Недић је Немцима стално био сумњив. И поред изјава о својој лојалности, он је био и под контролом немачке цензуре која је из извештаја о његовим говорима у квислиншкој штампи избацивила безобзирно сва места која су официру за цензуру ма на који начин изгледала незгодна. Ставише, и сама Недићева пропаганда је брисала из његових говора извесне речи.

Рецимо, у документу Пропагандног одељења Југоисток од 13. децембра 1942, који потписује поручник Тангл, налази се део говора који је Недић одржао србским сељацима дан пре тога, када је рекао: »Ја сам учио вас и цео српски народ, да се бринете за своје ствари; да не радите ма за чије интересе, јер политика не познаје љубав, не познаје сродство, нити признаје стране интересе. Она зна само сопствени рачун, сопствене потребе, које никада нису исте са потребама српског народа. Стога морате у међународној и светској политици да разликујете добро од зла, истину од пропаганде, а нарочито спасење од пропасти.« Тангл пише:“Према следећим излагањима управљена је ова примедба несумњиво против енглеског и бољшевичког утицаја. Пошто, међутим, такво одбијање у свом уопштавању неизбежно погађа и немачки утицај, то су избачене речи од »да не радите« до »пропасти«.“ Мало даље, у извештају се каже:»Министар претседник је потсетио присутне да и у Расини има неразумних људи, који нису слушали њега него неког Кесеровића, који је прошле године завио у црно Крушевац, па сада жели и Расину да баци у пропаст. Он је нагласио да ће страдати и жене и деца и други невини људи, али онај злочинац ће опет побећи у шуму, као и прошле године, када је напустио Крушевац«. Тангл бележи:“Део од »него« је избачен, због наговештаја да ће невини морати да страдају.“ А немачка пропаганда није хтела да дозволи да се у србској штампи помене, макар и кроз наговештај, страдање Срба од њихових одмазди. Недић је још рекао:»Потом је министар претседник подвукао, да можемо поново задобити слободу и државу само разборитошћу српског народа, а то су мир, рад и време које све лечи. Другог лека нема, јер рат ће трајати дуго и није важно ко ће победити, него важно је да ли ће сви Срби остати у животу, да ли ће у овој земљи бити Срба или неће. После дуготрајног одобравања поводом ових речи, министар претседник изражава своје признање расинским јунацима, нарочито 12 пешадиском пуку, који је лично видео, и каже да они треба своје јунаштво, у првом реду храброст, да сачувају за доцнија покољења, сада пак да сачувају само ред, мир и братску слогу, јер сада није време Краљевића Марка, него време штука и тенкова«. Тангл пише:“Ова разматрања о поновном задобијању државе и слободе, са којима је министар претседник закључио свој говор, цензура је брисала. Српско пропагандно одељење је већ овде брисало из текста следећа 3 места: 1. речи: »и није важно ко ће победити, него ....« , које приказују лојалност српског министра претседника према Немачком Реицх-у у чудноватом светлу; 2. речи: »и каже да они треба своје јунаштво«, и 3. »да сачувају за доцнија покољења«, дакле алузију на поновно успостављање српске државе оружаном силом. После одговора из редова сељака, завршио је министар претседник манифестацију кратком завршном речју, из које је српско пропагандно одељење опет брисало само једну једину реч, истина, најважнију реч. Ово место гласи: »Када се вратите кућама, пренесите Расини мој поздрав и реците јој да ће генерал Недић учинити за њу све, да она буде опет што је била: слободна, напредна и поносна«. Српско пропагандно одељење брисало је реч »слободна«.“

Све ово треба имати у виду кад се говори о тешком времену окупације Србије у Другом светском рату. Као и данас, нама је намењена пропаст. Остаје нам нада да се жеље наших непријатеља неће испунити. А за то – Господу се помолимо!