Молитвена осмина у православној цркви св. Благовјештења у Дубровнику БИСКУП УЗИНИЋ: „Умјесто да надилазимо и смањујемо разлике које постоје, ми стварамо нове.“ Молитвена осмина коју су предводили владика Григорије Дурић, епископ захумско-херцеговачки и приморски, и монс. Мате Узинић, бискуп дубровачки, уприличена је вечерас у православној цркви св. Благовјештења у Дубровнику. Тема овогодишње Молитвене осмине за јединство хришћана која се одржава широм свијета, је: „Помирење – љубав нас Христова обузима (усп. 2 Кор 5, 14-20).
На слављу у православној цркви, како је то већ уобичајено, бесједио је католички бискуп, а када се молитва одржава у католичкој цркви онда бесједи православни епископ. Бискуп Узинић је казао како је ово окупљање на молитву за јединство хришћана у Дубровнику „малени корак у свеукупном екуменском покрету али је, увјерен сам, велики корак у нашем особном извршавању Кристове заповиједи и жеље, сажете у његовој великосвећеничкој молитви: ‘Да сви буду једно’ (Ив 17, 21). Изражавајући радост због сусрета нагласио је како је све поновно окупила иста вјера, нада и љубав које се жели дијелити, свједочити и по њима живјети.“ Дубровачки бискуп осврнуо се и на стање и међусобне односе на овим просторима оцијенивши да су на веома ниском нивоу те да се та нада о поновном јединству често не дијели, а понекад се и злоупотребљава. „Наши су односи, уз оне заједничке разлоге подијељености, оптерећени повијесним сукобима међу нашим народима. Данас су ти односи, не знам коме је то у интересу, на веома ниској разини. То се догађа зато што допуштамо средини у којој живимо да она обликује нас, умјесто да ми, у духу дијалога и Кристове љубави, обликујемо њу. Зато се бојимо дијалога. Бојимо се окренути страницу. Зато међу нашим Црквама годинама не постоје, или су пригодни и изнимни као овај наш молитвени сусрет, сусрети у духу дијалога, међусобног поштовања и искрене жеље да се приближимо једни другима. Умјесто да надилазимо и смањујемо разлике које постоје, ми стварамо нове“-истакнуо је бискуп Узиниућ. На крају сусрета окупљене католичке и православне вјернике, бискупа, свештенике, редовнике и редовнице поздравио је епископ Григорије. Рекао је и како су им срца испуњена радошћу и захвалношћу јер се можда није очекивало како ће на овом мјесту бити толики израз хришћанске љубави. „Али истовремено смо необично тужни зато што смо ипак бискуп Мате и ја умногоме у овоме усамљени. Желимо да и на другим мјестима, гдје год се додирују хришћани, да један другога загрлимо“. Додао је и како су ријечи бискупа Узинића велики подстрек за наш хришћански живот, зато што су његове ријечи искрене, истините, утемељене на Јеванђељу, и ријечи које не гледају хоће ли се допасти којој институцији, него ријечи које су у сaгласју с Христом. „И то је задатак нас епископа и бискупа, свештеника, ђакона и вас вјерника, да гледамо, да будемо у сагласју с Христом.“ Уз позив да се враћајући Оцу вратимо и једни другима, епископ захумско-херцеговачки и приморски на крају је поручио окупљенима да „само са једном жељом пођете из ове цркве, а та жеља је да у вашим срцима осјетите оно што ја осјећам, а то је да смо браћа и сестре и да нисмо странци једни другима.“ Вечер препуна емоција која се видила на лицима окупљених није заобишла ни бискупа Узинића и епископа Дурића, који су се загрлили на крају сусрета. У пјевању и молитви судјеловали су и пјевачи из Требиња На слављу у православној цркви, како је то већ уобичајено, бесједио је католички бискуп, а када се молитва одржава у католичкој цркви онда бесједи православни епископ. Бискуп Узинић је казао како је ово окупљање на молитву за јединство хришћана у Дубровнику „малени корак у свеукупном екуменском покрету али је, увјерен сам, велики корак у нашем особном извршавању Кристове заповиједи и жеље, сажете у његовој великосвећеничкој молитви: ‘Да сви буду једно’ (Ив 17, 21). Изражавајући радост због сусрета нагласио је како је све поновно окупила иста вјера, нада и љубав које се жели дијелити, свједочити и по њима живјети.“ Дубровачки бискуп осврнуо се и на стање и међусобне односе на овим просторима оцијенивши да су на веома ниском нивоу те да се та нада о поновном јединству често не дијели, а понекад се и злоупотребљава. „Наши су односи, уз оне заједничке разлоге подијељености, оптерећени повијесним сукобима међу нашим народима. Данас су ти односи, не знам коме је то у интересу, на веома ниској разини. То се догађа зато што допуштамо средини у којој живимо да она обликује нас, умјесто да ми, у духу дијалога и Кристове љубави, обликујемо њу. Зато се бојимо дијалога. Бојимо се окренути страницу. Зато међу нашим Црквама годинама не постоје, или су пригодни и изнимни као овај наш молитвени сусрет, сусрети у духу дијалога, међусобног поштовања и искрене жеље да се приближимо једни другима. Умјесто да надилазимо и смањујемо разлике које постоје, ми стварамо нове“-истакнуо је бискуп Узиниућ. На крају сусрета окупљене католичке и православне вјернике, бискупа, свештенике, редовнике и редовнице поздравио је епископ Григорије. Рекао је и како су им срца испуњена радошћу и захвалношћу јер се можда није очекивало како ће на овом мјесту бити толики израз хришћанске љубави. „Али истовремено смо необично тужни зато што смо ипак бискуп Мате и ја умногоме у овоме усамљени. Желимо да и на другим мјестима, гдје год се додирују хришћани, да један другога загрлимо“. Додао је и како су ријечи бискупа Узинића велики подстрек за наш хришћански живот, зато што су његове ријечи искрене, истините, утемељене на Јеванђељу, и ријечи које не гледају хоће ли се допасти којој институцији, него ријечи које су у сaгласју с Христом. „И то је задатак нас епископа и бискупа, свештеника, ђакона и вас вјерника, да гледамо, да будемо у сагласју с Христом.“ Уз позив да се враћајући Оцу вратимо и једни другима, епископ захумско-херцеговачки и приморски на крају је поручио окупљенима да „само са једном жељом пођете из ове цркве, а та жеља је да у вашим срцима осјетите оно што ја осјећам, а то је да смо браћа и сестре и да нисмо странци једни другима.“ Вечер препуна емоција која се видила на лицима окупљених није заобишла ни бискупа Узинића и епископа Дурића, који су се загрлили на крају сусрета. У пјевању и молитви судјеловали су и пјевачи из Требиња.
Извор: екуменистичка епархија захумско-херцеговачка
|