ПИСМО ИЗ ДИЈАСПОРЕ

Један уман и искрено верујући чповек из дијаспоре ових дана ми је послао мејл, у коме каже: “Не знам да ли сам ја луд, или шта је већ посреди, али мене запањује одсуство реакције на четири светиње у пламену на сам дан Васкрса. Нисам наишао ни на смислене коментаре, а понегде се чак и не спомиње. Ја то заиста не разумем. Зато ти пишем као (претежно) истомишљенику, не бих ли некако и сам "сажвакао" то што се догодило.

Ја лично никада нисам ни чуо или чак прочитао за црњи знамен од овога коме смо управо били сведоци. Сви знамо за гром који је тукао у храм Светог Саве (па је пала Крајина и Срби изгубили рат, што се испоставило  као само почетак будуће још веће катастрофе), или пожар у Хиландару (па је горело Косово), или за онај случај кад су се на литији крстови почели сударати и ломити сами од себе (па је почело иконоборство), па чини ми се за пепео који је данима падао над Цариградом (ово пишем по сећању), итд. Али да се једна једина црква запали на Васкрс... Па још три цркве и један манастир, четири различита народа, три краја света, све на сам први дан Васкрса, па зар то није апсолутно нечувено? Зар не превазилази све оно горе набројано? Наравно, како изгледа доликује (према гресима), најгоре су прошли Срби - црква имена највећег српског светитеља, у којој је годинама служио други највећи. Али као да ово потпуно надилази Србе и српско питање - четири светиње у пламену на Васкрс, па шта ли ће то бити! И то: Васкрсења (!!!) - македонска, Благовести (!) - грчка (као што знаш, осим празника Благовести, и Јеванђеље значи Благу вест), Светог Саве - српска. Мени је некако све повезано са овим долазећим сабором на Криту, и са претходним љубакањем Кирила и Франциска, али опет... Јесам ли ја једини који примећује да је ово знамење "мимо осталих знамења" (па бих онда по свој прилици био у криву, јер има далеко духовнијих људи), или? Шта ти мислиш?“

РАЗМИШЉАЊЕ ОГЊЕНА ВОЈВОДИЋА

Огњен Војводић, човек доброг пера и доброг духовног вида, објавио је свој коментар ових догађаја, који се потпуно поклапа са мојим мишљењем: “Извјештај ватрогасних служби са три локације пожара су сличне, `изненађени су јачином и брзином ширења пожара`, што указује и на сличан начин подметања ватре. Нападање вјерских храмова на дане вјерских празника је препознатљива стратегија терористичких напада вјерских екстремиста, на Блиском истоку и широм свијета. Њујорк пост је објавио текст у коме тврди да пожари у четири православне светиње на три континента нису били случајност, као и да имају везе са канонизацијом Алојзија Степинца против које се залаже Српска православна црква. „Постоји страх да су ови немили догађаји били добро испланирани напади уперени ка православној вери“, пише Њујорк пост.                                  

Трећег маја за `Њујорк дејли њуз` комесар ватрогасне службе Данијел Нигро је изјавио да су пожар у коме је изгорела Саборна црква Светог Саве у Њујорку изазвале неугашене свијеће, које су тињале а чувар их је ставио у кутију. Познато је и медијско манипулаисање евроамеричих медија у прикривању узрока ратова и несрећа које креира евроатланска алијанса; али који у својој планетарној антисрпској и антиправославној кампањи још нису превазишли југословенски агитпроп у прикривању стогодишњег страдања Срба у двадесетом вијеку, по вјерској и националној основи./…/      

Нападом на стратешка средишта православне дијаспоре и мисије у свијету, подметањем пожара у православне храмове на дан православног васкрса, `света алијанса`(светских сатаниста, нап. В.Д.) је наставила на себи својствен  спектакуларно начин спровођење стратегије планетарног прогона православља. Стратегије усмјерене према православној Русији као најбројнијем православном народу, и војној моћи која угрожава успостављање једнополарног војног и вјерског `евроатланског свијета`. Наиме, спровођење планетарног прогона православља које увијек програмски почиње прогоном православних Срба и Грка на Балкану, а сада видимо и спаљивањем православних храмова српске и грчке дијаспоре; али и македонске, која није оправдала очекивања `свете алијансе` у антиправославном аранжману.

