Једна од директних последица усвајања јереси јесте губљење здраве памети. Јер, по Светом Максиму Исповеднику, јерес је грех ума. Ова аксиома доказана је кроз историју Цркве безброј пута, а у њену тачност лако се можемо уверити и данас. Како? Простим посматрањем чињења екумениста и новотараца. То су људи лакрдијаши и циркузанти. "Кад се грађаху мудри, полудеше" (Рим.1,22). Прегледајући, пре неколико дана, главни екуменистичко-новотарски сајт Патријаршије у Београду „СПЦ.рс“, наишли смо на напис који нас је слатко насмејао.

Наиме, 26. октобра 2016. године, на поменутом сајту објављено је „Писмо којим Патријарх српски Иринеј честита Васељенском Патријарху Вартоломеју 25-годишњицу његове патријарашке службе“.  Желимо одмах да кажемо: оваква коресподенција треба да буде озбиљна, и трагично је стање у коме се наша Црква као институција налази. Међутим, с обзиром да је патријарх Иринеј од свог устоличења до данас пуно пута „прописно“ осрамотио Српску Цркву и све њене вернике, доживљава да и њега други осрамоте. Јер честитку вођи „православних“ екумениста, која је потписана његовим именом, није написао он, у то нема сумње.  

Ево тог писма:

>>Његовој Светости

Архиепископу Константинопоља Новога Рима и

Патријарху васељенском

Господину Вартоломеју

Цариград

Ваша Светости,

Архиепископе Константинова Града, Новога Рима, и Васељенски Патријарше, у Христу, Господу нашем, веома вазљубљени и уважени брате и саслужитељу наше смерности, господине Вартоломеје, Вашу особито нам милу и драгу Светост братски у Господу грлимо и најсрдачније поздрављамо.

Поздрављамо Вашу часну и нама веома поштовану Светост у име Светог Синода и све пуноће наше Цркве, као и наше смерности лично, сасвим особеним и благословеним поводом, поводом навршене 25-годишњице Вашег богољубивог, божанственом ревношћу испуњеног, саможртвеног и плодоносног патријарашког служења на преславном трону најсветијих архиепископа константинопољских и Васељенских Патријараха, у исто време Вам братољубиво честитајући и молитвено Вам од срца желећи да се Ваш допринос и Ваше самоприношење настави на још много годинâ.

Четврт века, испуњена и преиспуњена искуством ношења благога јарма Христова, служења у смирености срца и поучавања словесне пастве како ваља налазити покој души у овоме многометежноме свету (ср. Мат. 11, 28 – 30), искуством које треба поистоветити са искуством Крста и Васкрсења Господњега, не представља само Вашу годишњицу, нити славље само за апостолску и мученичку првопрестону Православну Цркву, него представља јубилеј свеправославнога значаја и свехришћанскога домета.

Стога, сећајући се овим поводом, са радошћу, молитвено и са благодарношћу, и претходне, двадесете годишњице Ваше патријарашке службе, у чијем свечаном обележавању смо, уз Вас, узели учешћа 2011. године, још једампут Вам, са братском љубављу, честитамо кличући и говорећи:

Долгоденствуј, Светејши Владико! На многа и блага лета!

Ваше Свесветости у Христу брат и смирени саслужитељ

+Архиепископ пећки,
Митрополит београдско-карловачки и
Патријарх српски

Иринеј,
председник Светог Архијерејског Синода,
с.р.<<

Ишчитавајући писмо осетили смо сажаљење према аутору, који у свом полтронском патосу изгара да пронађе што снажније суперлативе за титулисање самоумишљеног источног папе. А ствар је тако проста: могао је све ово што је рекао, и још више од тога, - да искаже у само две речи: „ВАШЕ БОЖАНСТВО“.

„Смешно је то и слушати! – одговори мученик с осмехом. Ви сте људи великодостојници, а такве бесмислице говорите, да их и дете не би изрекло. На пример: ВИ НАЗИВАТЕ ВЕЛИКИМ ПРОРОКОМ ОНОГ ЛАЖОВА КОЈИ ПРОПАДЕ; А ПРОПАШЋЕ И СВИ ОНИ КОЈИ МУ СЛЕДУЈУ И ВЕРУЈУ У ЊЕГА КАО ПРОРОКА..." (Преподобни Јустин Ћелијски, Житија светих за јуни, Житије и страда­ње Светог Новомученика Константина, Београд 1996, стр. 55)

На жалост, у цитираном писму има не само комедије, већ и трагедије, садржане у хули. Елем, сва нечасна и цркворушилачка (не)дела Вартоломеја Првог назвати „божанственом ревношћу“ није ништа друго до хула!

Већина наших цењених посетилаца добро зна ко је заиста константинопољски патријарх Вартоломеј, и за чији се он дом „саможртвује“ и „самоприноси“. Но, није на одмет подсетити се. За оне који то желе, препоручујемо да у претраживачу на „Борби за веру“ укуцају реч Вартоломеј, и добиће педесетак текстова на ту тему.