|
 Оче, благословите!
Никако не могу да схватим зашто је Бог, заповедајући нам да љубимо своје ближње, рекао да онај који не љуби свога ближњега, не може да љуби ни Бога, односно, ако не уме да воли онога кога види и зна, како може да воли Онога Кога није ни видео и Кога не зна?
Али, ако човек верује у Господа, онда је за њега неоспорна чињеница да нас Он воли и да нам жели добро. Верујући човек не мора да види Бога, да би све то знао. Значи да тај човек има љубави. А неке ближње он и не жели да воли баш због тога што их је видео, и што их зна. Како је могуће волети шофера који вози великом брзином и намерно пролази кроз бару како би испрскао народ на станици? Или, како волети људе који се подсмевају другим људима? Насупрот томе, ја кажем да њих не треба волети. Наравно, треба се трудити, али, не могу да схватим, ако већ не волимо оне који нам се ругају, зашто не смемо истовремено да волимо оне који нас воле? Хвала. Валерија + + + Драга Валерија! Свети апостол Јован Богослов пише о томе да се човек, који говори о љубави према Богу, Кога није видео, и који притом не воли ближњег, можда налази у заблуди у односу на своја осећања. Љубав према Богу може бити маштовита, лажна и да се не испољава ни у каквим делима. Љубав према Богу се показује у тежњи да се живи по Његовој Светој Вољи, али човек, који не види Бога, не може да зна да ли живи по својој вољи, или по Вољи Божијој. Њему се може чинити да му Бог нешто благослови, а да то у ствари, није тако. Ако можемо да одсечемо своју вољу у односу према ближњем, онда можемо да кажемо да га волимо. Ако не поступамо онако како ми желимо, него онако како нас неко моли, и ако то радимо из љубави – онда ту нема никакве сумње. Ми не можемо исказати своју љубав према Богу тако што ћемо Га послужити, нахранити, потрпети због Њега неку невољу или непријатност. Наш ближњи је често немоћан, несавршен, и ми носећи његове мане, смирујући се пред њим, физички радећи уместо њега, одричемо се себе и учимо се самопожртвованој љубави. Свети апостол Јован Богослов не говори о тој љубави о којој Ви пишете - о љубави која се клања пред Божијим Величанством, о љубави која ближњега задивљује лепотом и врлинама, већ омиљени Христов ученик говори о самопожртвованој, жртвеној, крсној љубави, о љубави као служењу. О тој љубави у односу са ближњима Господ говори у причи о милосрдном Самарјанину. Шта је привукло срце Самарјанина према Јудејцу који је лежао на путу, дакле, човеку који с његове тачке гледишта заслужује презир, који хули на самарјанску веру, и због чега би он требало да буде кажњен ради општења са њим? Он је за Самарјанина много гори од вашег возача! Али, милосрдни Самарјанин се сажалио на њега, и његова љубав се пројавила у бризи за тог несрећника. На ту љубав нас призива Христос и о таквој љубави пише Свети апостол Јован Богослов. На Страшном Суду ћемо бити осуђени или помиловани у зависности од тога како смо се ми односили према нашим ближњима када је то било потребно, јер наше служење њима Господ прима као служење Њему Самом: “Кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте?" (Матеј, 25:35-46). С љубављу у Христу, Прот.А.Сатов Превод са руског: Др. Радмила Максимовић Извор: Манастир Лепавина |
