|
 ЕКУМЕНИСТИЧКО ИСТУПАЊЕ САДАШЊЕГ РУСКОГ ПАТРИЈАРХА НА ЗАСЕДАЊУ „СВЕТСКОГ САВЕТА ЦРКАВА“ У КАНБЕРИ 1991.
Канбера, 1991. годинa. Генерална скупштина „Светског савета цркава“, с учешћем митрополита Кирила Гунђајева, садашњег поглавара Руске Православне Цркве.
На 2:57 почиње иступање митрополита Кирила, где он, имеђу осталог, каже: „'Светски савет' цркава је за нас заједнички дом. Из те чињенице, - да га православни доживљавају као свој дом, и желе да тај дом буде колевка једне цркве, - произилази њихова лична одговорност за судбину „Светског савета цркава“ и жеља да допринесу развоју екуменистичког покрета“. Преподобни Јустин Ћелијски о „Светском савету цркава“ и учешћу православних у њему: Преподобни Јустин Ћелијски
>>Сваки истински православни хришћанин, васпитан под руководством светих Отаца, постиди се када прочита да су православни чланови Пете Свеправославне конференције у Женеви (јун 1968)… по питању учешћа православних у раду Светског Савета цркава закључили да је неопходно ‘да изјаве како Православна Црква себе сматра органским чланом ССЦ’. Ова тврдња је апокалиптички ужасна у својој неправославности и антиправославности. Да ли је Православној Цркви – том Најсветијем Телу Богочовека Христа било потребно да себе понизи до тог степена да њени богословски представници – међу којима су били и србски архијереји – стану да моле за ‘органско’ учешће и чланство у Светском Савезу цркава, који ће вероватно постати ново ‘тело’ и нова ‘црква’, која ће стајати изнад свих осталих цркава, у којој ће и Православне Цркве и неправославне цркве представљати само делове? Боже, сачувај! Никада пре није било таквог издајства и напуштања наше свете вере! Ми одбацујемо православну веру у Богочовека Христа и органске везе са Богочовеком и Његовим Најсветијим Телом: ми газимо Православну Цркву светих Апостола, Отаца и Васељенских Сабора – и хоћемо да постанемо ‘органски чланови’ јеретичког, хуманизованог и човекопоклоничког клуба који се састоји из 263 јереси (данас већ преко 350 – нап. „Борба за веру“), од којих свака представља духовну смрт. Као православни хришћани, ми смо удови Христови. Хоћу ли, дакле, узети удове Христове и од њих начинити удове блуднице? (1. Кор. 6,15). Ми то чинимо нашим органским јединством са Светским Савезом цркава, који није ништа друго него препород безбожног човека, паганског идолопоклонства.<< |
