ПРОТОЈЕРЕЈ СТАВРОФОР МАТЕЈА МАТЕЈИЋ

Древна празнична богослужења  у Јерусалиму

Напомена:   У првом делу који је објављен на овом сајту дат је Егеријин опис дневних богослужења и богослужења на Богојављење. У овом делу  пренoсимо Егеријин опис  вeликог Ускршњег поста, богослужења до Ускрса и на сам Ускрс. Остаје још неколико страница на којима се описује Томина недеља и Педесетница, а завршава се описом  припремања оглашених у току неколико седмица пре Васкрса.

прота Матеја Матејић

+++

Затим долази ускршња сезона, а овако се држи. У нашем делу света траје четрдесет дана пре Васкрсења, а овде осам седмица. Има осам седмица јер нема поста суботама и недељама  (осим само једне јер се тада пости  јер је тада предваскрсно бденије – али осим тога народ никада не пости ни у једну суботу у току године). Тако, дакле осам седмица  мање осам недеља и седам субота  - једна је субота када се пости – чине четрдесет и један дан поста.

Ево шта се ради свакога дана у току  седмице. У недељу, када петао закукуриче, епископ чита јеванђеље о Христовом васкрсењу као што чини сваке недеље у току  целе године. Онда, пре сванућа  чине све што чине на редовне недеље у Анастасису и код Крста. Ујутру се окупе (као што чине сваке недеље) у Великој цркви која се назива Мартиријум¹ на Голготи иза Крста и чине све оно што се обично чини недељом. После отпуста у цркви они одлазе певајући у Анастасис, као што чине сваке недеље, и прође једанаест сати док све то обаве.

Вечерње је у уобичајено време када се редовно служи у Анастасису и код Крста и у свим другим светим местима; јер недељом нема богослужења у три сата. У понедељак када први петао закукуриче, народ одлази у Анастасис и до ујутру чине све оно што би  редовно чинили у  у току године. Онда у девет сати одлазе у Анастасис и чине све оно што би се у осталом времену године обављало у подне, јер ово богослужење у девет сати  се додаје за време поста. Богослужење у подне и три сата, и вечерње одржавају  се како је уобичајено у светим местима у току целе године. У уторак ујутру се ради као  и у понедељак, а у среду опет иду у Анастасис док је још ноћ и  врше све по уобичајеном реду, а тако исто и у девет сати и у подне. Али у три сата они се окупе у Сиону, јер у току целе године редовно се окупљају средом и петком у Сиону у три сата. У ове дане пост је обавезан и за оглашене, изузев ако се поклапају са празником неког мученика, а то је разлог да се у три сата окупљају у Сиону. Чак и ако је празник неког мученика, они се у току поста окупљају  у Сиону у три сата.

Средом за време поста, дакле, они се окупљају као и у току године, у три сата у Сиону, и обављају све што је уобичајено за тај сат, изузев што нема евхаристије. Епископ и презвитери се старају да проповедају, да би осигурали да ће народ наставити да учи о Божијем закону. После отпуста народ певајући проводи епископа до Анастасиса, старајући се да крену тако да на време стигну за вечерње  до Анастасиса и Крста , иако је за време поста то касније него у друго време током године.

Четвртак је сасвим исти као понедељак и  уторак, а петак је као среда, јер опет иду у Сион у три сата и одатле певајући  проводе епископа до Анастасиса. Међутим, петком за време њихове процесије  од Сиона служи се бденије у Анастасису до ране зоре. Оно траје од вечерње до јутра следећег дана  (субота) и обављају евхаристију  у Анастсису тако рано да би се отпуст  дао пре сунчевог  изласка. У току целе ноћи певају се псалми са рефренима или антифонима, или разна читања и то траје до јутра. Тако је јутарње богослужење, евхаристија у  Анастасису  пре изласка сунца, чиме хоћу да кажем да је у време када сунце почиње да излази, у Анастасису отпуст већ дат. Тако раде сваке недеље у току поста.           

Службу у суботу служе тако рано, пре изласка сунца, зато да би људи који се овде називају хебдомадари (људи који одржавају седмицу)² могли да једу у недељу када се отпуст да у једанаест сати пре подне. А пошто је њихов обед  недељом једини који ће имати, а не могу да једу до суботе ујутру, они примају свето причешће рано ујутру у суботу.  Тако се богослужење у Анастасису суботом обавља пре излска сунца због ових људи, тако да могу да прекину пост што брже. Али када ја кажем да је богослужење рано због њих, ја не мислим да кажем да су они једини који примају свето причешће у Анастасису у суботу.