Сјетимо се подметнутог пожара у манастиру Хиландар на Атосу после НАТО окупације јужне српске покрајине и прогона Срба са Косова и Метохије, а потом саспаљивања преко 130 православних храмова и манастира Косова и Метохије. Како и протеклих пет вјекова ватикански војно-вјерски походи, а данас ватиканско-вашингтонски, почињу војним и терористичким `пробама` на војно слабијим државама православних народа. Првенствено на народима чије се државе нису прикључиле `светој алијанси` у походу на православну Русију, или као чланице алијансе не испуњавају све вјерске или политичке захтјеве. Дакле, пробом за спровођење планетарног пројекта прогона православља, освајања Русије и пљачке великог руског копна.“( http://www.ognjenvojvodic.info/na-vaskrs-podmetnut-pozar-u-cetiri-pravoslavne-crkve.html#more-1570 )

СИМБОЛИЧКО ЗНАЧЕЊЕ ПРВОГ МАЈА

Својевремено сам, за књигу „Црква и време/ О старом и новом календару“ превао текст Георгија Задонског о празновању Првог маја: “Године 1918.  Први мај "пао" је уочи Васкрса, на Велики Четвртак. Патос новоуведеног празника (први мај) био је заснован на вери у скору победу свеопштег, људском руком начињеног, раја на земљи. То је било очито изругивање над хришћанским слављењем вечног живота. Касније је главни "борбени безбожник" совјетске власти Јемељан Јарославски (право име било му је Минеј Израиљевич Гумељман) уобличио је идеју истискивања православних празника комунистичким анти - празницима. Изгледа као да је историја Првог маја, празника рада, почела од случајног сплета околности. Али, то није тачно!

Од Средњег века, Европљани једну ноћ у току године називају Валпургијском. Према предању (описао га је Гете у првом делу "Фауста"), у одређени час сва нечиста сила целог света скупља се у Немачкој, на гори Брокен. Демони стижу на својеврсну смотру - свој "дан солидарности", како би се у стројевом кораку поклонили сатани. Валпургијска ноћ "пада" 1. маја, односно у ноћи између 30. априла и 1. маја. То је оно што славимо када одлазимо на првомајске уранке, славећи "празник рада", не схватајући да смо одавно изгубили слободу, коју нам даје Православна вера, кроз Истину и Сунце Правде. Године 1889. сумњиве личности читаве Европе састале су се у Паризу. Ту се одржавао конгрес Друге интернационале. Тада су решили да установе да се сваке године празнује пролећни празник рада и да буде у спомен чикашких радника палих у обрачуну са полицијом. Сличних сукоба и жртава није било мало. Али, они су изабрали баш тај сукоб који се десио 1. маја. Случајност? Било како било, прве године совјетске власти пролећни дан после Валпургијске ноћи постао је најважнији државни празник. Сваки покрет тражи своје претходнике. Кога су теоретичари новог устројства прогласили за првог бунтовника, прогнаника и револуционара?

Поменути Јарославски, односно Губељман каже: Луцифера!

И опет се враћамо на брдо Брокен. "Оснивач споља материјалистичког учења Карл Маркс био је лични пријатељ великог енглеског физичара и не мањег спиритисте - Виљема Крукса", подвлачи савремени културолог Евгеније Головин. "Могуће је да се лик баука (авети) који (још увек) кружи Европом родио управо на спиритистичким сеансама. Можемо додати: омиљени припев комунистичких песама "до последње капи крви" дословно понавља речи средњовековних ђаволопоклоничких миса. Па и формула "Корак напред, два корака назад" је црномагијски, ритуални "корак сатане". Зар није много таквих подударности? Окултни корени комунизма још чекају да буду изучени".                                

За ту основу "најпрогресивније" идеологије знали су појединци. Већина приврженика новог поретка подједнако је игнорисала и Бога и сатану. Да, основна замка ђавола је у томе да нас увери како он не спостоји. Најважније му је да човек изгуби душу и падне под његову паклену власт, да заборави Бога и да не разликује светлост од таме.

Али, ипак, неизбежно је да и Валпургијска, као и свака друга ноћ, има свој крај.

