Манастир Покрова Пресвете Богородице код Параћина је посредством Професора Мајла Хежермана из Дизелдорфа, некадашњег Ватиканског ризничара добио мошти ранохришћанских светитеља из цркве Мајке Божије, у Вал ди Туро (између Ђенове и Парме, Италија) где су после II Ватиканског концила (1974 год.) биле ускладиштене преко 40 година. Мошти ових светитеља се сада чувају у овом манастиру Покрова Пресвете Богородице код Параћина.
На позив Духовника манастира Покрова Пресвете Богородице, протосинђела Јована Миленковића извршен је антрополошки и палеопатолошки преглед мстију, рендгенско и друго снимање И све потребне анализе у периоду од 20 априла до 14 маја 2017 године.Екипом која је вршила преглед И све анализе је руководио Професор Др.Србољуб Живановић из Лондона, Велика Британија у заједници са Лабораторијом за антропологију Анатомског институте Медицинског факултета у Београду У раду екипе суучествовали: Професор Др. Марија Ђурић, руководилац Лабораторије за антропологију; Ванредни профессор Др.Данијела Ђонић; Дубравка Радовановић, антрополог из Београда Антрополошки преглед, антропометријска мерења и палеопатолошки преглед извршени су у манастиру Покрова Пресвете Богородице у Лешју од 20 до 23 априла 2017 године. Све лабораторијске анализе, рендгенска и друга снимања извршене су у Лабораторији за Антропологију Анатомског инстититута Медицинског факултета у Београду у периоду од 24 априла до 14 маја 2017 године. На основу прелиминарних резултата антрополошког, палеопатолошког прегледа и свих анализа добијени су следећи резултати: Свети Сава Готски (Бузаушки) Мошти овог светитеља поседују карактеристике мушког пола. Телесна висина је износила око 160 цм, а старост у моменту смрти је била између 28 и 35 година. Палеопатолошким прегледом је утврђна деформација кичменог стуба (највероватније грба), мкао и урођена деформација првог вратног пршљена и бочне базе лобање. Овај светитељ, који се нарочито поштује у Румунији изгубио је живот у Кападокији где је и сахрањен. Рођен је 334 године ислави се 28 априла. Свети Емилијан Мошти овог светитеља поседују све карактеристике особе мушког пола. Телесна висина је износила 167 цм, док је старост у моменту смрти била између 30 и 40 година. Палеопатолошким прегледом је утврђен прелом ребара са леве стране грудног коша, као и прелом листа ноге са десне стране. Такође је постојала и урођена деформација крсне кости. У току је рад на писању житија овог светитеља. Свети Флавијан О Светом мученику Флавијану се највише зна, јер је објављена једна књига (2016 год.) у којој је описано житије овог светитеља и његов акатист. Антрополошким прегледом моштију овог светитеља утврђене су све карактеристике особе мушког пола. Старост светитеља у моменту смрти је билаизмеђу 30 и 40 година. Телесна висина је износила 158 цм. Палеопатолошким прегледом је утврђен прелом једног грудног пршљена кичменог стуба, као и значи трепанације лобање у прделу левог уха. Мошти Светог Флавијана потичу из II века. Зна се да је студирао реторику и да је био ђакон. Слави се 23 маја, а у Картагини 25 маја. Погубљен је у Северној Африци (Картагина). Света Фелицијана Мошти Свете Фелицијане имају све карактеристике особе женског пола. Телесна висина ове особе је износила 155 до 160 цм. Старост у моменту смрти је била 25 до 30 година. Палеопатолошким прегледом је нађено заживотно задебљање костију лобање услед неког оболења. Света Фелиција је страдала у IV веку у Северној Африци (Картагина). Свети Иларион Сачуван је само део лобање овог светитеља. Антрополошким прегледом је утврђена замена млечних зуба сталним, па је према томе утврђено да је та особа у моменту смрти имала око 11 година (9 до 14 год.) Поред остатака ове лобање нађна је и лева збица која је припадала особи од око 14 година. Зна се да је Свети Иларион погубљен са осталим верницима који су се налазили у цркви, заједно са свештеником Светим Сатураном у IV веку, у Северној Африци (Картагина). Света Кандида Нађен је само део лобање Свете Кандиде. Познато је да ју је крстио лично Свети Петар, још у I веку. Свети Пелагије Антрополошким прегледом је утврђено постојање лобање, без леве стране лица. Лобања је припадала старијој особи, која је још за живота изгубила све зубе у горњој и у доњој вилици. Особа је била мушког пола. Зна се да је Свети Пелагије служио као ђакон у III веку, у Далмацији. Свети Константин Од моштију Светог Константина очувана је само лобања, без доње вилице и лева голењача. Лобања је била мушког пола и пропадала је одраслој особи. Зна се да је Свети Константин живео у II веку и да је био епископ у Перуђи (Италија). Свети Бенигна Антрополошким прегледом је утврђено да су мошти Светог Бенигне припадале младој особи старој између 7 и 13 година (око 10 год.). Мошти су поседовале одлике мушког пола. Зна се да је овај дечак страдао са осталим верницима који су се налазили у цркви на молитви, заједно са свештеником Светим Сатураном, у IV веку. Света Викторија Антрополошким прегледом је утврђено постојање лобање са више костију трупа и удова. Скелет је припадао особи женског пола старој нешто више од 12 година (10 до 15 година) у моменту смрти. Зна се да је Света Викторија била невина и да је одбила да се уда. Скочила је кроз прозор, да би побегла од удаје и остала је неповређена. Страдала је у IV веку. Палеопатолошким прегледом нађено је на левој срани лобање, као и у затиљном пределу више отвора који су настали највероватније после смрти особе. Професор Др.Србољуб Живановић, Лондон Велика Британија; Професор Др. Марија Ђурић, Лабораторија за Антропологију Анатомског института Меицинског факултета у Београду; Ванредни Професор Др. Данијела Ђонић, Лабораторија за Антропологију Анатаомског института Медицинског факултета у Београду; и Дубравка Радовановић, антрополог из Београда |