Поводом проглашења за римокатоличку светицу мајке Терезе

Свима је познато да се Ватиканска “фабрика светаца “ годинама трудила да промовише мајку Терезу као светитељку. Скопском надбискупу Цекади је било потребно да на сваки начин пронађе неку особу која би могла да постане прво “блажена” а потом канонизована светитељка римокатоличке “цркве“ албанског порекла. Тако је пронађена Агнеза Бојађију Гонча рођена у Скопљу 26 августа 1910 године, која је ступила у ред Лорето часних сестара 1928 године. Она је одмах, после неколико месеци послана у Индију, где је основала ред Добротворних мисионарки (Missionares of Charity). Захваљујући залагању римокатоличке цркве мајци Терези је додељена Нобелова јнаграда за мир 1979 године. Њу је потом папа Јован Павле II прогласио за блажену римокатоличке “цркве“ 2003 године. Тим поводом је угледни британски дневни лист Тајмс (The Times) у свом броју од 18. октобра 2003 године објавио на целој страни три чланка. Дописник овог листа из Делхија Катарина Филип пише о случају Монике Бесре којој је мајка Тереза помогла да излечи свој тумор. Случај ове болеснице је послужио папи Јовану Павлу II да га призна за чудо на основу кога је прогласио мајку Терезу за блажену. Међутим лекари који су лечили Монику Бесру у Индији су изјавили да излечење ове пацијенткиње није никакво чудо, јер је она излечена захваљујући лековима које је примала. Она је боловала од туберкулозе која се проширила на лимфне жлезде, и није имала никакав тумор. Захваљујући антитуберкулозним лековима болест се повукла. Ватиканска фабрика светаца није узела у обзир ово мишљење лекара, већ је прогласила да се тумор Бесре повукао после молитве мајке Терезе. Лекар који је лечио Бесру Др.Рањан Муштапхи је изјавио да је Бесра примала антитуберкулозне лекове током девет месеци и да је захваљујући тој терапији туберкулозна чиста лимфне жлезде залечена. Наравно, нико из Ватикана није желео да узме у обзир ово мишљење лекара. Ни супруг пацијенткиње Монике Бесра у почетку није веровао у некакво чудо којим је његова жена излечена, али је променио мишљење када су и он и његова деца прешли у католичку веру и када су се дугови за лечење његове жене нагомолали. Римокатоличка црква се пoбринула да сви ти дугови буду плаћени и да сва деца буду примљена у школе. Наравно да је супруг тада “променио” мишљење. Др Томас Стутафорд у истом листу наводи да је било више случајева туберкулозе жлезда који су се у периоду када нису постојали антибиотици повлачило временон после дијете и лечења које је тада било доступно. Новинар Тајмса из Рима Richard Owen је написао да лекари које је ангажовала ватиканска “фабрика светаца” како ју је назвао један римокатолички цардинал, стално захтева од њих да спусте критеријум и прогласе за чуда и оне случајеве који то нису. Случај Монике Бесре је проглашен у Ватикану за чудо и папа Јован Павле II је тако мајку Терезу прогласио за блажену. Да би мајка Тереза била проглашена за светицу римокатоличке “цркве“ било је потребно још једно чудновато исцелење. Папа Фрања је зато рекао да је један човек из Бразила имао вишеструки тумор мозга, али да је излечен молитвама мајци Терези 2008 године, које је упутио локални римокатолички свештеник. О томе пише британски дневни лист Гардиjан 15 марта 2016 године. Никада није саопштен идентитет особе која је “излечена”, ни где се налази та особа, али је папи Фрањи то било довољно да прогласи за светицу мајку Терезу.

Деценијама се говорило и писало да су часне сестре Добротворне мисионарке под руководством мајке Терезе злоупотребљавале добротворне донације и да су се више руководиле интересима римокатоличке “цркве“ него потребама унесрећених особа којима је ускраћено потребно лечење. Универзитети у Монтреалу и у Отави су 2013 године саопштили да због прилично немарног старања о болесницима мајке Терезе, због њених сумњивих политичких веза, због лошег управљања огромним добротворним донацијама, због њеног догматског става према абортусу, контрацепцији и разводу брака болесници који су дошли у болницу мајке Терезе очекујући помоћ су умирали у нехигијенским условима, гладни и без лекова који би им ублажили болове.

Ватиканска “фабрика светаца” и даље наставља своју производњу. Према томе поставља се питање да ли ће васељенски патријарх Вартоломеј, кога поставља Турска влада, који се залаже за “помирење” са римокатоличком “црквом” и некакав екуменизам признати за светитеље све оне које су римокатоличка “црква” и њене папе прогласили за свеце. Наравно, ако дође до помирења између Православља и римокатоличке јереси сви римокатолички свеци ће бити признати и у Православној Цркви.

 Професор Др.Србољуб Живановић,

Лондон, Велика Британија