Нечиста сила бива развејана. Светлуца освит. И ИЗЛАЗИ СУНЦЕ ПРАВДЕ - ВАСКРСЛИ ГОСПОД ИСУС ХРИСТОС!!!“    

   ИЛУМИНАТИ И ПРВИ МАЈ      

Првог маја 1776. године, бивши баварски језуита Адам Вајсхаупт основао је илуминате. Циљ ове тајне дружине био је Нови светски поредак који ће срушити религијске институције, државне међе и којим ће управљати „мудраци“, заједница „илуминираних“ (просветљених). Вајсхаупт је успео да се убаци у руководства европских тајних друштава и да тамо постави своје људе. Сматра се да је Француска револуција која се завршила Наполеоновом диктатуром дело Вајсхауптове дружине. Када су њихови планови пропали у вишим круговима Немачке и Француске, илуминати су ушли у револуционарне организације и наставили да делују. У предговору немачком издању „Комунистичког манифеста“ Маркс и Енгелс наглашавају да је Комунистичка лига, звана „Лига праведника“ (која је тајна), њих још 1847. овластила да напишу манифест који ће бити теоријско-практички програм партије. Године 1885. кардинал Хенри Манинг доказивао је да „Манифест“ није дело „отаца научног социјализма“, но тајних друштава чији су ова двојица били послушни пиони. Јуџин Х. Метвин и Сол Педфовер, истраживачи тамне стране марксистичке доктрине, наглашавају велики утицај који је на Маркса и Енгелса извршио „црвени рабин“ Мозес Хес, пропагатор француске револуционарне мисли. Након сусрета с 23-годишњим Марксом, 30-годишњи Хес бележи: „Маркс је веома млад човек који ће задати последњи ударац средњовековној религији и политици“. Циљеви илумината учлањених у разне јавне и тајне организације били су: укидање приватне својине, националних влада и националне суверености, стварање светске владајуће елите, као и борба против вере у Бога.

Дакле, 1. мај и четири спаљене цркве на Васкрс…

Ако то није било „случајно“, онда иза тога стоји светска сатанистичка врхушка, која прети православнима.

А ако није организовано, и тада је велико знамење блиског страдања. Јер, спрема се сабор на Криту, после кога, ако на њему победе екуменисти, више ништа неће бити исто.

ИПАК, ИМА НАДЕ!

Бог нас воли више него што то можемо замислити, више него што можемо сами себе волети. И кад нам шаље опомене Своје, шаље их да бисмо се покајали и уразумили, Њему вратили и Његови постали поново. Ево шта о томе вели Свети Јован Златоусти: „Када би Бог пожелео да уништи свет, Он би то веома лако учинити могао. Нема ничег лакшег за Творца, Који је све створио само Речју, да у једном трену свет врати у ништа, јер је ни из чега свет и настао. Но Бог у Својој великој милости и бризи о нашем спасењу нам унапред говори о казни коју намерава да на нас пошаље – ради тога да је не би послао. Говори стога да бисмо знали о томе, да бисмо се прожели страхом пред гневом Његовим, да бисмо се одвратили од греха и осетили Његово несумњиво упозорење.

На тај начин Он је поступио са великим градом Ниневијом, чија су безакоња превршила меру. Послао је пророка Јону да би им казао: “Још четрдесет дана и Ниневија ћe бити срушена“. Па ипак, Ниневићани нису изгубили наду. Поверовали су Богу, одредили строг пост и за људе и за животиње, и кајали се у кострети и пепелу. Бог, видећи њихово покајање, смиловао Се, и казна која им је морала доћи, није дошла. Тако се и пре потопа земља напунила безаконицима, и Бог је решио да је погуби. Он то није обавио одмах него их је обавестио сто двадесет година пре тога. Затим је сто година одредио Ноју за градњу ковчега, да би се људи, видевши ово, уразумили, да би се вратили на пут правде. И тек после тога, кад је Бог видео да људи не обраћају пажњу на сва предупређења, и да и даље чине зло, не уклањајући се од истог, Он их је погубио потопом“.

Још увек има наде! Покајмо се! И кад се покајемо, Господ над војскама, Непобедиви, победиће све непријатеље наше.