header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Саблазнитељ Григорије опет у акцији Штампај Е-пошта
петак, 27 јануар 2017

 Варешки провинцијалац, Младен Дурић који је  приликом монашког пострига добио име славног патријарха цариградског, у много чему се показао као непријатељ православља. Осведочени папољубац, у паузама „шпацирања“ у Paciotti  ципелицама и вожње у скупим аутомобилима, са великом радошћу учествује у екуменским молитвама, а судећи по његовим честим посетама Дубровнику, једна од омиљених „манифестација“ му је „Молитвена осмина за јединство Кршћана“, којој већ неколико година уназад присуствује.

Тако је било и ове године. Изузећемо овај пут љубав горе поменутог владике-бискупа Григорија према овоземаљском благу,  и базираћемо се на поруку коју је послао са екуменске молитве коју је предводио  са монсињором Матом Узунићем, бискупом дубровачким, 21. јануара ове године у Благовештењској цркви у Дубровнику. Да је ли фудбалер-епископ Григорије, достојан  митре јер иста не само што  означава архијерејско достојанство, него и покорност архијереја Јеванђељу  Христовом?

Како је објављено на званичном сајту Дубровачке Бискупије, тема овогодишње „Молитвене осмине за јединство хришћана“  која се одржава широм света, а чији је  део, како на сајту веле  и ово дубровачко екуменско славље: „Помирење – љубав нас Христова обузима (усп. 2 Кор 5, 14-20).

Упорно називајући ово јеретичко сабрање у православној цркви  Благовештења слављем, наводе да је како је то већ уобичајено, проповедао  католички бискуп, а када се молитва одржава у католичкој цркви онда проповеда  православни епископ.  Коме је то уобичајено?!

Надаље, бискуп Узинић рекао је  како је ово окупљање на молитву за „ јединство Кршћана“ у Дубровнику  малени корак у свеукупном екуменском покрету али да је уверен  да је то  велики корак у нашем личном  извршавању Христове заповести  и жеље, сажете у његовој великосвештеничкој  молитви: ‘Да сви буду једно’.

Изражавајући радост због сусрета нагласио је како је све поновно окупила иста вера, нада и љубав које се жели делити, сведочити и по њима живети.

Осврнувши се на поруку  сусрета „ Помирење – љубав нас Кристова обузима (усп. 2 Кор 5, 14-20).“, бискуп је казао како се њиме желело „у средиште помирења ставити особу Исуса Криста и његову уједињујућу љубав која је једина способна учинити нас новим људима, онима који су способни надићи разлике које су се слиједом несретних повијесних околности, али и доприносом чланова наших заједница, догодиле међу нама и које нас и даље дијеле.“

Споменуо је и тзв. Источни раскол који се догодио 500 година пре онога на западу и чије последице осећају  и верници окупљени на овој молитви у дубровачкој православној цркви св. Благовештења.  Указао је том приликом на догађаје из 1054. године, када су донети укази о међусобној анатеми и екскомуникацији , те нагласио да су оба указа поништена 1965. године од стране папе Павла VI и патријарха Атенагоре  али „нажалост то није прекинуло и црквени раскол који у пракси још увијек траје“.  Даље бискуп  је изразио наду да се ствари могу променити, осврћући се пре свега на сусрете Папе Фрање и цариградског патријарха Вартоломеја, а посебно на  сусрет  римског поглавара и руског патријарха Кирила и њихову  заједничку декларацију у 30 тачака којом су дотакли  многе важне теме које нас уједињују.

Неке од порука бискупа дубровачког гласиле су овако:

–  Говорећи о међусобним односима на овим просторима  –  „Не бојмо се дијалога, не допуштајмо средини да она обликује нас него ми обликујмо њу“, или  „Не будимо непријатељи! Будимо браћа и сестре у Кристу, што доиста јесмо ако смо кршћани! Будимо ближи и ближњи!“ или „ Допустимо љубави Кристовој да нас обузме и међусобно помири, на што нас позива гесло овогодишње Молитвене осмине за јединство кршћана и Павлова порука Коринћанима, али и свима нама као кршћанима, без обзира на све наше подијеле и разлике или, усуђујем се то рећи, баш због наших пођела и разлика“.

–   Говорећи о баласту прошлости међу римокатолицима и православнима, (саветујући да се са баластом прошлости треба суочити на Христов начин):  ‘Љубав нас Кристова обузима’. Крист у нама рјешава проблеме. Крист у нама гради јединство.“

Говорећи о томе да нас Христова љубав сили да се отворимо заједништву у љубави:  „Љубав Кристова нас сили да будемо заједно, једно. Ако у себи не осјећамо ту силу, хитност, нема Кристове љубави у нама. Нисмо кршћани. Кристова љубав има нас! И обузима нас! Држи нас заједно! Сили да се отворимо заједништву у љубави! ! Кристова љубав има нас! И обузима нас! Држи нас заједно! Сили да се отворимо заједништву у љубави!“

На крају је  уследио хвалоспев Христовој љубави, „оној која једина, ако нас обузме, држи нас заједно и сили на помирење и јединство међу нама и нашим Црквама“, те: „Љубав нас повезује с Богом, љубав покрива мноштво гријеха, љубав све подноси, све стрпљиво трпи, у љубави нема ништа подло, ништа охоло; гдје је љубав нема раскола, љубав не диже побуну; љубав све чини у слози; по љубави сви су Божји изабраници савршени… По љубави Господин нас је посвојио; због љубави коју је наш Господин Исус Крист гајио према нама по Божјој вољи је дао своју крв за нас, своје тијело за наше тијело и душу за наше душе.

 

Уз поруку „Будимо браћа и сестре“, на крају сусрета окупљенима  се обратио епископ Григорије

 

Рекао је и како су им срца испуњена радошћу и захвалношћу јер се можда није очекивало како ће на овом месту бити толики израз хришћанске љубави. „Али истовремено смо необично тужни зато што смо ипак бискуп Мате и ја умногоме у овоме усамљени. Желимо да и на другим местима, где год се додирују хришћани, да један другога загрлимо“.  Додао је и како су речи бискупа Узинића велики подстрех за наш хришћански живот, зато што су његове речи искрене, истините, утемељене на Јеванђељу, и речи које не гледају хоће ли се допасти којој институцији, него речи које су у сагласју са Христом. „И то је задатак нас бискупа, свештеника, ђакона и вас верника, да гледамо, да будемо у сагласју са Христом.“

Како стоји на сајту Дубровачке Бискупије, уз позив да се враћајући Оцу вратимо и једни другима, епископ захумско-херцеговачки и приморски на крају је поручио окупљенима да „само са једном жељом пођете из ове цркве, а та жеља је да у вашим срцима осетите оно што ја осећам, а то је да смо браћа и сестре и да нисмо странци једни другима.“

Осећај  мучнине изазван овим догађајем, свакако појачава  реченица којом закључују извештај  са  овогодишње екуменске молитве у цркви Благовештења, у Дубровнику: Вече препуно емоција  које су  се виделе ла на лицима окупљених није заобишла ни бискупа Узинића и епископа Дурића, који су се загрлили на крају сусрета.

Извор: "ЦАРСА"

 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 98 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.