На Универзитету града Фрајбурга (Швајцарска) 12. фебруара одржане су екуменистичке свечаности с учешћем председника Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије митрополита волоколамског Илариона Алфејева и председника папског Савета за унапређење хришћанског јединства кардинала Курта Коха, посвећене првој годишњици сусрета патријарха московског и целе Русије Кирила и папе римског Фрање на Куби.

Догађај је организован у сарадњи швајцарске бискупске конференције, бискупа Лозане, Женеве и Фрајбурга монсињора Шарла Морера и Института за екуменистичке студије Универзитета у Фрајбургу. Они су отворили конференцију за штампу у сали Сената у току које су митрополит Иларион и кардинал Курт Кох одговарали на питања представника швајцарских средстава информисања, која су се тицала годишњице хаванског сусрета.

Митрополит Иларион је посебно нагласио да датум који се сада слави даје могућност да се појми значај тог историјског сусрета, да се сагледају његови први плодови и разговара о перспективи даљих православно-римокатоличких односа. Митрополит Иларион и кардинал Кох истакли су и важност годишњих одржавања сличних манифестација, као ефикасног подстицаја развоју узајамних односа између „православних“ екумениста и римокатолика у светлу одлука Заједничке декларације, потписане 12. фебруара 2016. године у Хавани.

У сали Универзитета одржано је свечано сабрање на коме су присуствовали многобројни јерарси и свештенослужитељи Московске патријаршије и других Помесних Православних Цркава, те римокатолици и протестанти. На заседању су, између осталих, учествовали митрополит швајцарски Јеремија (Константинопољска односно Истанбулска патријаршија), представник Константинопољске патријаршије при „Светском савету цркава“ архиепископ телмијски Јов, архиепископ женевски и западно-европски Михаил (Руска Загранична Црква), епископ лампсакијски Макарије (Константинопољска патријаршија), епископ аустријско-швајцарски Андреј (Патријаршија у Београду), римокатолички бискуп Лозане, Женеве и Фрајбурга Шарл Мореро, представник Московске патријаршије при „Светском савету цркава“ Михаил Гунђајев и многи други. Скупом је председавао бивши ректор Фрајбургшког универзитета професор Гвидо Фергаувен.

Главни говорници на овој екуменистичкој свечаности били су водећи екуменисти из Московске патријаршије и Ватикана митрополит волоколамски Иларион и кардинал Курт Кох.

У свом иступању митрополит Иларион је истакао да сусрет у Хавани није историјски само због тога што је то први сусрет у историји патријарха московског и целе Русије и поглавара Ватикана, већ и због тога што је он био видљиви израз високог степена међусобног поверења постигнутог у последње време, што отвара нове историјске перспективе у православно-римокатоличким односима. Митрополит је, између осталог, још рекао:

 „Управо у години сусрета у Хавани успешно је постигнута позитивна динамика у православно-католичком богословском дијалогу. Након претходних дугих дискусија у септембру прошле године, на 14. Пленарном заседању Мешовите комисије за богословски дијалог између Православне Цркве и римокатоличке цркве у Кјетију (Италија), усвојен је важан докуменат – „Саборност и првенство у првом миленијуму: на путу заједничког схватања служења јединству Цркве“. Ово је утрло пут за даљи напредак у дијалогу између две древне хришћанске традиције. Надам се да ћемо у најскорије време моћи да приступимо разматрању кључног питања, које је главни узрок наше поделе – теми саборности и примата у Цркви Истока и Запада у првом миленијуму“.

Међу помацима у правцу уније, које је побројао митрополит Иларион, били су: заједнично прослављање светих, поклоништво, „Летњи институт“ Светог Кирила и Методија за студенте папистичких образовних установа итд.

Како се испоставило, митрополит Иларион плодом хаванског сусрета и примером заштите традиционалних моралних вредности сматра и аморалистичко обраћање папе Amoris laetitia („Радост љубави“, 2016. године).

Кардинал Курт Кох је такође апострофирао историјски карактер сусрета на Куби, који је дао велики допринос делу уније између православних и римокатолика. Говорећи о перспективама које су се отвориле после поменутог сусрета, кардинал Кох је издвојио три области: заједничко поштовање светих, развој културне сарадње и православно-католичко заједничко деловање у сфери најактуелних тема. Кардинал је, између осталог, навео низ заједничких културних пројеката, који су већ реализовани или чија је реализација планирана.

По завршетку свечаног заседања пред окупљенима је - под управом Александра Траубе - наступио швајцарски хор «In illo tempore». Хор је изводио духовне нумере православних и римокатоличких композитора из прошлости и садашњости: Томаса Луиса де Викторија, Хуана Серерољса, Франческа Сориана, Василија Титова, митрополита волоколамског Илариона и Александра Траубе.

Судећи по свему, сведоци смо рађања својеврсног култа Хаванског сусрета са специфичним културно-религијским ритуалом, који код екумениста подгрева прелесно осећање слободе да с Православљем могу чинити шта хоће.

По материјалу са: „Антимодернизм.ру“

Превод и приређивање: „Борба за веру“