Посланица АС РЗЦ поводом 100 година од почетка револуције у Русији (видео)
среда, 15 март 2017
Како су саопштили данас из канцеларије Архијерејског Синода, митрополит Источно-Амерички и Њујоршки, Иларион, благословио је у вези са 100 годишњицом од јављања иконе Мајке Божије „Державна“ (15/2. марта 1917. - на исти дан се св. Цар Николај II Романов одрекао престола, прим. прев), да се ниженаведена посланица чита са црквених амвона у 2. Недељу Великог поста.
Возљубљена браћо и сестре у Христу!
Ове године се читав свет, а на првом месту ми, сећамо највеће трагедије ХХ века, која је изокренула судбине милиона људи. Та трагедија се дотакла буквално сваке руске породице, ма где да се она налазила. Сећамо се сто година од крваве и разрушитељске револуције у Русији. Због издаје Владе и Генералштаба, Цар је био приморан да се одрекне престола и после тога је ишао ланац неизбежних догађаја: пропаст државе, мученички крај Самог Цара и Царске породице, сурови братоубилачки рат, досад у Русији небивали прогон православне Цркве и вере у Бога.
1909. Петар Аркадијевич Столипин је рекао: „Дајте држави 20 година унутрашњег и спољашњег мира и нећете препознати данашњу Русију“. Али самом руском премијер-министру било је остало да живи око две године. Био је убијен у присуству свог Цара у кијевском позоришту 1911.
То што је Русија ишла унапред буквално корацима од седам миља, схватали су и далеко иза граница нашег Отачаства, наиме у Сједињеним Америчким Државама. У новембру 1914. изашао је запажени број часописа „National Geographic“ посећен Русији. Свеобухватна социјално-економска истраживања су показала, да ће у време о коме је говорио Столипин, по свим показатељима раста, Русија изаћи на такав ниво, да већ неће моћи да је зауставе. Засутавила је само револуција коју су организовале и подржале западне државе. Нашем отачаству нису дали ни 20 дана мира.
У вези са тим, треба памтити да је данашњи непрестани прогон Русије од стране „западне цивилизације“, постојао и пре 100 година, па чак имного раније. Свет је мрзео Руску Царевину, наследницу Свете Православне Русије. Ни верност савезничком дугу, ни свагдашња спремност Руских Владара на сарадњу, нису помагали. Карактеристичан је исказ познатог британског политичког делатеља, лорда Палмерстона: „Како је тешко живети на свету, када са Русијом нико не ратује“. Тај исказ се односи на средину ХIX века али, на жалост, нису га чули.
На самом почетку ХХ века, свети Макарије (Невски), митрополит Московски и Коломенски, је упозоравао: „Ми преживљавамо смутна времена. Било је на Руси тешких година али никада није било тако тешко као сада. Тада су сви били за Бога, сви су хтели да знају шта је Њему угодно, а сада нема тога. Тада су сви били за Цара. Сада опет нема тога. Сада се чују хулни гласови на Бога и планови против Његовог Помазаника...“
Образовани слојеви Русије, васпитани на традицијама такозваног западњаштва су, са скоро самоубилачком упорношћу, гурали Русију у пропаст, на сваки начин подстичући руски народ да се одрекне своје вере, свог Цара и свог Отачаства. Невољно нам долазе на ум речи псалмопојца Давида „Рече безумен в сердце своем: несть Бог“ (Рече безумник у срцу своме: нема Бога ) (Пс. 13:1).
Али, и у најтежим временима гоњења, Господ није остављао Свој народ. Тако да у овој години обележавамо и други, не мање важан јубилеј – 100 годишњицу од обнове патријараштва у Русији. То се десило управо онда, када је предстојатељ и страдалник за земљу Руску био нарочито потребан. Интронизација светог Тихона, сверуского Патријарха-Исповедника, обављена је 21 новембра/4 децембра 1917. у Успењском сабору Московског Кремља, на празник Ваведења у Храм Пресвете Богородице.
Али још раније, на сами дан одречења Помазаника Божијег, Цара Николаја Александровича, 15/2. марта 1917. нашем народу је био јављен чудесни образ Мајке Божије „Державна“, као сведочанство тога да Пречиста Владичица неће престати да се брине за страдалну Русију, која се из давнина назива Домом Пресвете Богородице.
Сада, када је по речима Најсветијег Патријарха Московског и целе Русије, Кирила, „Господ променио гнев на милост у односу на Русију“, свим руским људима је дата могућност од Њега, да се врате својим православним коренима. Ми данас треба да осмислимо своју историју и схватимо те узроке, због којих су се на Русију обрушила тешка искушења. Један од разлога тих трагичних догађаја је плод заборављања и нечувања вере Христове и одступање од богоустановљене власти.
Ми ни у ком случају не треба да оправдавамо виновнике ове погубне револуције. Као један од символа примирења руског народа са Господом, могао би да служи ослобођење Црвеног трга од остатака главног гонитеља и мучитеља ХХ века, као и рушење свих споменика посвећених њему. Све су то символи несреће, трагедије и рушења наше Богом дане Државе. Тако треба поступити и са именима градова, области и улица, који су до данас лишени њихових историјских имена.
У годинама страдања, Руска Загранична Црква је увек сматрала за свој свети дуг да говори сву истину о руској историји, што је било немогуће у Отаџбини и, може бити, пре свега да говори руском народу о крсном путу Новомученика. То није политичко питање, како неки сматрају, већ питање духовне савести. Ми заиста треба што боље да знамо историју подвига Новомученика и Исповедника Руских. И тада ће, надамо се, руски човек сам, следећи за својом савешћу, доћи до убеђења да у његовој Богом спасаваној држави нема више места за символе богоборне власти и имена богобораца.
Пре десет година, при великом освећењу храма на Бутовском полигону, приснопамјатни митрополит Лавр је, обраћајући се окупљенима, рекао: „Овде је земља обилно заливена крвљу мученика и засејана њиховим костима, да буде она престо Христа Бога нашег. А за гонитеље Цркве Христове, давно је рекао пророк: „Видех грешника высящася яко кедр ливанский, и мимоидох, и се не бе и не обретеся место его (Пс. 36: 35-36)“ (Видех грешника где се узвисује као кедар ливански, и прођох, и нема га и не нађе се место његово). Да нестане сећање на њих у срцима људи, а Црква Христова на руској земљи да се утврди заувек!“
Призивамо сву нашу паству, као и све руске православне људе у Отаџбини и расејању: чувајте као зеницу ока дар који нам је Господ уручио – свету, спасоносну Веру Православну, увек имајући на уму речи Христове: „Ищите же прежде Царства Божия и правды его...“ (Иштите најпре Царства Божијег и истину Његову) (Мт. 6, 33). Амин.
Како су саопштили данас из канцеларије Архијерејског Синода, митрополит Источно-Амерички и Њујоршки, Иларион, благословио је у вези са 100 годишњицом од јављања иконе Мајке Божије „Державна“ (15/2. марта 1917. - на исти дан се св. Цар Николај II Романов одрекао престола, прим. прев), да се ниженаведена посланица чита са црквених амвона у 2. Недељу Великог поста.
