Откривењe Joвана Богослова је последња књига библијског канона. Она је пуна живих стилских фигура које у основи садрже духовно-моралне поуке релевантне за свa времена. Писац свет дели на две јасно одељене групе: добре и зле. Често се жене користе као метафоре за добро и зло.
1. „Жена обучена у сунце” (Откривење Јованово 12,1) У Откривењу Јовановом Богородица је приказана као „жена обучена у сунце” (Откривење Јованово 12,1). Она „шћаше да се породи”, а „велика црвена аждаха” је вребала „да јој прождере дијете” (Откривење Јованово 12,3-4). По Божјој Промисли родила је Сина: „И роди мушко, сина, који ће пасти све народе с палицом гвозденом; и дијете њезино би узето к Богу и пријестолу његову” (Откривење Јованово 12,5). Овој „жени дана бише два крила орла великога да лети у пустињу на своје мјесто” (Откривење Јованово 12,14). Богородица је заиста морала да се склони од Ирода, који је хтео да јој убије дете. Али ова жена је слика не само Богородице него и Цркве. Црква је некад морала да се склања у пустињу због прогонстава или због жеље за већим подвигом. Стога је жена која бежи у пустињу метафора и мучeничке и отшелничке Цркве. 2. „Дјевственици” (Откривење Јованово 14,4-5) У доба прогонстава хришћански пустињаци су одлазили у пустињу да би се склонили од прогонстава. У доба мира они су одлазили у пустињу да би у миру и тишини проводили живот у молитви и аскези. Пророк Јован их је описао овако: „Ово су који се не опоганише са женама, јер су дјевственици, они иду за јагњетом куд год оно пође. Ови су купљени од људи првенци Богу и јагњету” (Откривење Јованово 14,4). Ови посвећеници воде чист живот: „И у њиховијем устима не нађе се пријевара, јер су без мане пред пријестолом Божијим” (Откривење Јованово 14,5). Девственост је овде и физичка и духовно-морлана. Она је символ чистоте душе и тела. 3. „Суд курве велике” (Откривење Јованово 17,1-18) Слика жене се не користи само да би се показала чистота и светост, него и порочност и грешност. Неморалност је показана алегоријом „курве велике” (Откривење Јованово 17,1). Израз је груб, али Библија не ласка греху. Она не зна за помодне еуфемизме којима се снисходи грешности. У конкретним околносима Св. Јован је овом сликом описао најпре пагански Рим, „град велики, који има царство над царевима земаљскима” (Откривење Јованово 17,18). Али грешност није прерогатив само једног града нити само једне епохе. Ова жена је симбол грешности и неморала у свим временима. Овако је описана: „И жена бјеше обучена у порфиру и скерлет и накићена златом и камењем драгијем и бисером, и имаше чашу у руци својој пуну мрзости и поганштине курварства својега” (Откривење Јованово 17,4). Нескромно облачење и неморално понашање била је опасност у доба Светог Јована као што је то и данас. Могу тим пороцима да подлегну и жене и мушкарци. 4. Закључак У Откривењу Јовановом жена је символ чистоте и побожности, као и неморала и грешности. Откривење Јованово је Божја порука за човека свих времена, а погото за нас данас када смо преплављени неморалом. |