header image
В.Димитријевић: „Бог дијалог“ и „пријатељу, лако ћемо“ – још мало о комисији и Степинцу Штампај Е-пошта
петак, 28 април 2017

 Некада је на свадбама била популарна песма Боре Дрљаче: “Пријо моја, како ћемо? / Пријатељу, лако ћемо!/ Пријо, само кажи! / Пријатељу, важи!“ Дух олакости из ове песме као да је овладао појединцима у СПЦ када, потпуно обневидели од екуменизма, преговарају са нашим вековним непријатељима из Ватикана.

Наиме, ових дана сазнајемо да папа и његови не дозвољавају члановима комисије СПЦ за преговоре о Степинцу да остваре увид у преписку између „Хитлеровог папе“ (Дејвид Корнвол) Пија Дванаестог и Павелићевог надбискупа загребачког (преписка се тиче прекрштавања православних Срба у НДХ). Чланови комисије сад ламентирају над том чињеницом, али, уместо да напусте срамне преговоре о духовном оцу усташа, они, по свему судећи, настављају да их воде.(http://www.sedmica.me/vatikan-krije-dokumente-o-stepincu/)         

Насамарени су, као и увек. Ватикан је то, озбиљна, миленијумска мафија, за коју су домаћи екуменци само „ситне рибе пљуцкавице“. „Ватиканџијама“ (израз Владике Данила Будимског) је било важно да нас увуку у свој начин „дијалога“ (змија говори Еви да „Бог лаже“), а после – зна се!

Високи представник Степинчевог Рима је, само пре три године, потписујући документ о сарадњи са Народном библиотеком Србије, чврсто обећао отварање ватиканских архива из Другог светског рата.(http://www.politika.rs/scc/clanak/304734/Vatikan-ce-otvoriti-arhive-iz-Drugog-svetskog-rata) Међутим, што рече онај: “Мало морген!“ Није папа луд да се одрекне својих Хрвата, тако му драгих још из Аргентине, и да Србима ставља на увид кључне документе ратне епохе.                                                 

Потписник ових редова је о томе писао још 2012. године: Наравно да хришћанско покајање није некакво пуко извињење, какво се Србима нуди да би заборавили везу НДХ – Ватикан. Покајање значи преумљење, промену ума, и сасвим нов, самоосуђујући поглед на оно што је у греху учињено. Има ли тога у Ватикану? Нема. Ако ништа друго, доказ је књига „Пио Дванаести и Други свјетски рат према ватиканским архивима“ званичног историчара и архивисте папске државе, Пјера Блета. Он се у књизи подробно бави темама какве су покушаји папе да спречи рат, однос Пија, Рузвелта и Мусолинија, ситуација у Немачкој, Пољској, Румунији, Мађарској, Словачкој, итд. У књизи је поменута и Хрватска. Из поглавља о НДХ сазнајемо да је Ватикан, преко свог изасланика, опата Марконеа, пратио ситуацију у Загребу и, наводно, покушавао да спасе Јевреје који су могли бити спасени, али, како тврди Блет, ток догађаја се није могао променити. Иако је 86% хрватских Јевреја било крштено у римокатолицизам, ни протести папиног представника, ни проповеди Степинца, нису помогли – Јевреји су изложени уништењу. Шта је, међутим, најстрашније у Блетовој књизи? У њој се, ни једном једином речју, не помињу Срби, који су били главни страдалници у НДХ; ни речи о масовном клању људи само зато што су православни, ни речи о насилном прекрштавању 250 хиљада припадника друге вере и њиховом превођењу у челични загрљај „Светог Оца“ у Риму. Ватикан је покушао да спасе Јевреје, није успео и – то је, по Блету, све! За званичног ватиканског историчара Срба у НДХ није било, а није било ни Јасеновца, ни Глине (где су Срби клани у свом храму), да о другим местима покоља, јамама попут Јадовна и Голубњаче и не говоримо... И - шта сад? За шта би се папа извинио пре него дође у посету СПЦ кад званична историографија Ватикана не признаје геноцид над Србима у Другом светском рату, који су извели ревносни папини крижари, усташе?“ (http://srb.fondsk.ru/news/2012/10/13/vatikan-ustashe-i-ekumenizam-ima-li-nade-za-pokaiane.html)                       

Да има бар мало достојанства тамо где га сви очекујемо, давно бисмо рекли папским јеретицима: “Канонизујте ви кога хоћете, јер „светаца“ попут Степинца вам је пун календар! А нас оставите да будемо са својим Новомученицима, чији хор предводе Свети Петар Дабробосански, Доситеј Загребачки, Платон Бањалучки, Сава Горњокарловачки и Вукашин Клепачки!“Али, наравно, то се не може урадити тек тако, јер идеологија екуменизма и „бог дијалог“ налажу да треба уложити све напоре да папа Фрањо бар одложи универзалну канонизацију Степинца (који је, стоти пут кажем, већ проглашен за блаженог 1998, у Марији Бистрици), да би дошао у посету СПЦ, па, кад то прође, онда је већ свеједно шта ће папа да ради. Сасвим у складу са песмом Боре Дрљаче: “У дому сам своме / госте испратио, / на растанку своју / прију пољубио“.

Даће Бог Живи и Свети Новомученици, од паписта пострадали, да се ова фарса заврши како је и почела: фарсично!

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 13 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.