ПИТАЊА ИЗ ЈЕРУСАЛИМА Јерусалим је централни град света – светиња за хришћане, јудаисте и мухамеданце. То је град Голготе и Васкрсења за следбенике Христове; то је град Соломоновог храма и жуђеног месијанског царства за јудаисте; то је муслимански Ал Кудс, одакле се, по легенди, Мухамед на свом коњу Бураку узнео у џенет. Зато није нимало случајно да се Јерусалим скоро сваке године прочује по неком религиозно-политичком догађају. Тако је било и 2016. године.
ГРОБ ГОСПОДЊИ Већ деценијама, камере без зазора улазе у олтаре православних храмова. И људи, мало по мало, губе осећај за светињу. Руски свештеник Тимотеј Сељски о томе је писао:“Најважнија свештенодејства Цркве се не називају случајно Тајнама. Говоримо, прилазећи Светом Путиру: "Нећу рећи Тајну непријатељима Твојим". Наравно, богослужење је у извесној мери окренуто и онима споља, чак и више од тога - помаже им да нађу пут до Цркве. А ради тога је и олтар, и символика свештенослужења, ради тога је и посебан, не разговорни језик богослужења, ради тога је и удаљавање оглашених са Литургије, да битајне вере тиме биле прекривене као неком одеждом. И слично томе као што одећа разних степена слободе увек на известан начин сведочи о чедности онога ко је носи, тако је и у Цркви - усмереност ка потпуној отворености и доступности свега свима међу којима су и они који нису ступили у веридбени савез са Христом и Православљем, већ отворена духовна бестидност. Како онда назвати "преношење" Литургије на телевизији, нарочитокада ТВ-камере шарају по Светом Престолу? То није ништа друго до духовни стриптиз. Није свим православним хришћанима корисно да до танчина знају све начине свештенослужења - то је опасно за душу која није утврђена у вери, која на тај начин ризикује губитак самих почетака побожног страхопоштовања. Али, када се цела Литургија из олтара преноси преко телевизије милионима неверујућих зазјавала - то је онда већ нешто стравично, то је својеврсна издаја.“(12) То губљење страхопоштовања довело је ове, 2016. године, до непосредног упада „неверујућих зазјавала“ у свети простор Гроба Господњег у Јерусалиму. О томе је „Спутњик“ писао:“Уместо молитви, на Христовом гробу чују се команде археолога Фредрика Хиберта из Националног географског друштва. Људи у шлемовима подижу мраморну плочу на Христовом гробу као да се ради о најобичнијем грађевинском објекту, а више камера све то снима. Одмах се чула реч: „Сензација!“, и свет је замро: унутра је пронађена велика количина камења! Већа сензација је сав тај карамбол око Христовог гроба./…/У руској стручној јавности са скепсом прате радове у Јерусалиму. За неке археологе то је само ехо веома популарног правца у археологији о истраживању митова, попут „Да Винчијевог кода“ и томе слично. /…/ Оно што је сигурно је да након рестаурације гроб неће бити исти. Плоча је већ пребачена у Атину на истраживање, а и камење ће вероватно бити померано. Ако се сетимо колико често се на археолошким налазиштима краду артефакти, можемо очекивати да ће се неки комадићи ускоро наћи на неким од за јавност затворених аукција у Лондону или Њујорку. Нико не спори да је древном храму потребна реконструкција. Међутим, плоча која је покривала гроб Исуса Христа је у добром стању, без обзира на старост од 500 година. Она од 1555. године, кад је постављена, ниједном није била скинута. Остало је предање да се на плочи појавила пукотина када су муслимани хтели да је узму и њоме украсе џамију. То их је натерало да се замисле и оставе је на њеном месту. Међутим, да је извршена реконструкција само Кувуклије (Капела изнад Гроба Господњег) то не би привукло толико пажње јавности колико отварање