Чланови Мешовите православно-католичке комисије које је одредила Српска православна црква, а која је формирана да изучи историјску улогу ратног злочинца, "надбискупа геноцида", врховног поглавара римокатоличких хрватских кољача и убица Срба, Јевреја и Рома у Јасеновцу и у другим местима у Независној држави Хрватској, поглавару римокатоличких свештеника осведочених кољача Срба, Јевреја и Рома итд. Алојзија Степинца уопште нису квалификовани да обаве тај задатак.

У тој комисији међу члановима које је одредила СПЦ нема ни једног доктора историјских наука, нити пак неког квалификованог историчара из Србије. У тој комисији се налазе митрополит црногорско-приморски г.Амфилохије, митрополит загребачко-љубљански г.Порфирије, епископ бачки г. Иринеј, епископ славонски г.Јован Ћулибрк као и један дипломата који у својој биографији има да је служио у Ватикану. Нико од њих није квалификовани историчар. Епископ Јован Ћулибрк се већ изјаснио у једном интервјуу да подржава став Бискупске конференције Хрватске у погледу злочинца Степинца. Он је, у ствари, загребачки ђак и недавно је изјавио да му је најбољи пријатељ један римокатолички бискуп. Залаже се за смањење број жртава хрватског геноцида против Срба, Јевреја и Рома у Јасеновцу итд. Познато је да је у Израелу једну деценију радио на изради магистратуре о холокаусту за коју је просечном студенту потребно годину дана. Сада се издаје за познаваоца холокауста Јевреја.

Канцеларија Свете столице у Ватикану је саопштила да Мешовита правослвно-католичка комисија треба да проучи улогу кардинала Алојзија Степинца бавећи се научним радом. Речено је да ће комисија хрватских и српских научника користити методологију историјских наука. Према томе сасвим је очигледно да чланови те комисије које је одредила Српска православна црква нису квалификовани за тај рад. Нико од чланова те комисије није квалификовани историчар. Изгледа да је та комисија формирана само зато да на неки начин потврди одлуку римокатолика у Хрватској која тврди да је злочинац Степинац само био жртва комунистичке диктатуре у Југославији као и да је његов став у току Другог светског рата био исправан.

Постоји велики број објављених књига, радова у стручним часописима и објављних сведочења жртава Јасеновца и жртава хрватског геноцида које говоре да је Степинац обичан злочинац, заштитник кољача и убица, човек који је лично насилно покрштавао Србе, Јевреје и Роме. Научни сарадник Института за новију историју из Београда Др.Александар Раковић тврди да је доказано да је Степинац негативна особа, односно обичан злочинац. То исто тврди и Др.Милан Кољанин као и други историчари. Поставља се питање да ли ће тој Мешовитој православно-католичкој комисији бити доступна документа о Алојзију Степинцу која су под ембаргом и чувају се у архиву у Ватикану? Можда је та комисија формирана само да јавности прикаже да се и Српска православна црква слаже са ставом Бискупске конференције Хрватске и целе Римокатоличке "цркве" о злочинцу Степинцу, кога Хрвати по сваку цену желе да буде проглашен за светитеља Римокатоличке „цркве“.

Српска православна црква је могла да пронађе у Србији низ квалификованих историчара способних да коректно обаве постављени задатак. Наместо тога, постављени су у комисију искључиво неквалификоване владике, као и један дипломата који је служио у Ватикану.