ПРОТОЈЕРЕЈ СТАВРОФОР МАТЕЈА МАТЕЈИЋ

Богослужења од Васкрса до Педестнице и Обука Оглашених у Јерусалиму  крајем четвртог и почетком петог века

У овом последњем наставку из књиге Егерија: Путовања по Светој земљи,  Егерија описује богослужења на Томину недељу, Вазнесење Господње, Педесетницу и после Педесетнице. Описује и вишенедељну обуку оглашених у припремању за њихово крштење.

Под утицајем Православне цркве у Америци, и многи наши свештеници у Америци – а можда и у Србији – избацили су на своју руку јектенију за оглашене. Веле: нема више оглашених. Званично их нема, а незванично их има.  Српски народ је деценијма био под влашћу режима који је био анти-верски. Остао је велики број некрштених, без основног знања о православљу. Онда је хиљаде њих растерао вихор догађаја у рaзне земље, па и у Америку. Неки од њих настављају  без вeре и без Цркве. Али има их који долазе у цркву. Известан број некрштених одраслих одлучили се да се крсте. И крштени су, али још увек муку муче како да  се прекрсте, а  не знају ни најосновније молитве. Нису они криви, и нека опросте што помињем њихов проблем. Да су живели у Јерусалиму када га је Егерија посетила они би били међу оглашенима које је епископ  свакодневно у току више седмица обучавао

А постоји и други разлог зашто не треба избацивати јектенију за оглашене. Некада се од оних који су хтели да буду примаљени у хришћанство  захтевало да буду особе високог морала и да прођу вишенедељну обуку и науче шта је хришћанство.  Сада је, мање-више, то аутоматска ствар.

Када се тако скупе, певају химне пригодне, очитају молитве, и чита се јеванђеље  које описује долазак Господа на ово место на овај дан. И врата бејаху затворена¹ а то се догодило тачно на овом истом месту где сада стоји црква на Сиону. То је било када један ученик, Тома, није био присутан, а када се вратио  и када су му ученици казали да су видели Господа, он им је одговорио док не видим нећу веровати. После овог читања и друге молитве, оглашени приме благослов, а и верни, свако одлази кући касно, око осам сати увече.

У осми дан после Ускрса, недељу, сав народ заједно са епископом одлази на Елеону одмах чим прође подне. Почиње у овој цркви, заузимајући место за извесно време, певајући химне и антифоне и изговарајући молитве пригодне за тај дан и место. Онда одлазе на Имбомон и чине оно исто што су чинили на Елеони. Онда буде време за сав народ и отшелнике да певајући проводе епископа у Анастасис и они стижу за вечерње у обичајено време. Вечерња се служи у Анастасису и пред Крстом и одатле сав народ, сваки појединац, певајући приводе епископа до Сиона.  Када стигну тамо, читају одељак из јеванђеља у коме се говори како је Госод дошао у осми дан по Ускрсу на место где су били ученици и прекорио Тому за његово неверовање.² Када прочитају цео тај одељак и молитву, оглашени и верни приме благослов на уобичајени начин, и свако иде кући, као и у недељу када је Ускрс, у осам сати увече.

Од Ускрса до Педесетнице (педесети дан после) ни једна једина особа не пости чак и ако је неко оглашени (apotactices). У току  целе сезоне одржавају се редовна богослужења од кукурекања петла до јутра у Анастасису, а такође у подне и вечер, а окупљају се у Великој цркви, Мартријуму, а после тога одлазе уз певање у Анастасис. Нико не пости у среду или петак, те у те дане се окупљају у Сиону, али јутром, а богослужења се обављају на уобичајени начин.

Четрдесети дан по Ускрсу је четвртак.  Претходног дана, среда, сви иду по подне на бденије у Витлејем, где се оно служи у цркви у којој је пећина у којој се Господ родио. Следећег дана, четвртак, који је четрдесети дан, служе се редовна богослужења, а презвитери и епископ држе беседе пригодне за то место и дан, а увече сви се враћају у Јерусалим.

