-Шта је понизност оче Пајсије?

Понизност је мисао и убеђење нашег срца да смо грешнији од свих људи и недостојни милости Божије. Осуђивање самог себе не значи да имамо праву понизност. Права понизност је када нас брат нападне и посрами у јавности, а ми то издржимо и кажемо да је то било по Божијем допуштењу због наших грехова. Све треба да прихватамо као заповест Божију. Ако нас неко нападне треба да кажемо да му је Бог заповедио. Када вам неко нешто узме, поново треба да кажемо да му је Бог заповедио да би постали монаси. Када вас деградирају са више позиције треба да кажете да је то Бог урадио да би ми променили наше навике и страсти. То је права понизност.

А гордост је када се уздамо у себе, у своје снаге, када мислимо да смо способнији од других, да смо бољи, лепши, да имамо више врлина, да смо милији Богу. Тада смо сигурно под влашћу ружног греха гордости, нека би нас Бог који је себе понизио, сачувао од тог греха. Понизимо себе браћо и сестре моје јер за гордог човека нема спасења. Плачимо над нашим греховима овде да би смо се вечно радовали у следећем животу, јер када напустимо овај свет сви ће нас заборавити. Не уздајмо се у људе, већ само у Бога. Човек је променљив, данас ти даје, а сутра тражи од тебе. Данас те велича, а сутра те клевета. Положимо своју наду само на Божију милост и никада нећемо залутати.

-Кажите нам још неку душекорисну реч оче.

Браћо и сестре, животиње су често интелигентније од човека. Научимо се послушности од магарца, понизности и благости од јагњета, чистоти и раду од пчела и мрава. Од свих животиња можемо да научимо по неку животну лекцију. Најбоље је за човека да постане земљана посуда која се користи свакодневно, а не златна која се ретко користи. Такав је понизан човек који не тражи почасти и висок положај. Он остаје незначајан у очима људи, а у ствари помаже свима и сви траже савет од њега да им помогне, јер сви желе да се радују са њим. Понизност је велики дар монасима и свим Хришћанима!

О АБОРТУСУ

-Једна жена која није хтела да има пуно деце упитала је старца за савет шта да ради.

Ако избегаваш да имаш децу, онда избегаваш спасење. Једно дете није довољно, јер га можеш изгубити. Више деце у кући су обично здравија него једно или два, јер једно или двоје се обично разболе и постану размажени. Овде се испуњава реч Божија да ко сеје шкрто, шкрто ће и жњати, а ко сеје богато, богато ће и жњати. Две жене су дошле код старца и он их је питао колико деце имају. Једна је рекла да је родила 18, а да јој је Бог узео 8 од њих. Друга жена је рекла да нема ни једно, а да је учинила абортус 40 пута. Старац је рекао жени која је имала абортусе да иде код владике и да њему то исповеди и да се покаје док још увек има времена, јер је Суд Божији страшан! После одбацивања Вере, највећи грех у свету је убијање беба абортусом. Ова два греха брзо доносе Божији гнев и казну на људе.

-Коју епитимију дајете онима који су учинили абортус?

Казна за абортус и убиство је доживотно покајање. Епитимија се заснива на свакодневним метанијама, посту сваке среде и петка до ноћи, потпуно избегавање овог греха у будућности, и рађање и крштење друге деце која ће заменити оне убијене. Такође, забрана Причешћа седам година, осим ако је мајка трудна.

-Шта ће бити са душама беба која су убијене абортусом?

Уз дубок уздах, старац је одговорио да он мисли да су те бебе мученици и да ће они испунити број мученика у последњим временима Апокалипсе. Тиме што су убијени абортусом они бивају крштени крвљу, али их Црква не спомиње у молитвама као мученике да не би охрабривала абортус, који је за родитеље чедоморство.

САВЕТИ У ТЕШКИМ СИТУАЦИЈАМА

-Један Хришћанин који је био у очајању је тражио од старца реч утехе.

Старац му је одговорио да без искушења и туге нема спасења. Али у тим сутацијама не треба да будемо слаби у вери, јер данас ђаво напада људе јаче него раније, јер зна да му је још мало времена остало да влада овим модерним светом. Молимо се Богу, издржимо, и сећајмо се речи Господње који је обећао да ће до краја бити са нама. Не треба да очајавамо у тешким временима, јер нас Бог никада не оставља. Као што је у историји било 7000 људи који се нису поклонили идолима и Баалу, тако и данас Господ има своје изабранике који се нису поклонили страстима. Бог има своје праведнике који живе у селима и градовима и који га славе дан и ноћ и који живе у девству и целомудрености, указујући милост сиромашнима и удовицама. Али само Бог зна ко су они и како се зову.

-Како можемо да помиримо оне који су у свађи?

Прво треба да се молимо за њих. Онда треба да их подстакнемо да се исповеде свом духовном оцу и да се помире Јеванђељски, јер је речено да су блажени миротворци који ће се назвати синови Божији. Колико је у нашој моћи ми треба да се трудимо да дође до помирења, јер смо ми синови Божији и носимо у себи Дух Свети. Они који нису у миру не могу да се причесте. Ако неко од њих умре онда онај други мора да иде на његов гроб 40 дана и да моли за опроштај, уздајући се у милост Божију.

Превод са енглеског: чтец Владимир (Србљак)

Извор: Манастир Лепавина