самог Гроба Господњег. Све је претворено у ријалити: већ је саопштено да ће од снимака радова бити монтиран документарни филм. Рејтинг филма ће бити огроман, јер се реклама води од првог дана истраживања. Значи, неко ће на томе баш зарадити. Интересантно је да су за пројекат реконструкције и истраживања највише новца дали јордански краљ Абдулах II и дизајнерка Мика Ертегун, удовица Ахмета Ертегуна, оснивача компаније „Атлантик рекордс“, пореклом из Турске. Како би се јордански краљ осећао да археолози са својим телевизијским камерама покушају да реконструишу муслиманску Кабу? Читав муслимански свет би се дигао на ноге против тога, и био би, свакако, у праву.“(13) Патријарх Теофило је дао неколико изјава које је требало да умире православну светску јавност, али камере и муслиманске прилоге за реконструкцију гроба Господњег није објашњавао.
ТРЕЋИ ХРАМ Већ годинама, у Израелу постоје групе које траже рушење џамије Ал Акса да би на њеном месту био подигнут Соломонов храм. Израелска држава покушава да води уравнотежену политику спречавајући екстремисте да учине радикалне кораке, јер рушење Ал Аксе би водило у рат читавог ислама против Израела, али…Тако је почетком новембра 2014, министар у Влади Бенјамина Нетанјахуа, Ури Израел, устврдио је на радију „Кол Берама“, који држи екстремистички покрет Шас, да Ал Акса мора бити премештена јер на њеном месту треба изградити Трећи храм. Сам Нетанјаху је демантовао да ће држава учинити било шта против Ал Акса џамије. Године 2016, јудејски Синедрион, који је девет година пре тога обновио свој рад после петнаест векова „паузе“, изабрао је у Израелу првосвештеника, а такође се обратио Путину и Трампу позивајући их да скупа граде Трећи јеврејски храм. Нека врста месијанске грознице захватила је многе исповеднике религиозног јудаизма. Учињени су и кораци у васпостављању храмовног богослужења. Обновљени Синедрион изабрао је рабина Баруха Кахана за првосвештеника (Коен Гадол). Тај избор био је спроведен као „мера будности“ за празновање Јом Кипура. Јер ако се политичка ситуација промени, сматрали су рабини, и Јеврејима буде дат приступ Храмовној гори, онда ће, према захтевима Торе, првосвештеник морати да приноси жртве. Рабин Кахане је уверен да би у том случају храмовна богослужења могла почети за мање од недељу дана. Рабин Хиле Вајс – представник Синедриона у настајању – објаснио је у интервјуу за Breaking Israel News, због чега је било неопходно изабрати првосвештеника – узимајући у обзир чињеницу да храма још увек нема. „Нама не треба чудо – типа храма који изненада силази са неба на Храмовну гору, - ради доказивања оправданости такве одлуке, - рекао је он. Једина ствар која данас спречава вршење храмовних богослужења јесте политичка ситуација. Ако се политичка ситуација одједном промени – што је сасвим могуће, - мораћемо да одмах вршимо храмовна богослужења. Због тога, нама је потребан кандидат спреман за улогу првосвештеника, посебно сада када имамо спискове „коханим“, спремних за служење у храму“.(14) Да је ствар озбиљна, показале су и реакције турског председника Ердогана. Он је 23. новембра 2016, изговорио оштре речи на рачун Израела и упутио позив свим муслиманима света да заштите џамију Ал Акса у Јерусалиму. Ердоган је био огорчен претњама упућеним Ал Акси, и позвао је свет да подржи Палестинце у борби за независност и спречи изградњу Трећег храма, коју не могу зауставити арапски дечаци само са каменицама у рукама. Два дана пре тога, 21. новембра, у интервјуу за други програм израелске телевизије, Ердоган је оптужио Израел да хоће да стави под контролу џамију Ал Акса. Нагласио је да Израелу неће бити допуштено да под изговором геолошких или археолошких испитивања одузима света места битна за све три монотеистичке религије. Он је тражио успостављање палестинске државе и осудио израелски закон који ограничава степен гласности мујезина који са минарета позивају муслимане на молитву у Јерусалиму.