Ово су њихови обичају у  току поста.  Има оних који не једу ништа у току целе седмице између оброка после службе и онога који су имали после службе у суботу у Анастасису. То су они који држе седмицу. А иако они једу у суботу ујутру, они не једу опет увече, већ само следећег дана, недељу, после отпуста у једанаест  (или касније) а онда опет ништа до идуће суботе, како сам већ описала. Људи који су овде познати као apoctatites³  (отшелници) по правилу једу само један оброк дневно, не само за време поста, већ и у току целе године. Отшелници који не могу постити у току од целе седмице на начин који сам описала, једу ручак пола седмице до четвртка, они који не могу овога да се придржавају једу двапут седмично, а који не могу ни овога да се придржавају, обедују сваке вечери.  Нико не одређује колико ће се учинити, али свако чини онолико колико може; они који испуњавају цело правило не добијају похвалу, они који чине мање нису критиковани.  Тако се тамо ради.

А ово је шта једу у току сезоне поста. Не окусе ни мрвицу хлеба, нити уље, нити ишта што расте на дрвету, само воду и овсену кашу. Пост се одржава како сам већ описала.

У току поста служе бденије у Анастасису од вечерње у петак (када стигну са  Сиона певајући псалме) до суботе ујутру када служе евхаристију у Анастасису, и ово чине од друге до шесте седмице као што чине и у првој. Али у седмој седмици када, убрајајући и ову седмицу, остају још две до Ускрса, они раде исто оно што су радили  и у другим седмицама, само бденије које су служили у Анастасису се, у петак седме седмице служи у Сиону, иако се следи исти поредак кога су се држали у пређашњих шест седмица у Анастасису. У свакој од ових прилика псалми и антифони које певају су пригодни за место и дан.  У зору у суботу ујутру епископ редовно служи  евхаристију за суботу ујутру, онда, за отпуст, архиђакон објављује следеће: У један сат дана да будемо спремни за Лазаријум.

Тачно у  један сат сви стижу код Лазаријума, што је Витинија, око две миље удаљена  од града.  На око пола миље пре  него што стигнете из Јерусалима у Витинију, налази се црква поред пута. То је место где је Лазарева сестра Марија срела Господа.⁴  Сви монаси сретну епископа када тамо стигне, а народ улази у цркву.  Отпевају једну химну и један антифон, онда се чита јеванђеље  о Лазаревој сестри како је срела  Господа. Затим, после молитве,  свако прими благослов и певајући одлазе у Лазаријум.

Док они стигну, скупи се толико народа да напуне не само Лазаријум него и поља унаоколо. Певају химне и антифоне који су – као и сва читања - пригодна за дан и место. Онда после отпуста, један презвитер објави  Ускрс. Попне се на један подијум и чита одељак из јеванђеља који почиње: Када је Исус дошао у Витинију шест дана пре Пасхе.⁵ После овог читања и ове објаве Ускрса⁶ долази отпуст. Они то чине у овај дан јер јеванђеље описује шта се догодило у Витинији шест дана пре Пасхе, а то је шест дана од ове суботе до четвртка оне ноћи у којој је Господ био ухапшен после  (Тајне) вечере. Тако се онда сви враћају у Анастасис и обављају вечерње на уобичајени начин.

Идућег дана, недеља, почетак је  ускршње седмице или, како они називају, Велике недеље.⁷ У ових недељу дана раде све као и обично у Анастасису и код Крста од кукурекања петла до сванућа, а онда као и обично окупе се у Великој цркви познатој као Мартиријум јер је на Голготи иза Крста, где је над Господом извршена смртна казна, пре отпуста архиђакон објави ово: У току ове седмице почев од  сутра, да се окупимо у три сата поподне у Мартиријуму  (то је Велика црква).  А онда објави следеће: У један сат данас будимо спремни на Елеони. После отпуста у Великој цркви Мартиријуму, епископ  се уз певање проводи  у Анастасис. У Анастасису раде све оно што обично прати отпуст недељом у Мартиријуму, а онда  свако иде кући и брзо поједе оброк, тако да је спреман да до једног сата буде код  Елеона, цркве на Маслиновој гори, места код пећине где је некада Господ учио.

