Сведочанство оца Јефрема Катунског професору Димитрију Целенгидису

Говорићу о једном личном сведочењу. Током многих деценија био сам у контакту са старцем Јефремом Катунским, чији ми је карактер и начин размишљања био добро познат. Такође, добро је познато да је он имао „духовни телевизор“.

Што се мене тиче, често сам одлазио код њега са намером да му поставим низ сасвим конкретних питања, вредних пажње, користећи притим свој сопствени речник. И када сам био са њим, пре него што бих му и поставио питање, он ми је одговарао, и то мојим речима. Овде говорим о сопственом искуству. И то није ништа ново. То се догађало и многим другима.  

Наиме, у време док сам још био млад професор на Богословском факултету, - од тада је прошло већ 30 година, - говорио сам му о следећем. Пошто је на Богословском факултету, посебно у Солуну, цветала екуменистичка атмосфера, имао сам нека посебно проблематична питања, пошто сам видео професоре, и то оне уважене, који су били представници екуменизма. Наравно, и моја савест и моја знања противили су се томе, но ја сам желео, остављајући по страни сопствени научни статус, - да чујем благодатно-харизматски одговор, као што сам то чинио по многим другим питањима.

Дакле, питао сам га сасвим конкретно, да ли може да ми каже шта је у ствари екуменизам? Он је одговорио недвосмислено и без икаквих тешкоћа:

 „То питање, дете моје, било ми је постављено пре него што си се ти и родио. Ја се овде, на стенама, при врху планине, налазим већ четрдесет година. Заборавио сам и свој грчки.“  И наставио је даље – „али то питање ме није занимало. Стога, пошто је било неопходно да на њега одговорим, а о њему нисам имао своје мишљење, - пошао сам у своју келију, сотворио молитву и замолио Христа да ми открије шта је то екуменизам. Он ми је отворио ум да схватим – да екуменизам има лукави дух и да добија власт од нечистих духова“. Потом сам га (старца) упитао на основу чега је томе поверовао, а он ми је одговорио: „После молитве моја келија се била испунила неподошљивим смрадом који ме је гушио и нестао ми је духовни дах.“ Упитао сам га даље да ли је то био небичан и ванредан догађај за њега или му је Христос тако одговарао и у другим сличним ситуацијама. Он је рекао, уверавајући ме: „Када је екуменизам у питању, нашао сам се у истом стању као када се радило о црној магији или дејству нечистих духова. Понекад се даје и словесан одговор, али у овом случају то је био одговор, и ја сам потпуно уверен у то да екуменизам нема Духа Светога, већ нечистог духа“.

За ово о чему сада говорим, неко би, вероватно, могао рећи да је то само утисак. Ја вам о томе говорим зато што је то, - на чему сам посебно благодаран, - лично мени речено, али сам то видео и записано, од стране побожних Старчевих ученика, који су приредили издавање књиге о његовој личности, духовности и његовим поукама. Дакле, о томе се може уверити и из те књиге. Но, срео сам и друге богослове, достојне поштовања, који су се удостојили да то лично чују.

Ја нисам говорио јавно о томе све до данас, и то сам учинио из разлога који су ме принудили да о томе говорим. Несумњиво, то је одиграло одлучујућу улогу у изграђивању моје позиције према екуменизму. Наравно, као професор и као научник ја имам потребу да, у свим случајевима, питања сагледам на основу научних критеријума и да своје погледе оцењујем научно, што ја и чиним у својим истраживањима корак по корак. Али, мислим да ово сведочење има суштински значај, јер је засновано на харизматској подобности човека који није знао ништа о датом проблему, јер о њему није ни читао нити чуо, али је имао непосредно духовно искуство...

* Из књиге » «“Ἁγία καί Μεγάλη Σύνοδος τῆς Ὀρθοδόξου Ἐκκλησίας”. Μία Σύνοδος μέ ἔλλειμμα συνοδικότητας καί Ὀρθόδοξης αὐτοσυνειδησίας», σελίδες 80, διαστ. 17x24 ἑκ., ἔκδοση «Συνάξεως Ὀρθοδόξων Ρωμηῶν “Φώτης Κόντογλου”», Τρίκαλα, Μάρτιος 2016. Τό βιβλίο αὐτό ἀποτελεῖ τήν ἀπομαγνητοφωνημένη μορφή τῆς τρίωρης ἐκπομπῆς — συνομιλίας τοῦ διευθυντοῦ τοῦ ραδιοφωνικοῦ σταθμοῦ τῆς Πειραϊκῆς Ἐκκλησίας κ. Λυκούργου Μαρκούδη μέ τόν καθηγητή κ. Δημήτριο Τσελεγγίδη.

Превод са грчког на руски: „Правосалвни Апологет“

Превод са руског на српски: „Борба за веру“