(15) БОРБА ЗА ХРИШЋАНЕ НА БЛИСКОМ ИСТОКУ Година 2016. била је и година борбе за хришћане на Блиском Истоку. Почетком 20. века, хришћана разних конфесија на овом простору било око 20%. Сада их има око 5%, и све их је мање. Под изговором „демократизације Блиског Истока“, америчка Империја и њени савезници и сателити из Европе кренули су, децембра 2010. године у Тунису, да праве тзв. „арапско пролеће“, које је свуда довело до крвавих сукоба и тријумфа исламских фундаменталиста и терориста, а самим тим и до највећег могућег прогона хришћана. Требало је срушити секуларне, па и социјалистичке исламске режиме, и дати власт острвљеним крволоцима из Муслиманског братства или Ал Каиде, да би на крају све окончало „Исламском државом“. Како каже историчар Александар Раковић:“Египат је у време Хоснија Мубарака био земља у којој је штампан највећи број књига на арапском језику. Ирак је у време Садама Хусеина био земља у којој је читан највећи број књига на арапском језику. Либија је у време Муамера ел Гадафија била земља у којој се најлашке школовало, добијао стан и посао у арапском свету. Након такозваног „Арапског пролећа“, и томе што је претходило у Ираку, у некадашње секуларне земље арапског света су се уселили туга и пустош“(6, 257-258). У Ираку, где је све почело, у коме је било преко милион и по хришћана, до 2013. остало их је око 200 хиљада. У Тунису су, после „пролећа“, одмах послате слике о томе шта чека хришћане: у фебруару 2011. одсечена је глава римокатоличком свештенику из Пољске, а 2012. снимано је одсецање главе Тунижанину који је примио хришћанство. У Египту, где има око 16 милиона хришћана, углавном Копта, долазак на власт Муслиманског братства значио је прави терор, све док државни удар није извршио генерал Сиси, кога је 2014. као председничког кандидата подржао Владимир Путин, и који је први египатски председник који је присуствовао коптској божићној Литургији 6. јануара 2015, назвавши Арапе и Копте Египћанима. Он је, са својом војском, од терориста Исламске државе бранио и одбранио манастир Свете Катарине на Синају. Хришћане су сурово гонили и у Либији, после пада Гадафија. Али, страдање хришћана у Сирији је било највеће: од њих је тражено да признају све „законе“ Исламске државе и да буду робови лудака спремних на најстрашније злочине. (6,227-275) Један сиријски верник је тим поводом рекао на БиБиСију:“Реците Европљанима и Американцима да смо им ми пре две хиљаде година послали Светог Павла, да би вас извео из таме, а да сте ви нама послали терористе, да би нас побили.“И заиста: кад се човек сети како су злочинци напали Малулу, градић близу Дамаска, где су живели хришћани што говоре језиком Христовим, арамејским, и где се налази најстарији православни женски манастир на свету, онај Свете Текле Равноапостолне, ученице Павлове, бива му јасно да су иза овога рата стајале опаке силе глобалне „закулисе“, којој је циљ рушење свега што је Господње у свету, и успостављање власти антихриста. Ипак, и ту се Русија изјаснила – помажући сиријском народу да се ослободи, она је, суштински, помагала и хришћанима Сирије да се сачувају у земљи свог порекла, и да у овој земљи не тријумфује лудило фундаментализма у екстремном облику. Сиријски председник Асад се показао као доследни заступник верске толеранције: није укинуо ниједно право хришћанима, а посетио је, између осталог, славни манастир Богородице Саиднаја; један други муслимански вођа, председник ирачког Курдистана Барзани је пружио уточиште хришћанима из Сирије и Ирака, који су масовно побегли са својих огњишта.