 Људи из Чикага који добро познају Јована И. Деретића причају да га знају још из доба док је тамо радио у металостругарској радионици и поштено зарађивао свој хлеб. Све се то кажу изменило кад је он под утицајем покојне Олге Луковић Пјановић залазио међу чикашке Србе и почео да тврди да је Јапан био српски због планине Фуџи Јама. Он је то засновао на тврдњи да је јама српска реч. Није то била једина његова тврдња али оставимо то сада.
Од тада, Јован Деретић шета кроз супермаркет историје, географије и лингвистике и са полица убацује у своју корпу све што му се свиђа. Он је за Србе смислио најздравију историјску дијету, а Срби ће платити за цехове његове потрошачке корпе. И док он Србима кува следећи оброк, некима од нас се преврће у стомаку. На јеловнику читамо; Страбон, Сердика, Сербона, Сербинон, Сербота, Сербојка, Серберијам и Сардинија. Јован Деретић је спретно лансирао своју каријеру и почео да пише књиге српске историје које су требале да омаловаже, ликвидирају или у најмању руку истисну сву постојећу српску историју, милом или силом. Његове књиге нису писане да се одмеравају са постојећом историјском науком него да је отерају на ломаче и убаце се у школско градиво пре него што јавност схвати како је то све закувано. Он се из Чикага вратио у Србију са новим имиџом и новом мисијом. За сада му се може признати да је успео да баци сумњу на српско историјско порекло и збуни и завади Србе. Често се занемарује и чињеница да је Јован И. Деретић покушао све своје делатности да претвори у политичку каријеру и да је то вероватно и била његова првобитна мотивација. Анализирајући методологију Деретићевих теорија, долазимо до закључка да су његове тезе у доброј мери засноване на злоупотреби топонима и лингвистике. То није случајно јер се по принципу маркетинга циља на одређени сегмент становништва који није студирао те и сродне науке а тај проценат је у Србији изнад 90%. Такве пројекте без сумње дизајнира већа сила од самог Деретића. Он се и сам хвалисао да његове хипотезе подупире и бивши амерички амбасадор и премијер Израела Бенјамин Нетанјаху а нажалост ту је у праву. Што се саме лингвистике тиче, данас практично не постоји људска групација, народ или племе без своје азбуке, чак и тамо где још није завладала писменост. Свака азбука у употреби одговара гласовима потребним за изговор одређеног језика. Један део тих гласова је специфичан за дати језик а други део је ширег карактера и налази се у већини светких језика и азбука, било да је реч о самогласницима или сугласницима па чак и неким слоговима. Могућност претварања слова у изговорљиве речи је математички ограничен на број слова у азбуци. Чисто из тог разлога постоји велика вероватноћа да ће се иста комбинација слова тј. исте речи појавити и у неком језику широм света без да су лингвистички повезане или имају икакве историјске везе. Где је научно доказиво, језици се сврставају у језичке групе тако да српски језик спада у словенску језичку групу, а словенска група језика је део индоевропских језика. Ако се једна реч појави у неком несродном језику и пише се на сличан или исти начин, она се онда даље анализира по изговору и значењу па се истражује да ли је постојала нека културна и антрополошка спона или утицај који би могли да докажу да је та реч истог порекла или позајмица. Кад се све научне методе узму у обзир, тек онда може да се закључи да веза није доказива и није вероватна или у супротном да је веза доказана. Без свих тих основних научних елемената и само због сличности неке речи, не може се тврдити да је неки народ овог или оног порекла. Онај ко из незнања не уочи Деретићеве лингвистичке подвале, аутоматски постаје кандидат-жртва његових етнолошких тумачења. Таквим бескрупулозним фалсификовањем академских дисциплина може да се бави само ко не жели добро српском народу. Да би емпиријски приказао то што горе износим, за кратко време сам из речника повадио 54 енглеске речи које се пишу потпуно исто као на српском, а по изговору и значењу немају никакву везу са тим што би оне значиле на српском, и то у сваком случају. Једина разлика је наравно у томе што се те енглеске речи пишу латиницом. То исто би могло да се уради и са другим нама далеким језицима, са неким мање а са неким више успешно. Ево неколико примера. “Oranje“ на холандском значи поморанџа. На немачком “da“ значи „ту“, а “Bube“ значи „дечак“. “Bald“ на немачком значи „ускоро“, а на енглеском „ћелав“. “Bir“ на турском значи један, а на немачком “Bier“ значи пиво. Такви случајеви постоје и између других језика независно од српског. Обратите сада пажњу на ове 54 енглеске речи: Car, ban, beg, brat, sin, drug, rat, gad, sad, sutra, mart, sit, glad, gust, glib, bode, grebe, nit, slog, java, sir, so, bob, dud, mast, but, kit, stoke, mace, slab, male, mane, ram, stare, babe, drag, mile, bile, bale, bane, lice, grub, put, drum, mine, slap, kip, jug, dub, kite, berlin, nag, dupe, sere. (54 примера)* Ова листа би била