Секуларни састанак oдбијен: Није сасвим јасно како ће осујећени масонски организатори сада деловати.

„Бог је толико заволео свет да Он није послао комисију“.

Грузијска православна црква, Бугарска православна црква, Руска православна црква изван Русије, многи уважени архијереји и теолози свуда по свету, а сада и Света Гора, сви одлучно одбацују неколико нацрта докумената за састанак одабраних православних епископа на Криту у јуну. И не само то, него одбацују и тајанствену методологију, као и услове, па и само арогантно име овог, до сада малог, несветог и делимично православног састанка. Компромитујући Истину Христову бајатим, хуманистичким, политичким комитет-говором, ти документи сада су свеобухватно одбијени од стране народа Божијег.

Секуларистички организатори састанка из Стејт Департмента у Вашингтону ће морати да поново размисле. Можда су с лакоћом успели да освоје протестантске и римокатоличке институције деценијама раније, али Хришћанска Црква не говори о хетеродоксији већ нешто друго, прича која је њима прилично непозната. Истина, они су наименовали два, вероватно три патријарха из четрнаест помесних православних Цркава, лукаво су поделили Српску цркву, инфилтрирали су се у друге помесне Цркве, укључујући и Руску, својим либералним, месождерским агентима издаје, помоћу којих покушавају да утичу на још слободне патријархе. Међутим, њихови предлози за разбојнички Сабор су се већ суочили са одлучним неприхватањем од стране Цркве.

Није сасвим јасно како ће осујећени масонски организатори сада деловати. Њихова секуларистичка агенда, исмејана у православном свету је одбачена. Наравно, као и обично, њихови агенти су почели вређање верника називајући их фарисејима, мрачним фанатицима, покушавајући да забране реч „јеретик“. Да има неколико фарисеја, мрачних фанатика, нећемо порицати. Али они су незнатна мањина, ван Цркве, они су одбегли, одбијајући да се боре унутар Цркве. Они нису верно свештенство и народ који унутар Цркве деценијама позива да се преиспита цео пројекат од врха до дна, његова методологија (иза затворених врата за политички неслободне), његов недостатак каноничности (забрана већини епископа да присуствују, а уместо њих позивање јеретика) и његова документа секуларног говора, израђена од стране компромитованих дипломата, филозофа који понављају једну исту мантру, и интелектуалаца, али не православних.

Можда, уместо пуког, али веома скупог састанка на сунчаном Криту, сада би требало да одржимо Сабор на коме би Јеванђелска Истина била објављена целом свету, јер је већина још увек није чула. Сви православни епископи треба да буду позвани и никога не треба ућуткивати због страха од супротстављања политички везаним главама локалних цркава.
Документи, који су јасно поплочани духовно мртвим компромисима, заражени дипломатским говором, са својим секуларистичким „људским достојанством“ и „људском личношћу“, треба да буду бачени на сметлиште историје. Хајде да говоримо искреним језиком црквених отаца и да не позивамо јеретике. Уместо што губе време и новац говорећи нам како је пост важан и сугеришући нам на противречан начин да су неправославни можда изван Цркве (одувек смо знали да јесу), епископи би могли, у овим последњим временима, да говоре о стварима које су заиста важне.

Сви наши епископи, који представљају 216 милиона православних у свету, у коме је више од седам милијарди ван Цркве, могли би да упуте позив остатку света на спасење унутар Цркве, свежим, јасним и разумним, блиставим језиком Цркве. На најјаснији начин могу да прогласе и поуче Јеванђелском Истином, не компромитујући себе тако што би се позивали на Западне хришћанске јереси које су отровале велики део света својим лажним хришћанством (али не и православље), и да преведу богослужбене књиге на водеће светске језике. Свет се суочава са својим крајем, његова вишеструка средства за самоуништење сви могу јасно да виде. Сада је од животне важности хитно га позвати на покајање пре тог краја.
Ако ће бити Црквеног Сабора, нека он узме за своје заштитнике светог Јована Крститеља, св. Марка Ефеског и св. Јустина Ћелијског. Нека јасно говори о покајању, о учењу Цркве и њеној Истини насупрот Западним јересима. Хајде да говоримо о откровењу Светога Духа. Нека Сабор своје обраћање упути на скоро седам милијарди муслимана, хиндуса, будиста и секулариста (који су више или мање потекли од Западних и других јереси и секти) и нека их све позове на покајање у једино спасоносној и једино васкрсавајућој Истини Христу. Њихови богови, пророци и принчеви су сви мртви: Христос једини није мртав, него живи Васкрсли из гроба, својом смрћу уништивши смрт. Нека Сабор каже некомпромитованим речима: „Ја сам Пут, Истина и Живот“. Онда ће заиста бити Сабор, и тако ће бити наш Сабор, и тако ће и ући у историју.

Превео са енглеског језика: Протојереј-ставрофор Србољуб Милетић

Извор: Father Andrew, Orthodox Еngland

Преузето са: „Светосавље“