У последње време се све гласније чује „јастрепско“ кликтање из различитих земаља. Ни у Русији не мањка ратоборних расположења.

Међутим, сумња да нешто дефинитивно није у реду појавила се када су САД и Велика Британија, а за њима и Немачка, званично прогласиле Русију „агресором“ и „главном опасношћу“ за цивилизовани свет.

Иако су појављивање жаришта напетости поред њених граница практично сви страни стручњаци здравог разума већ одавно окарактерисали као крајње опасан симптом, који ће имати озбиљне последице и изазвати неравнотежу у светским односима, јер ће довести државе на праг великог рата.

Приказивање слике света која је окренута наглавачке - данас је уобичајена пракса оних који воде такозвани хибридни рат.

Желиш да овладаш ресурсима целе једне земље, навукавши је на иглу страних кредита? Организуј тамо државни преврат, објави да је суседна земља извршила агресију – и готова ствар.

Желиш да победиш на следећој Олимпијади? Прогласи спортисте свог главног супарника допингованима, а њега самог – оним који то званично подржава, и „побеђуј“ колико ти је воља...

Веома је индикативан и трик којем земље НАТО у последње време веома радо прибегавају: изазивајући Русију да модернизује наоружање напуштањем споразума о ПРО, оне изјављују да је управо Русија та која је извор светске нестабилности.

Размере провокација, неоснованих оптужби и информативних напада су толике да би се мање припремљени грађани просто предали. Међутим, НАТО би требало да има у виду руско вишевековно искуство учествовања у најразличитијим, поред осталог, и информативним, ратовима.

У историји, Русија је више пута била неспремна за почетак новог, такозваног великог рата. Али, не и овај пут.

Захваљујући војним напорима, политичкој вољи, коју је показао не само државни врх, већ и грађанско друштво, Оружане снаге Русије се, по свему судећи, налазе у сасвим добром  стању, и демонстрирају не само техничку моћ, већ и војнички морал.

Ово потврђује и солидна организација војне кампање у Сирији.

Према подацима објављеним у извештају „Одбрана Русије“, који су саставили стручњаци нашег центра, у периоду од 2012. године у руским Оружаним снагама спроведене су мере корените реформе целокупног војног уређења. Између осталог, формиран је нови Национални центар за управљање одбраном, који омогућава не само да се прати стварна ситуација у целом свету, већ и управљање целокупном војном организацијом земље. У војним окрузима са истим тим задацима формирани су регионални и територијални центри који преносе информације на ниво војних јединица.

Важну улогу одиграла је и синхронизација напора произвођача и корисника производа војне намене: на пример, нова техника која пристиже у јединице одмах добија квалификовано, специјално обучено особље.

Такође, у последње време је дошло до синхронизације грађанског и војног система управљања у периоду ванредних ситуација. Подсећам да су сасвим недавно биле одржане вежбе мобилизације, не само када је у питању „војни ресор“, већ и у цивилном – у Централној банци, Министарству финансија и у другим државним органима. 

Нарочито нервозно наши „западни партнери“ реагују на враћање праксе ненајављених војних провера, које омогућавају да се објективно процени борбена готовост и одреде начини за решавање постојећих проблема. Паралелно са тим, враћа се систем војне здравствене заштите и обуке логистичких кадрова, што у перспективи омогућава прелазак на јединствени систем пружања логистичке подршке свим структурама силе.

Међутим, стручњаци указују на финансијско-економске потешкоће Русије, које су изазване санкцијама и неповољном ситуацијом у нафтној области. Услед тога ће, по њиховим оценама, раст војног потенцијала Русије бити успорен. Зато ће доминанту улогу имати невојне методе, а војна сила ће се, по правилу, користити у миротворном облику и приликом решавања криза као последњи аргумент у циљу постизања коначног успеха.

У борбеним дејствима ће учествовати компактне јединице које ће бити у сталној приправности, здружене и аутономне међуродовске групације интегрисанеу јединствени обавештајно информативни простор.

Посебан значај ће имати мрежа војних база и пунктова за материјално-техничко снабдевање, која ће обезбедити пружање логистичке подршке пребацивање експедиционим групама и њихово пребацивање. А где их не буде, биће потребно користити луке и аеродроме пријатељских држава

Анализа развоја руских Оружаних снага показује да армија данас представља најстабилнију државну институцију, која има изузетне могућности да штити Русију и њен народ независно од политичког курса земље.

Створена је атмосфера за функционисање руске кадровске армије која данас даје индустријски подстрек привреди земље, ствара реалну могућност за стимулисање цивилне производње, што је чини пуноправним учесником развојних процеса.

Услед тога, управо је армија постала озбиљан ослонац приликом спровођења спољнополитичких принципа, дајући на тежини аргументима руског руководства и повећавајући ауторитет земље, упркос очајничким покушајима да се он уруши једном за свагда.

Алексеј Мухин, генерални директор Центра за политичке информације

Извор: „Факти“