Један веома велики научник, лекар се тешко разболео. Позвани лекари, његови пријатељи су нашли болесника у таквом стању да је било веома мало наде за његово оздрављење.

Професор је живео само са својом сестром, старицом. Он није био потпуно неверујући, али се мало интересовао за питања религије, у цркву није ишао иако је живео недалеко од мале цркве.

После таквог медицинског савета његова сестра се веома растужила не знајући како да помогне брату. И тада се сетила да се поред куће налази црква где може да оде и да име тешко болесног брата да се помене на проскомидији.

Рано ујутру, не говорећи брату ни речи, сестра је отишла на јутрење и испричала свештенику о својој тузи и замолила га да извади честицу и да се помоли за здравље њеног брата. А у то време је њен брат имао виђење: као да је зид у његовој соби нестао и отоврила се унутрашњост цркве, олтар. Он је видео своју сестру која је нешто разговарала са свештеником. Свештеник је пришао к жртвенику, извадио честицу и та честица је уз звук пала на дискос. И у том тренутку је болесник осетио да је нека сила ушла у његово тело. Устао је са постеље што одавно није могао да уради.

У то време се сестра вратила и њеном чуђењу није било краја.

- Где си ти била? "- Узвикнуо је бивши болесник. - Ја сам све видео, видео сам како си ти у цркви разговарала са свештеником и како је он извадио честицу за мене. И тада су обоје са сузама заблагодарио Господу за чудесно исцељење. Професор је живео још дуго после тога никада не заборављајући о Божијем милосрђу указаном њему грешном.

Са руског превела:  др Радмила Максимовић

Манастир Глоговац