Педесети дан је недеља и  велики напор за народ. Када петао закукуруче, они обављају редовна богослужења, бденије у Анастасису када епископ чита редовно јеванђеље за недељу о васкрсењу Госодњем, а што следи у Анастасису је оно што они чине у остало време године.

Ујутру сав народ се окупља на уобичајени начин а отпуст се у Мартиријуму даје раније, пре девет сати, а одмах после отпуста у Мартиријуму сав народ, сваки појединац, певајући проводе епископа за Сион, где стижу на време за девет сати. Када стигну, читају се одељци из Дела апостолских  о силаску  Светога Духа и како су сви говорени језици били разумљиви, а после тога богослужење се наставља као и обично.

Презвитери су преокупирани овим читањем Сион јер (иако је сада претворен у цркву) је то само место где је гомила народа која се окупила са апостолима после страдања Господа, урадила оно што сам већ казала.

Чита се ту из Дела апостолских, а зати се богослужење наставља као и обично, обавља се евхаристија. Али онда, када је дат отпуст, архиђакон обајвљује следеће: Будите спремни данас на Гори у Елеони код Имбомона одмах после поднева.

Тако сав народ одлази кући да се одмори и, чим су обедовали, одлазе на Елеону, Маслинову гору, сваки на своје место, иду до Имбомона  (место одакле се Господ узнео на небо)  где епископ заузима место, а тако исто и презвитери и народ. Обављају се читања, а између њих химне и антифони пригодни за тај дан и место. И молитве које се убацују између (читања, ММ) односе се на предмете везане за тај дан и место. Чита се јеванђеље о вазнесењу Господњем, а затим се чита из Дела апостолских како се Господ узнео на небо после васкрсења.  Када се ово заврши, оглашени приме благослов, онда верни.

Тада је већ три сата и они певајући силазе у  другу цркву на Елеони у којој је пећина где је Господ некада поучавао ученике. Док стигну донде, буде четири сата и служе вечерњу. Очита се молитва, оглашени приме благослов, затим верни, а онда излазе.

Сав народ, сваки појединац, силазе певајући са својим епископом, певајући химне и антифоне пригодне за тај да, а онда постепено иду према Мартиријуму. Када стигну до градске капије, већ је ноћ, и народ је донео стотине црквених лампи да им помогну.  Доста је далеко од капије до Велике цркве Мартиријума, и они стижу око осам сати увече пошто су ишли врло полако целим путем да се народ не би уморио. Велика врата која су према пијаци су отворена и епископ и народ улазе у Мартиријум певајући.

           Унутар цркве отпевају се химне и (очита се, ММ ) молитвa, оглашни приме благослов, затим верни.  Онда опет певајући крену ка Анастасису. Опет у Анастасису певају химне и антифоне и  (читају, ММ)  молитву, па  оглашени приме благослов, а затим верни. Онда се то исто ради пред Крстом, и опет сваки поједини члан  хришћанске заједнице  певајући проводи  епископа до Сиона. Када стигну, имају пригодна читања, псалме и антифоне,  једну молитву, благосиљање оглашених, затим верних, а онда отпуст.  После отпуста свако иде да пољуби руку епископу, а око поноћи сви иду кући. Тако је то веома тежак дан за њих, јер нису имали паузе целога дана од када се служило бденије у Анастасису, и богослужења су трајала тако дуго да је била поноћ када су добили отпуст у Сиону, па  сви иду кући.

           После Педесетнице посте на исти начин како је уобичајено у друге дане. Свако пости колико може, изузев у суботу и недељу, када овде нико не пости. А  у дане који следе имају редовна богослужења како се служе целе године. Увек се служи бденије у Анастасису када петао закукуриче. Када петао закукуриче у недељу, епископ чита у Анастасису редован одељак о васкрсењу Господа, који се чита недељом, онда следе химне и антифони. У другим данима сем недеље, од времена када петао закукуриче до зоре имају само химне и антифоне. Сви отшелници (apotactices) су присутни, и од народа ко може ту да буде, а свештенство се стара да који су чредни буду тамо када петао закукуриче. Када почиње зора, епископ увек дође са свештенством да би дао јутарњи благослов, а недељом он мора доћи када петао закукуриче да би прочитао јеванђеље у Анастасису. Слично томе, имају редовна богослужења у подне и у три сата у Анастсису, а на вечерњи следи поредак који важи за остатак године. Али средом и петком богослужење у три сата се увек служиу Сиону.

