Свети Пајсије Светогорац, „Слово закона убија“: >>Једном приликом рекох неком човеку: Ко си ти? Војник Христов или војник ђавола? Знаш ли ти да постоје и војници ђавола? Хришћанин не треба да буде фанатик, већ да има љубав према свима. Онај ко без расуђивања разбацује речи, па макар биле и исправне, ипак чини зло.
Познавао сам једног писца. Био је благочестив, али је са мирјанима говорио грубо, дотичући се дубина њихових душа, и потресајући их. Једном ми рече: "На неком скупу рекао сам једној госпођи то-и-то". АЛИ НАЧИН НА КОЈИ ЈОЈ ЈЕ ТО РЕКАО, ЊУ ЈЕ ПОТПУНО ОСАКАТИО. Изобличио ју је пред свима. Рекао сам му: "пази, ти другима плетеш златне венце са дијамантима, али тиме како их бацаш, разбијаш им главе - не само оне болешљиве, већ и здраве." Не каменујмо људе... на "хришћански начин". Онај ко пред другима изобличава некога ко је погрешио, или острашћено говори о некоме, није покренут Духом Божијим, већ једним другим духом. Црква делује посредством љубави, а не онако како то чине правници. Црква на све гледа са дуготрпљењем и труди се да помогне свакоме, ма шта да је учинио, ма колико грешан био. Видим да је неким људима својствена једна чудна логика. Њихова побожност је у реду. У реду је и њихово настројење према добру, али је уз све то потребно и духовно расуђивање и ширина, како ускогрудост и тврдоглавост не би постале сапутници побожности. Суштина је у томе да човек стекне такво духовно стање у коме може да има духовно расуђивање. У супротном остаје на слову закона а СЛОВО ЗАКОНА УБИЈА. Смирен човек се никада не поставља као учитељ. Он слуша друге, а када се од њега тражи да каже шта мисли, он говори смирено. Никада не говори: "Ја", већ:"Помисао ми говори", или: "Оци су рекли". Односно, говори као ученик. Онај ко мисли да је способан да исправи друге, има у себи много егоизма.<< То је било од Светог Оца Пајсија, а мени говори помисао да ти, брате, си осакатио два милиона православног македонског народа за кога се Христос распео. Можда ћеш рећи да Свети Старац говори за опште људске грехове, у које и не спада шизма, како ви кажете, али шта је крив за то благоверни македонски народ? Ја имам 44 године, па да вам кажем не само ја, већ и сви Македонци који су ишли и причешћивали се код светог оца Тадеја, и код блаженог архимандрита Пајсија из Св. Прохора Пчињског. Можда ћеш ми рећи: није био тад Архиепископ Јован. Али коме ми да идемо, брате? Код Владике Јована који је први међу обновљеницима?! И на Свету Гору смо ишли и причешћивали се... Дођи и код нас - да ово не буде хваљење, - да видиш како се Света Литургија служи. Мислим да више не би говорио тако. Опрости ако сам кога или тебе, брате, увредио... Христос посреди нас! Славчо Блажески Текст грешног Радислава може се прочитати на следећем лину: http://borbazaveru.info/content/view/8974/47/ |