Спинови које су пласирали поједини домаћи таблоиди су обична подметачина по којој „зла племенска црква“ мрзи Ану зато што је геј, а заправо су само припрема за запушавање уста цркви уколико бриселски преговори крену у правцу који би могао нанети штету српским интересима и интересима СПЦ на Косову

Након сусрета митрополита Порфирија и Ане Брнабић развејане су све сумње о томе како СПЦ има нешто против геј премијерке тадашње министарке при Влади Србије. СПЦ је такође објавила деманти на спинове које је пласирао Блиц а следећи овај дневни лист и неки други таблоидни медији. Такође је исти деманти упућен и лично Ани Брнабић у њен министарски кабинет. Поред свега тога домаћи медији су наставили спиновање јавности измишљајући читаву заверу у коју су убацили и Ивицу Дачића и Богољуба Карића и неке конзервативне епископе СПЦ.

О томе колика је реална моћ цркве и њен утицај на државне институције и о томе колико се црква заправо ту пита најбоље сведочи именовање Ане Брнабић од стране председника Вучића на место мандатара за састав нове Владе, дакле на премијерску функцију. Да црква заиста има тај утицај и моћ, који јој приписују кругдвојкашки либерали и медији који заступају стране интересе у Србији, и да је ово заиста некаква православна џамахирија како пишу лево-либерално настројени новинари и политичари, зар би се могло десити да премијер(ка) постане геј особа? Исто тако и да је Србија ултраконзервативно и хомофобно друштво како га омаловажавајући приказује либерална елита да ли би тако лако и без отвореног отпора могла да прође „прва геј премијерка на Балкану“. На страну што је овај догађај из различитих побуда код многих оставио горак укус у устима, чињеница је да није било протеста овом чину.

Но да се вратимо на цркву. Не треба се заваравати да црква нема ама баш никакав став по овом питању и да верници у Србији апсолутно одобравају сваки потез државе и Александра Вучића зато што се црква не меша у државне послове. Пре свега црква је једна од најугледнијих и најпоштованијих институција у Србији и уопште у српском народу. Заправо управо та црква је породила савремену српску државу, чувајући национални идентитет и свест о српској државности вековима.

За српски народ као и за његову цркву не представља проблем ни то што је премијерка геј ни што је хрватског порекла, мада можемо да замислимо како би у хрватској прошао неки српски геј политичар, али дефинитивно не можемо да замислимо да исти постане премијер Хрватске. Проблем који црква може да има са премијерком Брнабић неће дакле бити ни њена сексуална оријентација ни нација, већ однос према Косову или однос према неким виталним питањима који су битни и за народ и за цркву. Када се томе додају везе које Брнабићка има са америчком владом јер је радила за USAID, онда је слика комплетна.

Спинови које су пласирали поједини домаћи таблоиди су обична подметачина по којој „зла племенска црква“ мрзи Ану зато што је геј, а заправо су само припрема за запушавање уста цркви уколико бриселски преговори крену у правцу који би могао нанети штету српским интересима и интересима СПЦ на Косову.

Бриселски преговори ће показати колико је „мудар“ а колико наметнут потез био председника Вучића да постави Брнабићку за премијера. Уколико се испостави да је Брнабићка постала премијерка да би служила западним интересима и између осталог и да би се лакше постигли неки уступци на штету Срба на Косову, наравно да ће црква реаговати. Тада ће се покренути медијска машинерија и ови измишљени сукоби цркве и Брнабићке наводно поводом њене геј оријентације ће послужити сврси. Црква ће бити означена као једна ретро хомофобна институција и том етикетом ће јој се одузеће право гласа. Кад се томе дода још антиеволуционизам и још понека измишљена или реална афера, црква неће моћи дићи главу од својих унутрашњих раздора и проблема а камоли да парира глорификованој геј премијерки и политици владе по питању косовског проблема или неког другог проблема за који је црква животно заинтересована. Слично ће проћи и конзервативна Србија чију ће сваку критику владе дочекивати на нож „хомофобије“, „затуцаности“ и „опседнутости митовима“.

Извор: „Видовдан“