header image
НАСЛОВНА СТРАНА
В. Димитријевић: Борба за заштиту народа од тоталитарних и деструктивних секти-искуство деведесетих Штампај Е-пошта
субота, 25 фебруар 2017

 ПОЧЕТНА  БОРБА         

Крај осамдесетих и почетак деведесетих година у Србији донео је бујање различитих секти и тоталитарних култова које су, углавном, биле увоз са Запада. Наш народ углавном није био спреман да су суочи са овим великим и тешким изазовом. У Православној мисионарској школи почели су да се појављују људи који су, на овај или онај, начин пострадали од дејства разних секташких група и њихових вођа: пре свега, родитељи и родбина врбованих, али и многи који су желели да напусте такве дружине.

Пропаганда секташтва и окултизма почела је и у штампаним и електронским медијима. Било је јасно да је дошло време да се делује одлучно и озбиљно, зарад спасавања нашег народа од секташке пропаганде. Наравно, СПЦ је већ имала своје апологете, попут протојереја – ставрофора др Лазара Милина, професора Богословског факултета. Али, он се углавном бавио неопротестантским сектама, а сада је, све више, било далекоисточних и окултних група и покрета.

У Летопису Мисионарске школе налази се запис једног предавања проте Љубодрага Петровића, одржаног у Верском добротворном старатељству 1992, где се говори о разлозима мисионарског ангажовања у овој области, у коме он, између осталог, каже:“Трећи канал ТВ је испуњен окултним емисијама, хороскопским нагађањима, астролошким предвиђањима, проповедима о реинкарнацији, о новој религији човечанства; јеретичка учења као истина о хришћанству – све на најперфиднији начин, да наша младеж,потомци православних предака, бивају лак плен, јер немају појма о православном учењу и веровању и падају у замке сатански смишљених теорија и учења о миру, љубави, доброј вољи/…/Треба организовати једну екипу професора, свештеника и верника који ће све ово помно пратити и на један примерен, православан начин реаговати, то јест смирено и еванђелски обавестити црквену јавност, никога не нападајући, него само православно објашњавајући те појаве“.       

СА Синод СПЦ је прихватио иницијативу Мисионарске школе, и група мисионара је, на основу расположивих података, урадила и Синоду послала извештај „Савремена верска учења“, који је разматран на мајском СА Сабору СПЦ 1992, и објављен 6. јуна те године у Гласнику СПЦ, са потписом проте Љубодрага Петровића.             Описане групе и појаве биле су подељена на источњачке покрете и окултистичке групе ( Покрет за свесност Кришне, трансцеденталну медитацију, бахаизам, Ордо Темпли Оријентис, сатанисте, розенкројцере, Шри Ћинмој центар, Бихарску школу јоге, Оша Раџниша, Њу Ејџ,  Саи Бабин покрет, Белу гностичку цркву, Удружење парапсихолога „Никола Тесла“, антропозофе и теозофе ), протестантске секте ( Универзлани живот, Хришћанска алијанса, Слободна црква, „Апокалиптичка секта“ ), лажне пророке, видовњаке и биоенергетичаре ( Деда Милоје, Милојко Креманац, Клео Патра, Вава, Буба, астрологе, биоенергетичаре ).      Указано је на телевизију  и штампу као средства пропаганде. На крају, Синоду СПЦ је дат и предлог како се борити са искушењем:“Као што је лекарево недовољно познавање телесних болести често погубно и фатално за болесника који треба да буде лечен и излечен, тако и непознавање разорних духовних болести од стране духовника може бити погубно по верско – морални живот поверене пастве. Предлажемо: да се комплетној верској просвети приступи одмах, свуда и на сваком месту; да се просторно и материјално повећају могућности Православној мисионарској школи при храму Св. Александра Невског, чиме ће се омогућити њен још свеобухватнији рад; при Мисионарској школи створити Центар за мисионарство који би у сарадњи са СА Синодом и Богословским факултетом  припремао мисионаре за рад на терену; да свештенство прати и редовно обавештава своје верне о овим појавама и да их упућује да не читају окултистичке и секташке књиге и часописе, као и да не гледају такве ТВ програме; преко црквене штампе објављивати сведочења људи који су се након лутања поново обратили православној вери; писати и преводити оригиналну литературу која даје одговоре на питања: шта је лаж, а шта је истина у савременим религиозним струјама“.   

