Господин Ђурић Мишина намерно или ненамерно износи неистине или изврће чињенице. Пре свега, ја нисам био "млад и неискусан“, јер сам тада имао преко 40 радова у земљи и иностранству. Краљевски Антрополошки институт ме је изабрао за свог члана 1963 године. Своју докторску тезу сам радио у Београду, Бечу и Лондону итд.

Његова изјава да ме је подржавало политичко руководство и безбедносне снаге Југославије, је грозна увреда. Свима је познато да тадашњим политичарима и тадашњим безбедносним снагама није одговарао рад наше комисије судских антрополога који су ископавали масовне гробнице у Јасеновцу и у Доњој Градини. Нашу комисију су образовали преживели логораши. Мени је познато да никада нећемо поименично да утврдимо број жртава у јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома, јер не знамо колико је жртава скувано у казанима за прављење сапуна, не знамо колико је нерођене деце извађено из утроба мајки и убијено, не знамо колико је жртава бачено у Паћилијеву пећ и спаљено, не знамо колико је лешева избачео на обале Саве и Дунава и сахрањено на локалним гробљима као НН особе. Ја сам лично месецима гледао лешеве из Јасеновца како плутају Дунавом итд.

Истина о Јасеновцу се налази само 120 цм испод земље, па ко не верује нашем бројању нека сам ископава масовне гробнице и понови бројање.

Ђурић Мишина цитира наш извештај објављен у „Катена Мунди“. У последњем пасусу тог извештаја пише да нам приликом ископавања у Јасеновцу и у Доњој Градини није дозвољено снимање, а он сада пише да је цео наш рад документован фотографијама и филмом итд.

Међународна конференција о Јасеновцу је после истраживања међународних стручњака утврдила да је у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење уморено преко 700 000 Срба, 23 000 Јевреја и 80. 000 Рома, међу којима је било 110 000 деце испод 14 година старости. Често се помиње број од 20 000 деце страдале у Јасеновачким логорима, али то се односи само на децу са Козаре.

Приликом утврђивања броја жртава на Међународној конференцији био је присутан и директор Музеја геноцида из Београда, као и садашњи епископ Јован Ћулибрк. Они се нису успротивили бројевима жртава које је утврдила међународна комисија стручњака.

Поставља се питање да ли је господин Ђурић Мишина погодна особа да и даље обавља дужност директора y Музеју геноцида у Београду, после својих напада на академика Василија Крестића, Виктора Новака и Србољуба Живановића.

Ђурић Мишина је био главни организатор неуспеле и срамне изложбе у галерији Прогрес у Београду. Супротставио се изложби о Јасеновцу приређеној у Народној скупштини Републике Србије, показао је потпино незнање проблема геноцида, па би било најбоље да сам поднесе оставку на свој положај директора Музеја геноцида, или то треба да ураде органи Републике Србије.

Проф. др Србољуб Живановић,

Председник Међународне комисије за истину о Јасеновцу,

Лондон, Велика Британија