Недавно ми се обратио један Србин из Сарајева, који је морао да напусти своју кућу у Сарајеву због терора сарајевских муслимана – бошњака и тз.Међунаредне заједнице. Овај човек сада живи у Великој Британији. Његово мишљење се подудара са оним што мисле друге избеглице из Босне и Херцеговине, које се сада налазе у Великој Британији. Зато је потребно саслушати његово мишљење.

Недавно је васељенски патријарх Вартоломеј посетио Хрватску. Пре тога је био у Љубљани. Одржао је проповед у којој је прилично неодређено осудио геноцид над православним Србима у Јасеновачким логорима смрти. Није уопште поменуо колико је ту људи страдало (преко 700 000 Срба), ни колико деце (Према налазу Међународне комисије за истину о Јасеновцу Хрвати су у Јасеновачком систему логора смрти убили преко 110 000 деце испод 14 година старости). Овај поравославни патријарх уопште није споменуо страдање Срба у Сребреници. Зна се да су муслимани-Бошњаци извршили страшан геноцид против Сраба у Среберници околини за време грађанског рата. Убијали су жене, децу, старце и све остале само зато што су били православни Срби. Нажалост медији и остала штампа у Србији, као и српски званичници стално говоре о масакру Срба у Братунцу, Кравицама итд. Наместо да јавно кажу да су то жртве муслиманмског геноцида у Сребреници. Стиче се утисак да су у Сребреници страдали само муслимани, а да су Срби побијени негде друго. Испада да је битно само страдање муслимана у Сребреници. Међнародна заједница односно Запад жели да укаже да су Срби убијали муслимане у Сребреници, па зато осуђују цео српски народ. Хашки трибунал који је творевина Запада и НАТО пакта односно Американаца проглашава да је у Сребреници извршен геноцид против муслимана, осуђује само Србе, а до сада није осудио никога другог ко је убијао српске жене, децу, старе и изнемогле. Став Америке против српског народа најбоље је описао у Њујорк Тајмсу Томас Фридман. Он је у свом чланку написао 23 априла 1999 године следеће: “Треба угасити свако светло у Београду, треба гађати сваку разводну струјну мрежу, водоводну цев, пут у фабрику која има везе са ратом… Свиђало се то нама или не ми смо у рату са српском нацијом…Ми вас можемо уназадити до 1389 године”… итд.У то име бомбардоване су школе, болнице, дечји вртићи, убијани су болесни и изнемогли, порушени су мостови и инфраструктура земље. НАТО је помагао муслиманима да се боре против Срба у Босни и у Херцеговини, кршећи сва правила Уједињених нација имеђиународно право. На крају су Американци приморали Србију да капитулира.

Српске жртве из Сребренице и околине које су побили муслимани не смеју бити заборављене. Поред муслиманског гробља у Сребреници, где су муслимани пренели остатке свих убијених муслимана било где у Босни и Херцеговини, само да би било што више жртава сахрањено на једном месту, треба да постоји и српско гробље. Треба ексхумирати све Србе из гробаља у Братунцу, Кравици итд. и сахранити на српском гробљу у Сребреници. Тада би цео свет могао да види да нису само муслимани убијани у Сребреници. Недавно је британска телевизија показала једну мајку муслиманку из Босне која каже да је у Сребреници убијен њен шеснаестогодишњи син. Она није казала, шта је њен син тражио у Сребреници. Она га је као малолетног послала у Сребрницу да убија Србе. Сада када јој је син погинуо, она кука. Како је васпитала своје детете? Зашто га је учила да мрзи и убија своје комшије Србе?

Прилкиом своје посете васељенски патријарх Вартоломеј није ниједном речју подсетио на стардање православног народа од стране римокатолика и муслимана. Познато је да је он велики пријатељ са римокатоличким папом и да жели да по сваку цену постане нека врста источног папе. Али то му неће успети. Мислим да је и ово довољно да се разуме шта уствари мисле избегли Срби из Босне и Херцеговине који се сада налазе у Великој Британији.