Разне групе, организације и секте - речју: култови - који под изговором религиозних слобода обрађују наше наивне суграђане и од њих стварају своје чланове, одузимајући им личну вољу и лични идентитет, дословно бичују наше друштво. Привучене мамцима, као што су "самопоуздање", "спасење света" и "избављање од надолазећих зала", жртве ових групација напуштају родитеље, супружнике и децу, прекидају своје студије, дају отказе на својим радним местима или стављају своја примања на располагање овим организацијама, док веома често мукотрпно раде на пропагирању ових идеја, без икакве надокнаде за свој рад. Неки култови сматрају се јересима (Јеховини сведоци), док се други, као што су Сајентологија или Харе Кришна, који припадају области парарелигија, сврставају у деструктивне култове.

Овим култовима управљају веомо снажни центри који се налазе у иностранству, док су им вође често "месије" које обзнањују јавности да су "божији изасланици" или чак "богови". Савремене "месије" захтевају потпуно и беспоговорно покоравање, а то и постижу својим методама, као што су ислирање мозга, духовни тероризам, развијање страхова, ограничавање и спутавање слободне мисли. Стандардна техника ових култова јесте прикривање њихових правих циљева и оштар и организован напад на оне који их разоткривају. Овај напад најчешће није непосредан, али за нападање култови користе новинаре и, наводно, разгневљене грађане. Опасне методе култова, као што су јога, медитација, алтернативне терапијске методе (које, уствари, не доносе излечење) и слично, стално се рекламирају свим могућим средствима. Сами култови пропагирају своје идеје и уносе забуну у односу на своје стварне циљеве. За то користе следеће методе:

1) култови се често представљају као хуманитарне организације и покрећу неке друштвено корисне акције, обмањујући тако грађане;

2) често се појављују у јавности у друштву угледних личности (научника, лекара, адвокота итд.) којима нису познати циљеви и мотиви ових организација;

3)инсистирају на сарадњи са државним установама којима нису познати њихови стварни циљеви;

4) организују разне манифестације, обично са бесплатним улазом, као што су: семинари, наводно, филозофског садржаја, проучовање Св. Писма, прославе са музиком и игранкама, друштвене игре и вегетаријански ручкови;

5) регрутују (врбују) нове чланове који ће их рекламирати и бити ловци на нове чланове;

6) бесплатно нуде "анализе и тестове личности", који, наводно, имају научну вредност;

7) приписују себи углед који припада научним установама;

8) лажно тврде да поседују дипломе или научна звања;

9) позивају се на наводну сарадњу са факултетима и међународним организацијама;

10) користе  друге   групе   за   које   се, иначе, не би рекло да имају везе са њима - рецимо, школе борилачких вештина;

11)     лажно тумаче места из Св. Писма и дају другачије значење хришћанским појмовима, како би ухватили у своје замке оне који јесу и желе да остану хришћани.

 

Култове  можемо  поделити    на следеће групе:

 

Религиозни култови:  имају особине религије са "свештенством", учење о наводним основима религије коју исповедају и своје празнике, искоришћавају људе, разарају породице и одговорни су за ритуална самоубиства.

Терапеутски култови: њихов циљ је до излече некога коришћењем метода које не признаје медицинска наука. Одговорни су за одбацивање класичне медицине, а последице њиховог деловања могу бити угрожавоње здравља или смрт.

Култови самоспознаје: Обећавају развој и побољшање личних способности које већ постоје као и задобијање нових, развијање личности и самоостваривање појединца. Одговорни су за опсесивне идеје, нервне аномалије, психичке проблеме, раздоре у породицама, самоубиства.

