Неки одговори Преосвештеног Епископа Банченског Лонгина, из Украјинске Православне Цркве Московскe Патријаршије, на актуелна питања. 

1.     Колико је велики канонски преступ Патријарха Кирила у вези са провођењем сусрета са римским папом без сагласности и одобрења Светог Архијерејског Сабора Руске Православне Цркве? Како се хришћанин треба понашати у данашње време?

Сматрам да и са сагласношћу Светог Архијерејског Сабора РПЦ, а по канонима наше Православне Цркве, решавати на тај начин сва спорна питања са јеретицима, ми немамо права. Стога сматрамо такве сусрете неканонским  јер су против учења Светих Апостола и догмата наше Цркве. Хоћу вам рећи, браћо и сестре, нама нико није говорио о том сусрету. О томе није знао нико од нас архијереја. Без Сабора, и сагласности Сабора, нико нема права ићи да се састаје са римским папом. Они су могли да се сретну у кафеу и попити чај, но решавати питања о Цркви, никада није имао права решавати један човек. Ми смо сада дознали да се сусрет спремао тајно. Значи постоји тајна безакоња. После сусрета са римским папом, Патријарх Кирил је изјавио да је све „урађено тајно јер постоје непријатељи тог сусрета међу самим православцима, па би било проблема“. Међутим,  данас је нама постало јасно да је папа постао „братом и Свјатјешим“, а ми православни смо постали „непријатељи“. То је постало јасно свакоме од нас. Патријарх Кирил нам на Сабору није ништа рекао о сусрету. Он је све тајно урадио да би избегао проблеме. Да православни људи не би устали против тог сусрета. Све је урађено тајно. То је тајна безакоња. Потписивање Декларације на Куби је издаја, гажење православне вере, и за мене лиично, тих 30 тачака Декларације у Хавани, су 30 Јудиних сребрника. То је одрицање од наше православне вере и непоштовање светих отаца последњих десет векова. Та Декларација је легализација учења религије антихриста, потписана на аеродрому. Она богохулно и лажљиво устаје на истину Христову и управо зато ми одбацујемо Декларацију, јер она носи дух отступништва и саблазни за наше православне хришћане. Драги православци. Ако ми изгубимо чистоту Светога Православља ми ћемо изгубити Светога Духа који пребива у Цркви, а то значи погинути. То нећемо допустити. По речима светих отаца, „воли грешника, и ненавиди грехе његове“, ми волимо и желимо спасења свим људима. Но, јеретичке заблуде инославних не прихватамо. Уколико се пак они одрекну јереси и прихвате догмате Седам Васељенских Сабора, ми ћемо их радосно дочекати као браћу по вери. Но, док су они у јереси, улазити са њима у Евхаристијско и молитвено општење, значи признавати јерес за истину, што је равно духовној погибељи. Примећујући опасне екуменистичке тенденције које се јављају у нашој Цркви, ми смо дужни говорити истину, јер се тама ничега толико не боји као што се боји светлости истине. „Не учествујте у бесплодним делима таме, него их још и разобличавајте“, заповедио нам је Апостол Павле (Еф. 5;11). Следоваћемо његовим саветима и да нас Господ све благослови и укрепи.

10. март. 2016. године,

Свето-Вазнесењски мушки Манастир

Село Банчени, Украјина

https://www.youtube.com/watch?v=gkXb6GrcOtk

са руског за „Борбу за веру“ превео брат Д. Јовановић, Београд.