У један сат народ одлази до Елеона, цркве на Маслиновој гори. Епископ заузима своје место, и певају се химне и антифони пригодни за место и дан, а такође и читања.  Када буде три сата, онда се пењу горе певајући химне, поседају код Имбомона, место одакле се Господ узнео на небо. Јер када епископ присуствује каже се свима да седну  (осим ђакона који остају стојећи сво време). И онда се такође певају химне и антифони пригодни за место и дан, са читањем из Јеванђеља о деци⁸ која су изашла у сусрет Господу са гранама палме,⁹ говорећи: Благословен је онај који долази у име Господње. У овом моменту епископ и сав народ устају са својих места, и крећу пешице да силазе са врха Маслинове горе. Сав народ  иде испред њега  (певајући,ММ) псалме и антифоне, сво време понављајући: Благословен је онај који долази у име Господње. Одојчад и децу која су сувише мала да ходају родитељи носе на раменима.¹⁰  Сваки носи гранчице или палме или маслине и прате епископа истим оним путем како су људи ишли када су силазили доле са Господом. Иду доле пешице низ Маслинову гору до града, и кроз цео град до Анастасиса, али морају да иду доста пажљиво  због старијих људи и жена међу њима  који су могли да се уморе. Тако је већ касно када дођу до Анастасиса, али иако је касно они служе вечерње када стигну тамо, онда очитају молитву код Крста, и народ се отпушта.

У понедељак, идући дан, чине исто као и у току поста од кукурекања петла до јутра, у девет сати и у подне.  Али у три сата сви се сретну у Великој цркви у Мартиријуму; и ту проводе време певајући химне и антифоне, са читањима пригодним  за место и дан, са молитвама између. Ово се продужава до седам увече, а у седам се ту служи вечерње.  Тако се отпуст даје у Мартиријуму када је већ ноћ, а онда се епископ проводи у Анастасис. Када уђу, пева се једна химна, и очита се једна молитва, онда се оглашени благослове, па верни, и онда се даје отпуст.

У уторак је исто као и у понедељак али са једним додатком. Касно у ноћи, после отпуста у Мартиријуму, када сви оду у Анастасис и приме отпуст тамо, сви излазе, па иако је тако касно иду у цркву која је на Маслиновој гори. Када су у цркви, епископ уђе у пећину у којој је Господ некада учио апостоле и, узевши књигу Јеванђеље по Матеју, у којој Господ каже: Чувајте се да вас нико не саблазни,¹¹ чита цео тај говор и када сврши, следи молитва. Оглашени приме благослов и онда верни, и даје се отпуст. Најзад се свако враћа са Горе и одлази кући заиста врло касно.

Среда је потпуно као понедељак и уторак  од кукурикња петла и целог дана, али у ноћ, после отпуста у Мартиријуму, епископ кад се приведе уз певање до Анастасиоса, одлази право у пећину Анастасиса, стаје иза преграде. Један презвитер стаје испред преграде и узима књигу Јевађеља и чита одељак о Јуди Искариотском када одлази код Јевреја  и утврђује цену  колико морају да му плате да им изда Господа. Народ јечи и нариче док се ово чита, тако да би и вас расплакали када бисте их чули. После једне молитве оглашени су благословени, затим верни, онда се даје отпуст.

Четвртак  је као и други дани је од кукурикања петла и целог дана до јутра у  Анастасису, у девет сати, и у подне. Али обичај је да се окупе у Мартиријуму раније после подне него у друге дане, заправо у два сата,  јер се отпуст опет мора дати раније. Окупљени народ присуствује богослужењу тога дана; евхаристија се служи у Мартиријуму, а отпуст  се даје отприлике у четири по подне. Пре отпуста архиђакон објављује следеће: Да се сретнемо вечерас у седам сати у цркви на Елеони. Ноћас је пред нама тежак напор.  После отпуста у Мартиријуму одлазе иза Крста где се (отпева, ММ) једна химна и  (очита, ММ) једна молитва, а онда епископ ту сврши евхаристију и свако прима свето причешће. Тога дана евхаристија се врши иза Крста, а никада иначе у току целе године. После отпуста ту,  одлазе до Анастасиса, где очитају молитву и бива уобичајено благосиљање оглашених и верних, а онда отпуст.

