Одлуке Сабора не могу се сматрати важећим за све Цркве из неколико разлога:

Прво: пошто све Православне Цркве неће присуствовати на Сабору, онда  се, свакако, ни одлуке донете у њиховом одсуству не могу сматрати важећим за њих, ако њихови сопствени Свети Синоди не прихвате одлуке Сабора.

Друго: чак и ако би све Православне Цркве биле присутне на Сабору, његове одлуке не би биле за њих важеће све док се Свети Синоди и јерархија сваке Помесне Цркве не би упознали са њима и прихватили их.

Треће: с обзиром да на Сабор нису позвани сви православни епископи, већ само по 24 из сваке Помесне Цркве, одлуке Сабора се не могу сматрати важећим, ако сви ти епископи – већина црквене јерархије (око ¾ јерараха!), који нису били позвани, такође не прихвате те одлуке.

И на крају, митрополит Јован Пергамски (Зизиулас) из Констатнинопољске патријаршије, написао је да епископа, који није био позван на Сабор, не обавезују његове одлуке и може слободно и праведно да их одбаци (види часопис „Теологија“, 2014).

ОСИМ ТОГА, НЕОПХОДНО ЈЕ ИСТАЋИ:

Све одлуке, које су у супротности с православним богословљем и еклисиологијом, такође нису обавезујуће, без обзира на то да ли су ратификоване од стране Синода било које Помесне Цркве или Синода групе Помесних Цркава.

Протојереј Петар Хиирс, свештенослужитељ храма Светог Пророка Илије у Солуну

Извор: https:// orthodoxethos. com/post/ are-the -decisions -of-the -council -in-crete -binding -on-the –church

По материјалу са: „Православни апологет“

Превод и приређивање: „Борба за веру“

____________________

[1] http://rua.gr /news/ sobmn/ naukaobrrel/ 17717-ioann- khrisavgi s-resheniya- sobora -dejstvitelny -dlya -vsekh-pravoslavnykh -tserkvej.html