Епископ Браничевски Игњатије Мидић никако не може да се помири са одлуком патријарха СПЦ господина Германа и патријарха СПЦ господина Павла, као ни са одлуком Светог архијерејског Сабора СПЦ да се мошти Св. деспота Стефана Лазаревића налазе у ћивоту у манастиру Копорину.

Познато је да је приликом рестаурације манастира Манасије нађена једна гробница, која је названа "гробница Лазаревића" у којој је нађен скелет непознате особе и поред њега одсечена глава нађена поред карличних костију. ДНК анализа коју је извршио Институт за судску медицину Медицинског факултета у Београду није показала да је нађени скелет припадао неком сроднику Светог кнеза Лазара. Зато је доцент који је вршио анализу отишао у Манасију, извадио један зуб из нађене лобање, а ДНК анализа је показала да је лобања припадала крвном сроднику Светог кнеза Лазара. Епископ Браничевски Игњатије Мидић није дозволио екипи Медицинског факултета у Београду да изврши ДНК анализу моштију из Копорина. Цео процес идентификације моштију Светог деспота Стефана снимала је београдска телевизија. Камере су снимиле све чињенице и све налазе на основу којих је извршена идентификација. Београдска телевизија је емитовала две емисије са свим налазима. Свети архијерејски Сабор СПЦ је 1986. године донео одлуку да мошти нађене у манастиру Копорину припадају Светом деспот Стефану Лазаревићу оне су положене, на свечан начин, у ћивот који је израдио познати вајар Небојша Митрић (аутор спменика Св. деспоту Стефану на Калемегдану и аутор крстова на Храму Св. Саве у Београду). Полагање моштију извршили су патријарх Павле (тада епископ Рашко-Призренски), епископ Врањански Сава и митрополит Дабро-Босански Николај у присуству проигумана манастира Хилендара из Свете Горе.

Епископ Игњатије Мидић сада жели да тврдњом да је скелет нађен у Манасији припадао Светом деспоту Стефану. Део тог скелетал је пренет у Вазнесењску цркву у Београд, а "мошти" Светог деспота Стефана је примио викар Њ.Св.патријарха СПЦ г.Иринеја. Није нам познато да ли садашњи патријарх СПЦ зна за длуку својих предходника патријарха Германа и Павла, или пак за одлуку Светог архијерејског Сабора СПЦ. Старешина Вознесењске цркве у Београду је насео неистини коју пропагира епископ Игњатије Мидић.

Интересантно је напоменути да је први општински суд у Београду донео пресуду против археолога Завода за заштиту споменика Србије, који је радио у манастиру Манасији као и да мошти нађене у Манасији не припадају Светом деспоту Стефану.

Није нам јасно зашто епископ Игњатије Мидић упорно прихвата тврдњу археолога, иако му је добро познато да ни једном стручњаку никада није дозвољено да прегледа скелет у Манасији. Добро би било да епископ Игњатије једном погледа емисије београдске телевизије о идентификацији моштију Светог деспота Стефана Лазаревића. Можда владика Игњатије мисли да је прошло више деценија од те идентификације и да се више нико не сећа чињеница које су тада утврђене.

Професор Др.Србољуб Живановић, Судски антрополог, Лондон, Велика Британија