header image
Станислав Стремидловски: У Белорусији се појавиле снаге које раде на издвајању из Руске Цркве Штампај Е-пошта
понедељак, 30 јануар 2017
         Председник Белорусије Александар Лукашенко је за време Божићних празника – приликом посете православном катедралном храму Светог Духа у Минску – направио интригу.

У обраћању митрополиту Минском и Заславском Павлу, егзарху Белорусије, присутном у храму, као и парохијанима, шеф државе изјавио је да „без амбиција на глобалност, хтео бих да се обратим Русима, Украјинцима, нашим Белорусима, грађанима Белорусије, нашим гостима и свим хришћанима и да им честитам овај светли и свечани дан“.

Председник је подсетио да „белоруска власт у Православној цркви има веома доброг партнера, сабораца за све добре идеје у држави, такве као што су обнављање светиња, подршка породици и јачање моралних и духовних вредности“. Притом је истакао:

„Постоје неке идеје да је потребно одвојити се, издвојити се, још нешто слично. Знате, живот све ставља на своја места. Не треба трчати пред руду. Никада не треба стављати на дневни ред питања, која данас не постоје. Нама данас апсолутно не смета што ми – заједно са братским народима – Русима, Украјинцима и другим народима који живе у нашим државама – припадамо православљу“.

Овај део говора Лукашенка неки посматрачи оценили су као својеврстан одговор на изјаву митрополита Петра у интервјуу православном ТВ каналу „Сојуз“ емитовану 3. јануара 2017. године. У тој изјави је представник Руске православне цркве изразио увереност да Белорусији није потребна национална Црква, упоредивши жељу да се она направи са ђавољим искушавањем Еве.

„Догађа се исто, говоре: погледајте како би било добро да постоји своја Црква, национална… Прикривајући се згодним изговором – слобода, независност – данас покушавају да нам наметну нову идеју која не уједињује људе, већ их разједињује“, – подвукао је егзарх.

Алексеј Шеин, писац, назвао је горе цитиране речи председника Белорусије реакцијом на ову изјаву. У разговору са новинарима Међународног француског радија (RFI) он је рекао следеће:

„Изјаве Александра Лукашенка дате баш за време православног Божића изгледају ми симптоматично. Са једне стране: шта се десило? Као да је мало критиковао мишљење које постоји о томе да је Белорусији потребна самостална аутокефална православна Црква. Међутим, са друге стране, полазећи од његових речи, полазећи од интонације, можемо да наслутимо да се, на иницијативу белоруских власти, ради баш у том правцу. Мислим да у великој мери постоје кретања ка томе да се подигне статус Белоруске православне цркве која се налази у саставу Руске православне цркве и није самостална“.

Званични Минск већ по ко зна који пут сумњиче за жељу да, ако већ не може да одвоји белоруске православце од Московске патријаршије, онда да се егзархат бар стави под потпуну контролу власти. Сопствену белоруску православну Цркву желе да формирају и опоненти Лукашенка.

Тако, копредседник странке „Белоруска хришћанска демократија“ Павел Северинец, скреће пажњу на то да је актуелног егзарха Белорусије поставио московски патријарх Кирил и да је он дошао из Русије 2013. године.

„До данашњег дана он се не разуме у специфичности православља у Белорусији. Њему се чини да је православље које се појавило у Москви и православље у Белорусији – једно те исто. У ствари, православље је овде старије, демократичније и отвореније за друге вероисповести него руска варијанта, која је склона ксенофобији и шовинизму“, – сматра Северинец.

Политиколог Владимир Мацкевич, према саопштењима немачког радија Deutsche Welle, дао је категоричнију изјаву:

   „Присуство Руске православне цркве на територији Белорусије представља претњу њеном суверенитету“.

Познати мински православни свештених Александар Шрамко такође је назвао речи митрополита Павла „кратковидим“.

