Балкан је вековима био полигон виталних интереса Ватикана у својим закулисаним играма највише у 20. веку али се то наставља и данас у 21. веку. Ватикан је био против интереса Србије током Првог светског рата и велики противник стварања Краљевине СХС – Југославије, након светског рата. Ватикан је поспешивао и припремао и подржавао НДХ и Павелићев режим, а кардинала Степинца прогласио жртвом комунистичког режима преко спасавања Павелића.

Све време владавине комунистичке и Брозове власти Ватикан је реализовао политику клерикализма посебно у Хрватској што је уз подршку запада и тајних служни довело до Туђмановог режима и аболиције акције и злочина „Олуја“ 1995. године. Ни један званичник Ватикана и Римокатоличке цркве нити поглавари нису дошли у Јасеновац и поклонли се сенима жртвава државног пројекта НДХ геноцида над Србима, Јеврејима, Ромима и осталима као што су то радили у Аушвицу. Ватикан је помогао да се призна Туђманова Хрватска и доврши распад Југославије. Ватикан није признао независност Косова али перфидно ради преко својих савезника да Косово буде изван Србије и да губи православну и хришћанску вертикалу српског народа. Ватикан не признаје Косово да не би ушао у већи сукоб са православним црквама, али своје циљеве реализује перфидно и етапно. Поред подршке распаду држава кроз етничке и верске сукобе које организују стране силе и тајне службе Ватикан ради и на ширењу философије екуменизма који у ствари значи разарање правосалавља “по дубини“ и прихватање Ватикана као средишта хришћанства и светске цркве. Ватикан преко својих канала ради и на сукобу унутар правосавља пре свега Москве и Цариграда и притискања других православних цркава као што је СПЦ.

Крсташки рат Ватикана против комунизма и православља

Ватикан има велики утицај у сламању комунистичких режима у Европи и паду Берлинског зида, распаду бивше Југославије и подстицању етничких и верских сукоба на Балкану. Ватикан је преко интереса САД, Немачке и НАТО и стратегија Бжежинског и језуита али и Светске владе односно Трилатералне комисије и групе Билдерберг осмислио не само дубину „хладног рата“ до 1990. године већ и новог облика милитаризације према Балкану, Русији. Након свог „крсташког рата“ против комунистичких власти у државама „иза гвоздене завесе“ и урушавања СССР-а кренуло се у „дубинско“ урушавање Русије и словенског духовног простора преко својих „инсајдера“ Ватикан је реализовао свој план да Словенија, Хрватска буду део ЕУ и НАТО и да преко њих се врши главни притисак на православне државе и народе на Балкану пре свега Србију и Републику Српску. Ватикан је зажмурио да се на Балкану ствара Исламска држава у БИХ и на Косову да се слаби православље пре свега у Србији. Ватикан није признао Косово али је прећутао на исламизацију Косова и појаву радикалног ислама као и у БиХ.

Степинац као блажени, а не као идеолог клерофашизма

Ватиканска политика сада перфидно преко хрватске државне политике ради на пуној рехабилитацији кадинала Алојзија Степинца и припреми да постане „блажени-свети“ чиме би се рехабилитовала његова подршка државном пројекту марионетске НДХ „покрсти, протерај, побиј“ православне шизматике. Тако се пере крвава „историјска рука“ џелата из НДХ и даје подршка етничком чишћењу Срба из Хрватске 1991-1995. године и наставља нови вид притиска Ватикана на Балкан пре свега у БиХ. БиХ је за Ватикан историјска потврда да је било нужно да се одржи Аустроугарска монархија и да је „зло настало“ стварањем Краљевине СХС, Југославије и Брозове државе. БиХ је „тачка“ ослонца за клерикализам у Хрватској и осуда православља и Србије. Паралелно с тим Ватикан је у „сенци“ сукоба Украјина-Русија са намером да се Украјина дефинише као католичко-прозападна држава која треба да води све облике конфликта са Русијом и тзв. тоталитарним режимом у Русији. Намера је да се Руска црква која има своје историјско упориште у Кијеву потре и протера као што је то циљ са Српском православном црквом на Косову и Пећком Патријаршијом. Моћне државе користе етничке и верске сукобе за своје интересе. Ватикан наставља са својим пројектом преумљења хришћанства и покушаја стављања под контролу православља и обликовања нових односа у Европи и свету. Србија од 1903. године у етапама има тешке односе са Ватиканом, у коме етапно губи своје националне интересе и циљеве, док Ватикан преко моћних држава реализује своје пројекције. Ватикан је укрстио своју политику са креаторима Новог светског поретка са циљем преуређења Европе. Док трају све те игре пуне се сефови и касе разним лоби групама које стоје иза кардинала и бискупа повезани са илумунатима, језуитама и члановима моћних ложа и клубова светске власти.

Извор: "Видовдан"