После свако жури кући на обед тако да, чим то обаве могу да иду до цркве у Елеони до које је пећина  коју је на овај дан Господ посетио са својим апостолима.  Тамо продужују с певањем химни и антифона пригодних за место и дан, са читањема и молитвама између, до отприлике једанаест сати ноћу. Читају одељке из јеванђеља о томе шта је Господ говорио апостолима док је седео у тој истј пећини која је у тој цркви. Око поноћи одлазе и уз певање химни пењу се на Имбомон, место са кога се Господ узнео на небо. И ту опет имају читања и химне и антифоне погодне за тај дан и место.

Када петао почне да кукуриче, они напуштају Имбомон и певајући силазе до места где се Господ молио, што Јеванђеље објашњава одељком који почиње: И одвоји се од њих тако далеко колико може камен да се се баци и мољаше се. Епископ и сав народ одлазе у дражесну цркву која је ту саграђена и читају молитву пригодну за место и (отпевају, ММ) једну пригодну химну. Чита се одељак из јеванђеља у коме каже својим апостолима: Стражите да не паднете у напаст и, пошто се цео одељак прочита, долази друга молитва. Одатле сви, укључујући и малу децу, силазе певајући, и проводе епископа у Гетсимански врт. Тамо има врло много људи и збијени су у гомилу, уморни од бдења и ослабљени дневним постом – а морали су да сиђу са врло високог брда – па ради тога иду врло полако својим путем до Гетсиманског врта. Да би сви могли да виде, снабдевени су стотинама црквених свећа. Када сви стигну до Гетсиманског врта, очитају пригодну молитву (отпевају, ММ) једну химну, а онда се чита из јеванђеље о хапшењу Господа. Док се то чита сви јецају и наричу и плачу тако гласно да можда људи с друге стране града могу све то чути. Затим певајући одлазе у град, и пешачећи долазе до капије  управо у време када људи могу да распознају један другог. Одате сваки поједини од њих, стар и мад, богат и сирмах, наставља да иде  кроз  центар града да буде присутан на следећем богослужењу – јер  од свих дана ово је дан када нико не напуша бденије док не дође јутро. Тако проводе епископа од Гетсиманског врта до капије, а одатле крз цео град све до Крста. Док они стигну пред Крст дан је увелико, и има друго читање јеванђеља, цео одељак о томе како је Господ одведен Пилату, и све прибележене речи Пилата Господу или Јеврејима.¹²

Онда епископ проговори речи охрабрења народу. Тешко су се трудили целе ноћ, а чекали су их напори у току дана. Каже им  да се  не брину већ да своју наду положе на Бога, који ће их преобилно наградити за напоре које су учинили. Када их је охрабрио колико је могао, онда им је рекао следеће: Сада идите кући до следећег богослужења, и  седите мало. Онда будите сви овде око осам сати тако да до подне можете видети свето Дрво Крста који нам, како сви верујемо, помаже да достигнемо спасење. А од подне морамо се опет окупити овде пред Крстом  и свој ум  усредсредити на читања и молитве до спуштања ноћи.

Пре него што  сунце изађе даје се отпуст код Крста и они који имају снаге, пре него што оду кући да се одморе, иду у Сион да се моле код стубова код којих је Господ био бичеван. Епископова столица се поставља на Голготу иза Крста (Крст је ту сада) и он седне. Један сто ставе пред њега прекривен чаршавом.  Ђакони стоје око њега. Њему се доноси једна златна и сребрна кутија у којој је свето дрво.  Отвори је и извади Дрво крста и натпис,¹³  и ставља их на сто.

Догод је свето Дрво  крста  на столу, епископ седи наслоњен на крај стола  и држи га а ђакони око њега чувају стражу. Они чувају стражу, оглашени као и верни прилазе столу један по један. Они се поклоне изнад њега и пољубе га. Једном приликом  (не знам када) један је одгризао комад светог Дрвета и однео га украђеног, и ради тога ђакони чувају стражу за случај да се неко усуди да то опет учини.

Тако народ пролази туда, један по један. Они се нагињу, додирну свето Дрво крста најпре челом и очима, онда га пољубе, али нико не стави руку  на њега да га додирне.  Онда иду код ђакона који држи прстен Соломона и рог из кога су краљеви били помазивани. Пољубе их и тиме указују поштовање овим предметима, а почињу ово око осам сати када свако улази на једна врата а излази на друга, све до подне.  Све ово се одржава на месту где се претходног дана, четвртка, служила евхаристија.