Отац Александар је подвукао да је сасвим нормално да земља има своју Цркву: „То је у традицији Православне цркве, то је природан процес. И обратно, ако се руководећи центар Цркве налази у другој земљи, то изазива неповерење, ствара напетост“.

Међутим, из овог угла можемо да посматрамо и Католичку цркву у Белорусији, чији се руководећи центар налази чак и даље од Москве – у Ватикану, а локалне епископије надгледа апостолски нунције, изасланик Свете столице. Ватикан има свој интерес у односу на Минск, и Ватикан има шта да понуди.

Приликом посете храма Светог Духа председник Лукашенко споменуо је да „ми имамо државу – суверену, независну (свиђало се то некоме или не). Узгред, корење те државе сеже далеко у историју“.

Потврдити постојање „древних корена“ може управо Света столица, о чему је у недавном интервјуу порталу Naviny.by испричао нови апостолски нунције у Белорусији архиепископ Габор Пинтер.

Монсињор је приметио да проучавање и схватање историје представља веома битну компоненту у тражењу сопственог идентитета. „Убеђен сам да мноштво детаља из белоруске историје може да се пронађе у архивама Ватикана – то је прва и највећа архива у свету. Све зависи само од жеље истраживача“, – истакао је нунције.

Тренутно у архивама Ватикана нема белоруских истраживача, међутим, каже Пинтер, „могу само да замислим колико тамо за њих постоји могућности, и ми можемо да потпомогнемо како би белоруски стручњаци могли тамо да раде“.

За узврат, Света столица могла би да добије повољне услове у преговорима о потписивању конкордата између Ватикана и Белорусије рад на којем „није завршен, али свакако није ни поништен“.

Монсињор је нарочито истакао „флексибилност белоруских власти“ и „осетио отвореност вашег председника“. Али, „флексибилност“ белоруских власти не треба преувеличавати.

У разговору са новинарима ТВ канала „Сојуз“ митрополит Павле, осим разматрања црквених питања, био је принуђен да дâ и политичку изјаву.

Он је прокоментарисао хапшење аутора московске новинске агенције РЕГНУМ – Јурија Павловца, Дмитрија Алимкина и Сергеја Шиптенка – који су ухапшени због измишљених оптужби за „изазивање националне мржње“.

Егзарх Руске православне цркве у Белорусији саопштио је: „Погледајте шта се данас, нажалост, дешава у Белорусији: појавили су се неки људи и, обратите пажњу, скоро сви они раде под псеудонимима. Зашто сакривате своја лица, зашто сакривате ваша имена ако сте добронамерни? Свако има псеудоним. Објављују: као бајаги није лоше, није лоше, али у буре меда мора да се дода чаша жучи. Раздвајају људе, цепају их. Овај – то је Руски свет, онај – није Руски свет, ово је – наше национално. Вама је познато шта се код нас у децембру догодило, хапшење три дописника. Али, они су сејали раздор, нетрпељивост и мржњу. Зашто?“

Можда грешимо, али стиче се утисак да су митрополита Павла „лепо замолили“ да се изјасни на ову тему у тону који је потребан иницијаторима тог скандалозног дела. Притом се владика потчињава Московској патријаршији.

Шта треба очекивати ако белоруске власти успеју да потпуно ставе православни егзархат под своју контролу?

Није искључено да ће Минск у случају са католицима за сваку дату рубљу тражити две. Лукашенко уме да се цењка – то је добро познато. Ако су ватиканске дипломате у преговорима Свете столице и Кине принуђене да у тешким условима проналазе равнотежу између одбране својих интереса и жеље Пекинга да Католичка црква у Кини буде „национално оријентисана“, постоје индиције да ће такву позицију заузети и белоруски лидер.

Извор: "Факти"

 

 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 31 гостију на вези
БЕСПЛАТНЕ РЕКЛАМЕ И ОГЛАСИ ПРИЛОЖНИКА САЈТА

ОБЈАШЊЕЊЕ:
ОВДЕ:

 

 

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.