(16) Нада за хришћане се, после освајања Алепа, макар и крхка, почела враћати на Блиски Исток. УМЕСТО ЗАКЉУЧКА Историја, дакле, није завршена, а њена религиозна димензија се све више види и осећа у наше дане, без обзира на брбљања о нестанку религиозности и тријумфу секуларизма. У такве дане, треба чинити све да се остане на путу Истине. Хришћани су дужни да својим свдочанским животом и вапијањем Богу продуже историју, да би се у њој још више чула реч Божја, и да би што више потомака Адамових приступило Богомладенцу Христу. У том смислу, без обзира на то шта се дешава у политици, кључ је у нашим срцима и душама. Никог, па ни Путина и Русију, не треба идолатризовати; јер, Путин није Бог, а ни Русија није Царство Небеско. Нама, православнима, је драго кад видимо да Путин жели да Русију врати Богу и њеном духовном наслеђу, и да настоји да помогне другим православним народима у борби за идентитет. Ипак, спасење је много дубље и значајније од политичких чинова, ма колико они били хришћански утемељени. Јер, како је говорио Владимир Соловјов, циљ државе није да на земљи створи рај, него да спречи да се на тој истој земљи не створи пакао. Христос, па Путин; Царство Небеско, па Русија; Небеска, па тек онда земаљска Србија! Господ Исус Христос, Син Божји и Син Дјеве, је једини Месија човека и света. Служење Њему и борба за вечне вредности је мера и провера људске историје. Зато се сви поклонимо Богомладенцу Христу, служећи Му чистим душама и телима, и кличући:“МИР БОЖЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!“ ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ УПУТНИЦЕ ( Интернету приступљено 5. јануара 2017) 1.http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/2016-godina-opasnog-zivljenja-godina-nade-a-ne-zaboravljamo-ni-licnost-godine/ 2.http://www.nspm.rs/hronika/zoran-milivojevic-ukidanje-gotovinskog-novca-dovelo-bi-i-do-ukidanje-privatnosti-a-samim-tim-i-slobode-pojedinca.html 3.http://ruskline.ru/news_rl/2016/12/28/smert_deneg_datskij_precedent/. 4. http://borbazaveru.info/content/view/8707/1/ 5.http://www.ognjenvojvodic.info/na-vaskrs-podmetnut-pozar-u-cetiri-pravoslavne-crkve.html#more-1570 6. Александар Раковић, Историја, вера, политика, Отачник-Православље-Бернар, Београд, 2016. 7.http://ruskline.ru/news_rl/2016/12/30/2017_god_trevogi_i_nadezhdy/ 8. http://borbazaveru.info/content/view/9254/37/ 9. http://borbazaveru.info/content/view/9270/1/ 10. http://borbazaveru.info/content/view/9203/106/ 11.https://svetosavlje.org/pismo-patrijarha-carigradskog-arhiepiskopu-grcke-rasciniti-i-ekskomunicrati-one-koji-se-protive-nasem-saboru-na-kritu/ 12.http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/duhovna_celomudrenost_i_opstenje_sa_inoslavnima.htm 13.https://rs.sputniknews.com/kultura/201610311108681534-hristov-grob-pretvoren-u-rijaliti/ 14.http://borbazaveru.info/content/view/9176/28/;http://borbazaveru.info/content/view/9188/28/ 15. https://ria.ru/world/20161122/1481859996.html 16.http://inosmi.ru/social/20160402/235964840.html;http://www.lgz.ru/article/-40-6570-12-10-2016/stradaniya-aleppo/; http://journalpp.ru/маалюля-говорящая-на-языке-христа/; http://www.pravda.rs/2015/11/05/reportaza-iz-oslobodjenog-hriscanskog-grada-u-siriji-demonska-mrznja-terorista-foto/; http://apologet.spb.ru/en/события/2796-monastyr-materi-bozhiej-sejdnagii-bliz-damaska-posetil-prezidet-sirii-asad.html Извор: "Фонд стратешке културе" |