У подне одклазе од Крста - било да пада киша или да је лепо време, а место је напољу – у врло пространу и врло лепу порту између Крста и Анастасиса и ту нема места  чак ни да се врата отворе, место је препуно народа.  Ту посаде епископа на столицу пред Крстом и сво време од подне до три сата прође у читањима. Сва су о страдањима  Исуса: најпре псалми на ову тему, онда Апостоли  (посланице и Дела) која се на то односе, онда одељци из јеванђеља. А читају се и пророштва о томе како ће Господ страдати. И тако, читања и химне трају од подне до три сата , показујући целом народу сведочанства из јеванђеља и писања Апостола да је Господ заиста претрпео сва страдања која су пророци предсказали. У току ова три сата, дакле, они уче народ да је све  оно што се догодило било предсказано и све што је било предсказано испунило се у потпуности; а између свих читања се читају молитве све пригодне за тај дан.

Упечатљиво је видети како је народ  потресен овим читањима и како тугује. Тешко ћете веровати да сваки појединац  плаче у току ова три сата, стари и млади, због тога како је Господ страдао због нас. Онда, када буде три сата, настају читања из јеванђеља о Јовану како је Исус издахнуо.¹⁴   После отпуста испред Крста, одлазе право у Велику цркву, Мартиријум, чине све што обично чине ове седмице између три сата и вечери. После отпуста напуштају Мартиријум  да иду у Анастасис где, кад су унутра. читају одељке из јеванђеља о томе како је Јосиф молио Пилата да му да тело Господа  и положио га у гробницу.¹⁵  После читања има молитва, благосиљање оглашених и верних и отупуст.

Овога дана нема објављивања да народ присуствује бденију у Анастасису. Очевидно је да су уморни. Али обичај је тамо да бдију и да сви који желе – требало би да кажем који могу – остану тамо за бденије. Неки не могу да бдију до јутра и они не остају, али свештенство служи бденије, или бар они који су млади и имају снаге. У току цеке ноћи певају се псалми и антифони до јутра. Највећи број људи остаје за бденије, али неки долазе касније, неко у поноћ, чинећи оно шта и колико се може.

Идући дан је субота и имају редовна богослужења у  девет сати и у подне. Али у три сата прекидају одржавање суботе јер се припремају за васкрсно бденије у Великој цркви, Мартиријуму. Васкрсно бденије одржавају као и ми, само са једним додатком. Чим су новопросвећени¹⁶  крштени и обучени,¹⁷  и отишли од крстионице, њих воде заједно са епископом право у Анастасис. Епископ улази иза  преграде и пошто се отпева једна химна очита им се молитва.  Онда се он са њима  враћа у цркву где сав народ држи бденије на уобичајен начин.

Они раде све ствари на које смо ми навикнути и када се одслужи евхаристија, даје се отпуст.  После њиховог отпуста у Великој цркви, они одмах певајући одлазе у Анастасис где се чита о васкрсењу  и  још  једном епископ служи евхаристију. За време ових богослужења не губе време да не би задржавали народ сувише дуго; заправо даје им се отпуст са бденија у исто време као и код нас.                                                                                                                                                          

Осам дана Ускрса они прослављају до у касне сате, као  ми и све до осмог дана по Ускрсу  следи исти поредак као свуда. Уређај и украси у току осам дана Ускрса су као за сезону Богојављења у Великој цркви и у Анастасису, пред Крстом, на Елеону, у Витлејему,  Лазаријуму и  другим местима. У прву недељу, дан самог Ускрса, окупе се у Великој цркви, а тако исто и у понедељак и уторак; а када се да отуст, они онда увек одлазе из Мартирјума у Анастасис певајући. Али у среду они се окупљају на Елеони, у четвртак у Анастасису,  у петак у Сиону, а у суботу пред Крстом, и у осми дан, у недељу, опет се окупе у Великој цркви, Мартиријум .

У сваки од ових осам дана Ускрса епископ, са свим свештенством, новорођенима  - који су крштени - отшелницима (apotacticеs)  и мушким и женским  и когод хоће од народа одлазе после обеда на Елеон  (у Елеону је пећина  у којој је некад Исус учио апостоле) и у тој цркви певају химне  и  (изговарају, ММ) молитве, а такође и код Имбомона  (место са кога се Господ узнео на небо). Када се заврше псалми и молитве, силазе певајући до Анастасиса на време за вечерње. А ово се догађа у сваки од осам дана, али у прву недељу после Ускрса¹⁸ када народ прими отпуст  на вечерњи у Анастасису, сви певајући проводе епископа до Сиона.

Егерија   Путовања по светој земљи, 2002: 55-68

  ____________________