Политички култови: Имају видљиве или невидљиве политичке циљеве. Уплићу се у националне и међународне проблеме.

Комерцијални култови: Продају услуге (семинаре, трибине и сл.), као и књиге, часописе, прехрамбене производе или козметичке и фармацеутске препарате. Могућне последице су нарушавање интегритета личности,  изнуђивање новца и искоришћавање људи.

Култови младих:  Циљна група им је омладина. Примењују се технике које постоје и у осталим култовима.

Сатанистички култови - култови "ритуалних жртвовања": Упражњавају оргије, жртвују се животиње, али и људи. Одговорни су за ширење блудног понашања, норкоманије и убистава, као и за наношење телесних повреда.

Превентива и терапија

У свету се са погубним и разорним деловањем култова суочавају посебне стручне установе, као што је, рецимо, британска организација FAIR (енгл. Family Action for Information and Rescue – „Породична акција за информисање и спасавање") која дели летке и брошуре са саветима. Многи људи, независно од тога колико имају мана, не одлучју сами да се прикључе некој групи све док не сретну некога ко је преобраћен. Због тога се треба чувати људи који се без много или без икаквог разлога односе према Вама веома пријатељски. Заиста постоји веома мало случајева када се пријатељство изродило из тренутног познанства. Чувајте се људи који имају крајње једноставне одговоре или решења за сваки проблем човечанства. Не постоје лаки и једноставни одговори на сва питања. Чувајте се свакога ко Вам бесплатно или врло повољно нуди ручак или разговор. Проверите његово порекло. Чувајте се позива да за време викенда посетите разне "радионице" у удаљеним местима које имају некакве уопштене циљеве. Не постоји разлог да ти циљеви буду врло уопштени или неодређени, осим ако немају намеру да нешто прикрију. Чувајте се људи који Вас присиљавају да нешто радите само зато што „сви други то раде". Већина тих "других" такође се преварила и упала у исту замку. Чувајте се људи који Вас преобраћају служећи се Вашим осећањем кривице. Кривица је увек једно нестваралачко осећање.

ПАЗИТЕ! Ви сте занимљиви сектама зато што оне желе да им се потпуно предате све док Вас не преобрате, све док не постанете особа која ће им доносити новац, а вероватно при томе бити неплаћени радник. Ускоро ћете приметити како је Ваша слободна воља прилично ослабљена.

ЗНАЈТЕ! Варљиви методи могу се искористити за лов на чланове и њихову имовину. Идентитет секте често је намерно скривен. Код сваког човека се под одређеним условима може испољити неки недостатак. Не треба се препуштати својој радозналости. Не шалите се уласком у неку секту. Никада и ни под каквим условима немојте некој групи или некој особи давати новац, осим ако нисте сасвим сигурни у вези са њиховим идентитетом. Новац који неко сакупља за сиромашне или као милостињу можда одлази сектама. Распитајте се шта заступају ове групе, обавестите о томе своју породицу и пријатеље. Пишите својим локалним властима о овоме. Знајте - не постоји ефикаснија превентива и лечење од секташког утицаја него што је стално учешће у животу Цркве, јер живот у Христу ослобађа човека, насупрот сектама које човека поробљавају. Пуноћа истине која постоји у Цркви задовољава искрену потрагу за истином.

Можда је за крај најбоље навести речи чланице једне далекоисточне псеудохиндуистичке секте. Нека њене речи буду опомена на опасности које вребају:«Мој гуру може са мном да ради што год хоће, јер ја сам његова. Једина моја намера и једина моја одлука јесте да га слушам још више. Не обраћам пажњу на то да ли ме воли ипи не, да ли ме благосиља или не. Молим га да ме оптужује, да ме повређује, да ме одбија. Тражим само да буде у мом срцу. Он ми је мајка, отац, пријатељ". (Свами Атмананда о свом гуруу, Сатјананди).                    

Последњи пут ажурирано ( субота, 25 фебруар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 67 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.