СУД ПАРТИЈЕ ИЛИ БОЖИЈИ СУД?

         БУДУЋИ да живимо у времену обезвређења човека, времену у коме се личност човека доживаљава као производ, артикал, а не као плод љубави Божије, није изненађујуће да се на сцени види омаловажавање човека, и то на најразноврсније начине, како коме на ум падне. Најчешће су они који чине тако што нестабилни и неконзистентни људи, који из овог или оног разлога желе да производе кризе, и који опет мисле да је неодговорност нешто неприкосновено и општеприхваћено, што може да сеже у недоглед. Уколико човек прихвати да друге, па сходно томе и себе самога доживи као материјал за експлоатацију, онда постаје најповршније биће на овој земљи, којим царује смрт.

То је тако и из разлога што човек има слободу, и тиме и могућност да не буде сведен на ниво фабричког производа, који се уништава и пропада, већ, напротив, да буде вечно вољен, и вечно жив.

У ове радосне дане пред Васкрс, када се све рађа и цвета, осећамо потребу да одговоримо свима који су у знању или незнању, из овог или оног разлога, осудили чин наше епархије који се тиче привременог изопштења из заједнице Цркве двојице њених чланова, крштених људи, епархиота Цркве Херцеговине и Приморја.

Учитељ Цркве Св. Јован Златоусти каже: „Ако желимо да добијемо Духа светога од главе Христа, држимо се једни других.“

Како кажу безбројни црквени оци - ништа тако не разгневљује Бога као раздељивање Цркве.

И управо смо зато ових дана, поступајући у складу са Св. писмом и Св. предањем, по свештеним канонима и Уставу СПЦ, изрекли опомињућу казну двојици крштених из наше епархује, позивајући их на покајање, мир, црквени ред, јединство и љубав.

Изненада, на наше изненађење, појавише се разноразни „стручњаци“, самозванци и свезналице, „чувари“ људских и грађанских права, мудраци који као да имају одговоре на сва питања. И почеше да говоре, као устрашени од повратка у средњи век, помињући инквизицију, и ко зна шта  све не, а при том у свакој њиховој речи одзвања и јечи болно незнање.

Убиће нас незнање, говорио је св. владика Николај. „Шта то хоће Црква?“, питају нас са свих страна. Зар је још жива? Зар нисмо сахранили Бога? Зар га нисмо већ једном распели? Зар нисмо порекли и исмејали Његово васкрсење?

Рекло би се да је данас довољно формирати невладину организацију, па да отпочне пљување по Српској цркви и по Србима, а да се при том буде заштићен и недодирљив.

Да, „све вам је дозвољено, али све не користи“. Опште је познато да се није могуће бахато понашати ни на стадиону, ни у дискотеци, нити супермаркету, а да се прође без заслужених санкција.

Наш одговор свима јесте: Нека они само раде свој посао, а ми ћемо свој, угледајући се на Онога који је претрпео и пљување, и шамаре, и који је питао своје мучитеље: „Ако сам крив, кажи ми шта је?!, а ако нисам, зашто ме бијеш?“

Он, Христос, изашао је на суд, и Пилатов и Кајафин, а наши тзв. верници као с нокта јавно су рекли да не признају Црквени суд. Да ли можда зато што признају само суд своје партије, и својих „невладиних“ послодаваца.

Ето, нека им буде. Сад кад су ван Цркве, опет је пред њима избор да поступају као људи или као нељуди. Ми више на то нити можемо нити хоћемо утицати. Нама се чини да је било крајње време да покажемо како верници не могу само тако да се називају, већ да то треба и да буду, у сагласју са св. крштењем којим су крштени и са Јеванђељем Христовим које нам у Новом завету доноси две заповести, да љубимо Бога свим својим бићем и да ближњега љубимо као самога себе!

Сматрамо да је било крајње време да неко то каже - или јесмо или нисмо! И није довољно звати се, него и бити! Најдивније име хришћанско није могуће носити тек онако.

Тврдили смо и тврдимо да хришћанима у овоме свету ништа не сме бити неважно, већ је сваки човек, свака биљка и живуљка стварност према којој се морамо поставити одговорно. У томе је наш одговор на љубав Онога који не жели да ишта пропадне, него да свему дарује живот вечни.

Зато и нисмо хтели да останемо млаки и равнодушни ни према онима који нас мрзе, ни према онима који нас воле, јер какав је родитељ који сина пушта да чини безакоње?

ПОРУКА НОВИНАРУ “НОВОСТИ“

Дописник нашег листа из Херцеговине, Радивој Гутић, обавестио је редакцију да му је владика захумско-херцеговачки Григорије у четвртак телефоном претио због текстова који су у „Вечерњим новостима“ објављени поводом суђења пред Црквеним судом Епархије двојици невладиних активиста из Требиња.

- Владика Григорије ме је у четвртак два пута позвао мобилним телефоном, са „заштићеног“ броја, и запретио ми да ће ме „појести као шампиту“ - рекао је Гутић.

Према речима нашег дописника, владика му је запретио и речима „да ће видети на Васкрс шта ће бити с њим“. Наш новинар је о претњама обавестио и требињску полицију.

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=142628&title_add=Sud%20partije%20%3Cbr/%3Eili%20Bo%C5%BEji%20sud?