                Осећам да треба да додам о томе како они поучавају оне који ће се крстити на Ускрс. Такви морају своја имена пријавити пре првога дана поста, што значи да презвитер записује њихова имена пре почетка осам седмица  колико пост траје овде, како сам вам већ казала. Када свештеник има њихова имена, другог дана поста на почетку од осам седмица, епископска столица се ставља на средину Велике цркве, Мартиријум; презвитери седе са његове обе стране, а свештенство стоји. Онда се доводи један од оних који жели да се крсти. Мушкарци долазе са својим очевима а женске са својим мајкама Када долазе, један по један, епископ пита њихове суседе о њима. Да ли ова особа живи добрим животом? Да ли поштује своје родитеље? Да ли је пијанац или хвалисавац? Пита о свим озбиљним људским гресима. И ако му његово испитивање покаже да неко није починио никакво од ових злодела, он (епископ, MM) лично уписује његово име, али ако је неко скривио, њему се каже да одлази и епископ му каже да поправи свој начин живота пре него што дође до крстионице.  Он поставља иста питања мушкарцима и женама. Међутим, није лако доћи до крштења ономе ко нема сведоке.           

            Сада, даме и сестре, желим да напишем нешто што ће вас спасти од мишљења да се све ово ради без потребног објашњења. Овде је обичај да они који се припемају за крштење, у сезони поста долазе ујутру да свештеници  врше над њима ексорцизам као прву ствар, онда одмах после давања отпуста у Анастасису. Чим се то обави, епископска столица се поставља на средину Велике цркве, Мартиријум, и сви који ће бити крштени, људи и жене, седну у круг око њега. Има места за очеве и мајке да  стоје и од народа који хоће да слуша  (само верни, разуме се) могу да уђу унутра и да седе, али не и оглапени, који не долазе док епископ поучава.

            Предмет његове поуке је Закон Божији. У току од четрдесет дана он прође целу Библију, почев од Књиге постања и најпре објашњава буквално значење сваког одељка, а онда духовно значење. Он их такође у ово време поучава о васкрсењу и вери. А ово назива катихизис. После пет седмица обуке они добијају Вјерују, чију садржину он објашњава члан по члан на исти начин како је објашњавао Свето писмо, буквално и духовно. Ради тога сав народ у овим крајевима је у стању да прати Свето писмо када се чита у цркви, јер се поучавање о целој Библији обавља од шест до девет ујутру у току целога поста, три сата катихизиса свакога дана. На редовним богослужењима када епископ седи и проповеда, даме и сестре, верни узвикују, али када дође до тога да он тумачи катихизис, њихово узвикивање је много гласније, тако ми Бога, а када је овако приказано и објашњено они постављају питања на сваку тачку.

                У девет сати распуштају се са катихизиса и епископ се проводи уз  певање у Анастасис. Значи отпуст је у девет сати, што чини три сата поучавања дневно у току од седам седмица. Али у осму, која је позната као Велика седмица, нема времена за њихово поучавање ако ће присуствовати свим  богослужењима која сам описала.  Тако, када се наврши седам седмица и остане само једна до Ускрса, она коју овде народ назива Велика седмица, епископ долази рано у Велику цркву, Мартиријум.  Његова столица се поставља позади апсиде, иза олтара, и један по један кандидат прилази епископу, мушкарци са својим очевима а жене са својим мајкама и изговарају Вјерују пред њим. Када они сви то ураде, епископ им се овако обраћа: У току ових седам седмица ви сте примили упутства о целом библијском закону. Чули сте о вери, и о васкрсењу  у телу. Ви сте такође научили све што сте као катихумени  могли научити и садржај Вјерују. Али учење о самом крштењу је дубока тајна  и ви немате права да је чујете док сте катихумени. Немојте мислити да вам неће никада бити објашњена; чућете о свему томе за време од осам дана Ускрса, после вашег крштења. Али док сте катихумени, не може вам се говорити о Божијим дубоким тајнама.          

