Руске духовне приче: Душа се чисти као башта |
|
|
недеља, 19 јун 2016 |
Био је леп, сунчан дан и старац је копао башту, желећи да посади неколико струкова парадајиза. Пролазио је туда неки човек па упита старца.
- Шта радите оче? - Ево, исповедам моју баштицу. - Како то – зачуди се пролазник - Зар и башта треба да се исповеда? То први пут чујем. - Треба, наравно да треба - одговори старац. - Ја сам уверен да ако добро очистим земљиште од каменчића, трња и корова, да ће поврће кад израсте бити лепо и здраво. Да ће тај парадајиз бити једар и црвен као јабука. У супротном, ако не исповедим башту, то јест ако је не очистим, онда ће она рађати мале, жуте смежуране плодове. Човек настави својим путем. Старчеве речи га натераше да се замисли о својој души, о камечићима и корову који се у њој накупио. Са руског превела: Јагода Милета Извор: „Видовдан“ |
Последњи пут ажурирано ( недеља, 19 јун 2016 )
|