Учење Цркве не говори да су анђели способни да врше Света Тајинства. Могуће објашњење за то је тај факт, да анђели немају материјално тело и, сагласно Јовану Богослову, нису у могућности да се покају. Сасвим је друга ситуација с човеком. Имајући телесну немоћ, човек има и могућност покајања. И пошто су Света Тајинства у мањем или већем степену повезана с покајањем, анђели по својој природи нису способни да их врше.

Ипак, света традиција нам описује случајеве, када су анђели крстили људе, вршили Тајинство Свете Евхаристије, рукополагали свештенике.

Погледајмо случај вршења анђелима, Тајинства Хиротоније епископа. Реч је о чувеном Амфилохију (+ 395), епископу Иконијском, који је покренуо озбиљну борбу против јеретика. Та прича о Хиротонији се налази у два текста, написана у годинама после тог догађаја. Из тога следује, да историјска сведочанства, која се помињу у тим текстовима, имају уопштени, а понекад и нетачни карактер.

Оба текста нам говоре да је Амфилохије био монах. Када је преподобни епископ Иконије, Јован, отишао к Господу, Амфилохију је, по свему судећи, било 40 година. Воља Божија, везано за епископију осталу без руководиоца, пројавила се у избору Амфилохија.

«Била је ноћ, када је анђео Господњи саопштио Амфилохију да ће он бити рукоположен у епископа Иконијске цркве. И поред тог Божанственог знака, Амфилохије је остао смирен, бојећи се да можда тај знак не долази од Бога. Ипак и следећа два дана се то поновило. После трећег пута, Амфилохије се подигао из постеље, да би ставио под контролу то што се дешава. Обратио се анђелу следећим речима: „Ако си ти анђео Божији, хајде да се заједно помолимо“. Анђео је пристао, спустио главу и рекао: „Свет, свет, свет Господ Саваот, пуно је небо и земља славе твоје“.

Затим је анђео узео Амфилохија за руку и довео га до храма. Врата храма су се сама отворила. Просторија је била испуњена јарком светлошћу и мноштвом људи у белим хитонима. Затим су га сви они провели до жртвеника и дали му нешто, слично Јеванђељу, са словима: „Господ да буде с тобом“. Један од људи, који је стајао напред, дао је знак да почну молитву, да би Свети Дух посетио Амфилохија. Сви су почели да се моле и затим, рекавши: „Мир теби“, ишчезли су у ноћној тами“.

Целе ноћи је Амфилохије размишљао о томе што се десило, док се није пробудила остала братија. Амфилохије је отишао у цркву и све испричао игуману. Целу литургију је провео павши на колена и не изговоривши ни једну реч. Кроз неко време је дошао к себи, и лице му је сијало неописивом светлошћу.

Када се вратио из храма у келију, тамо су га дочекали седморица епископа, који су чекали да га рукоположе у епископа Иконије. Поново су га одвели у храм и почели да му облаче архијерејску одежду. Тада им је Амфилохије говорио о томе, шта се десило с њим прошле ноћи. Поверовали су његовим речима и позвали остале епископе и друге клирике, да саопште о једногласном избору Амфилохија у епископе.

Други догађај је повезан с Тајинством Причешћа, које су вршили анђели за једног монаха. О томе кратко сведочи Макарије Александријски, јереј познатих монаха-келиота, који су тај назив добили по месту где су се подвизавали. Једна од његових прича говори о неком Марку. Он је био млађи од Макарија и одликовао се својом изненађујућом кроткошћу, благоразумношчу, а такође, и способношћу да научи напамет текстове Старог и Новог Завета. Макарије наводи следеће сведочење о Марку. За време Свете Евхаристије, када је Макарије причешћивао друге монахе, он није могао да причести Марка, јер га је анђео спречио у томе тако што је, узевши свете дарове с престола, својеручно причестио Марка.

Трећи случај се односи на доста касније време. Тај текст датира из XВ века, и говори о чудима и по жанру се односи к епском приповедању. Православна породица, која се састојала од родитеља и кћери, живела је у рејону насељеном муслиманима. Пошто у околини није било православног свештеника, кћер је остала некрштена. Када је одрасла, постала је ђавоимана и много је патила. После смрти оца, Бог је пројавио своју милост. Богородица се спустила с небеса и ослободила девојку од демона.

Замолила је свог Сина да пошаље огањ и спали демона, да не би могао више да мучи девојку.

Затим је Богородица пренела девојку у место, где је постојао православни храм. Богородица се обратила к анђелима, који су Је пратили: „Узмите и крстите је“. Крстивши је, анђели су обукли девојку у белу одежду, ставили јој на главу венац и на крају је причестили Светим Тајнама. После тога девојку су поново вратили кући, одакле је Богородица узела.

Илиас Вулгаракис, предавач богословије Атинског универзитета. Други догађај је повезан с Тајинством Причешћа, које су вршили анђели за једног монаха. О томе кратко сведочи Макарије Александријски, јереј познатих монаха-келиота, који су тај назив добили по месту где су се подвизавали. Једна од његових прича говори о неком Марку. Он је био млађи од Макарија и одликовао се својом изненађујућом кроткошћу, благоразумношчу, а такође, и способношћу да научи напамет текстове Старог и Новог Завета. Макарије наводи следеће сведочење о Марку. За време Свете Евхаристије, када је Макарије причешћивао друге монахе, он није могао да причести Марка, јер га је анђео спречио у томе тако што је, узевши свете дарове с престола, својеручно причестио Марка.

Трећи случај се односи на доста касније време. Тај текст датира из XВ века, и говори о чудима и по жанру се односи к епском приповедању. Православна породица, која се састојала од родитеља и кћери, живела је у рејону насељеном муслиманима. Пошто у околини није било православног свештеника, кћер је остала некрштена. Када је одрасла, постала је ђавоимана и много је патила. После смрти оца, Бог је пројавио своју милост. Богородица се спустила с небеса и ослободила девојку од демона.

Замолила је свог Сина да пошаље огањ и спали демона, да не би могао више да мучи девојку.

Затим је Богородица пренела девојку у место, где је постојао православни храм. Богородица се обратила к анђелима, који су Је пратили: „Узмите и крстите је“. Крстивши је, анђели су обукли девојку у белу одежду, ставили јој на главу венац и на крају је причестили Светим Тајнама. После тога девојку су поново вратили кући, одакле је Богородица узела.

Илиас Вулгаракис, предавач богословије Атинског универзитета.

Превод са руског: С.М.

Извор: pemptousia.ru

Преузето са: Манастир Лепавина