далеко већа да сам хтео да узмем у обзир и енглеске речи које се пишу дуплираним словима па сам тиме елиминисао мноштво речи са (ch)ч, (sh)ш, (еа)и, и низ других као (y)ј, али сам сматрао да је ово сасвим довољно и демонстративно. За оне скептике који помисле да је моја констатација била могућа из простог разлога што је енглески језик такође један од индоевропски језика као и српски, ево још једног доказа да то није случај. Треба ли нам веће културно етничке удаљености од оне афричке и наше српске? Афрички топоними представљају један невероватан изазов у разматрању ове целе теме па ће Деретић или морати да укључи и Африку у стару српску државност или ће морати да призна да је до сада писао само глупости. Највероватније ће рећи да то није ништа ново јер су Срби најстарији народ и предходник свих народа, а други су сви пали са Марса. На овој доњој листи су само топоними и етноними са афричког континента, али сам издвојио само оно што личи на изразе у српском и евентуално руском и ништа није мењано. Испод те листе је интернетски извор тих топонима и пред штампање овог текста је тај податак још увек био доступан. Топоними у Африци (Листа афричких етнонима и топонима) Arusi – Etiopija San – Bocvana, Namibija San – Tanzanija Ushi – Zambija Bura – Nigerija Bata – Nigerija Barka – Gini Bisau, Gvineja Bare – Centralno aficka republika Baka – Sudan, Zaire Kum – Ujedinjena republika Kameruna Bele – Liberija Gola – Liberija Rega – Zair Berba – Benin, Togo, Gornja Volta Bidyola – Gvineja Bisao Belin – Etiopija Bogos – Etiopija Bobo – Gornja Volta, Mali Bogvi, Bogoui – Obala Slonovače Booli – Zair Bor – Sudan Boran, Borana – Kenija Manjak – Gini Bisau Budu – Zair Buka – Centralnoafrička Republika Kalenjin – Kenija Sere – Zair, Kongo, Centralnofrička Republoka Shala – Togo Sama – Etiopija Dima – Etiopija Djok – Angola, Zair Koska – Sudan, Čad Tama – Namibia Dan – Obala Slonovače, Liberija, Gvineja Goran – Čad Kreda – Čad, Nigerija Delo – Togo, Gana Esitako – Nigerija Dietko – Čad, Niger Digo – Kenija, Tanzanija Jado – Libija Dje – Benin, Niger Soko – Zair Koni – Kenija Fala – Čad Konjara – Sudan Manja – Centralnoafrička republika, Kongo, Zair, Kamerun Go – Obala slonovače, Tanzanija Gora – Liberija, Siera Leone Gori – Nigerija Djede – Benin, Nigerija, Etiopija Hehe – Tanzanija Luba – Zair Tera – Nigerija Hwale – Obala Slonovače Igala – Nigerija Igara – Nigerija Jibana – Kenija Jibawa – Nigerija Kaka – Kamerun, Kongo Kakwa – Uganda, Zair, Sudan Kilir – Benin Kola – Kamerun Kome – Sudan Koso – Siera Leone Kosa – Zair Kosi – Kamerun Krawi, Krawo – Liberija Krim – Siera Leone Krao – Liberija, Obala Slonovače Kuke – Čad Kupa – Nigerija Laka – Čad Lala – Zambija, Zair Umiro – Uganda Bale, Balegu – Zair Lenje – Zambija Sakata – Zair Lete – Gana Malinke – Gini Bisau Medje – Zaire Mekan – Etiopija, Sudan Moba – Togo, Gana Morwa – Nigerija Nama – Nambija Pade – Liberija Pare – Tanzanija Pepel – Gini Bisau Pere – Kamerun Ribe – Kenija Sama – Angola Samo – Gornja Volta, Mali So – Nigerija, Čad Sisala – Gana, Gornja Volta Soli – Zambija Subia – Zambija, Namibija, Bocvana Swaka – Zambija Tamok – Sudan, Čad Vera – Centralnoafricka republika Oro – Sudan Yamma – Etiopija Yedina – Čad Mali – Ime afričke drzave Извори: http://unesdoc.unesco.org/images/0005/000598/059800eo.pdf *The Grosset Webster Dictionary, Charles P. Chadsey & Harold Wentworth–Editors Grosset & Dunlap, Inc. Publishers, New York, 1974 Један коментар текста са сајта "Видовдан": Никејац Извор: "Видовдан" |
Деретић је антисрпски амерички пројекат. Из Америке је дошао, у Америци је писао и штампао своје прве књиге. Деретић је тројански коњ који Србе треба да одучи од њихове славне историје захваљујући којој су Срби то што јесу, дакле, оспорава се Св. Сава и сви Немањићи, Православље и Православна црква се приказује као окупаторска вера а „стара вера“ у Перуна и Дајбога се поново актуелизује. Ћирилица се оспорава, а измишља се некаква „србица“, дакле, Деретић и екипа темељно чисте све основне историјске, културне, идентитетске и националне вредости на којима су Срби кроз векове градили свој идентитет и своју државотворност. Док се Срби тога одричу, околни народи проглашавају својом историјом то чега се Срби под утицајем Деретића гнушају. Шиптар проглашавају Немањиће албанском династијом, и све њихове задужбине албанском културом, Милоша Обилића представљају као Шиптара. Хрвати су већ почели да проглашавају ћирилицу хрватским писмом једнако са латиницом, Црногорци у Деретићевим тезама о Немањићима као експонентима стране византијске окупационе политике налазе потврду за своје сопствене анти српске идеје у Црној Гори, проглашавајући Дукљу самосталном културом коју су Немањићи покорили, тако да док се сви изређају, Срби ће остати без своје историје које се и сами ионако одричу, и Деретић ће им бити једина историја. То наравно одговара свима осим Србима, али су многи слепци па то не могу да схвате.