           Ускрс дође, и за време осам дана од дана Ускрса, на осми дан, после отпуста у цркви и када су певајући дошли до Анастасиса, не пропушта се да се очита молитва и верни приме благослов; онда епископ стане, ослањајући се  на унутрашњи део преграде пећине Анастасиса и објасни шта се све догађа при крштењу. Новокрштени долазе у Анастасис, и сваки верни који жели да чује о Тајнама; али док епископ поучава, ниједан катихумен не долази, и врата се држе затворена за случај да неко од њих проба да уђе.  Епископ објашњава шта је учињено, и тумачи, и док то чини, аплауз је тако гласан да се може чути изван цркве.  Заиста, начин на који он излаже и објашњава свете тајне не може а да не узбуди слушаоце.

           У овој провинцији има људи који знају и грчки и сиријски, али неки знају само један или  други. Епископ зна сиријски али га никада не употребљава. Он увек говори грчки, а има презвитера поред себе који преводи са грчког на сиријски, тако да свако може разумети шта он каже.  Наравно, има овде људи  који не говоре ни грчки ни сиријски, већ латински. Али нема разлога да се обесхрабре, јер неко од браће или сестара који говоре и латински и грчки објасниће им ствари. А чему се ја дивим и највише уважавам је то што се све химне и антифони и читања која имају, и све молитве које епископ изговара, увек односе на дан који се празнује и место на коме се употребљавају. Никада не бива да нису пригодне.

            Датум када је црква на Голготи (звана Мартиријум) посвећена Богу назива се Празник обновљења, а у исти дан је такође  био посвећен и Анастасис,³ место на коме је Господ васкрсао после свога страдања.  Празник обновљења ових  светих цркава је празник од особите велелепности, јер пада у исти дан када је Крст Гоподњи пронађен. Зато они тако удесе да се овај дан празнује са свом могућом радошћу, уредивши тако да Празник обновљења ових светих цркава пада на дан када је Крст пронађен. Наћићете у у Библији да је Празник обновљења био када је Дом Божији био посвећен, а Соломон је стајао и молио се пред Божијим олтаром, како читамоу књизи Дневника.⁴  

           У вереме Празника обновљења, одржавали су славље у току осам дана, а много дана пре тога, гомиле народа почињу да се окупљају. Монаси и отшелници (apotactites)  долазе не само из провинције  где их има много, као Месопотамија.  Сирија, Египт и Тебанд, већ из сваког краја и провинције.  Ниједан од њих не пропусти доћи у Јерусалим како би учествова у прослављању овога свечаног празника.  Има такође мирјана и мирјанки из свих провинција окупљених  за овај празник у Јерусалиму. Па иако епископа има мало и ретки су, нема их никада мање од четрдесет до педесет у то време, и у пратњи су свог свештенства. У ствари, треба да кажем да људи сматрају као велики грех ако пропусте да учествују у овом свечаном празнику, изузев ако је неко неком невољом, спречен да дође.

          Углед овог празника је раван Ускрсу и Богојављењу, и  за време Празника обноваљења украшавају цркве као и на те празнике, и окупљају се свакога дана на другом месту, као и на Ускрс и Богојављење. Првог и другог дана скупљају се у Великој цркви, Мартиријуму, трећег дана у Елеони, цркви на Маслиновој гори одакле се Господ узнео на небо после страдања (хоћу да кажем у цркви у којој је пећина и у којој је Господ поучавао апостоле на Маслиновој  гори). Четвртог дана...

                                Остали листови рукописа су изгубљени.

                     Егерија Путовања по светој земљи 2002:68-77