Господ, чак, ни тада не лишава могућности да се покаје, да не би погинуо заувек.

          Навешћемо овде истиниту причу, коју смо чули од житеља Светониколајевског мушког манастира, у коме почивају мошти Св. Прав. Симеона Верхотурског. У манастир је на поклоњење моштима великог чудотворца дошао свештеник из Уфе, који је испричао следеће.

           Једна жена из његове парохије се, у незнању, сагласила да прими идентификациони број. После извесног времена она је чула, да је идентификациони број нешто лоше, ђаволско, да већина верника има негативан однос према примању бројева. Збуњена, жена је дошла код свештеника ради објашњења и он јој је посаветовао: "Напишите изјаву о неприхватању броја. Жена је написала изјаву и предала је у пореско одељење, одмах после чега је видела следећи сан. Она иде према кући и држи у рукама пет векни хлеба, један од њих је напола поједен. Откључавши врата своје куће и ушавши у њу, она је одједном видела демона који седи у кући. Демон ју је продорно погледао, а онда рекао: "Баш лепо, написала си изјаву. Дај онда хлеб." Жена му је дала четири векне. "Дај и ту, напола поједену. " И ту му је жена дала.

          Дошавши у храм, она је испричала сан свештенику, а он јој је протумачио сан : "Напола поједен хлеб", вели он, значи да си имала користи од материјалних „блага" које пружа прихватање идентификационог броја...

           Како да се овде не присетимо речи Блаж. Матроне, која је говорила: "И тада ће вам предложити Крст или хлеб!" Велики подвижник нашег времена архиеп. Аверкије (Таушев) је писао: "Према Св. Андреју Кесаријском, они који прихвате печат антихристов на челу, биће истомишљеници са антихристом, док ће они који приме печат на десну руку само признавати његову власт, тврдећи да то није страшно 'уколико остану Хришћани у души'. Међутим, Дух Свети ће напустити људе, који приме печат звери, и тада ће се њихово срце испунити страхом који ће их брзо довести до смрти."

           И старац Пајсије Светогорац говори о прихватању електронских пасоша, да ће "поново 'гностици' (мећу Хришћанима) тешити своја духовна чеда, као бебе у пеленама, под изговором да ови тобоже не би пали у униније: То није важно, није то ништа, довољно је веровати у срцу', а видимо да се и апостол Петар само споља одрекао Христа - и то је, ипак, било право одрицање! - док се исти ти одричух Светог Печата Христа, 'Печата Дара Духа Светога' који нам је дат у Светој Тајни Крштења, да би прихватили печат антихристов, правдајући се тиме да у себи и даље имају Христа!". Речи старца Пајсија се, такође, могу схватити на следећи начин: да се у овом случају ради о таквом одрицању од завета датих на Светом Крштењу, где Бог још увек даје могућност да се човек предомисли и покаје. На крају да напоменемо да се у "Окружној посланици Светог Синода Грчке Православне Цркве" из 1998. осућује "свеобухватни систем контроле личног живота, који представља вређање човекове личности", и саветује, такође, верницима да не прихватају пасоше који имају богохулни бар-код 666, о чему пише и у посланици Св. Синода Руске Православне Цркве од 7. марта 2000. године: "Апелујемо на власти Русије и других земаља, које имају већину православног становништва да поставе питање о уклањању богохулне симболике из бар-код путем промене мећународног система обележавања одговарајућим знацима."

           Наставиће се

          Извор: Јерођакон Авељ Семјонов, "Црква, Глобализација, идентификациони број", Светигора, Цетиње, 2003., стр. 63-111.

          Приређивач: „Борба за веру“