|
 "Потребно је да православна академска просвета формира архипастире и пастире који су у стању да дају свој ”живот за њихово стадо” а не ”старозаветне” бахате свештенике и теологе који сматрају да ”народ oвај који не зна закон, проклет је!”. То је нови клерикализам коме нема места у Цркви и који је раслабљује."
http://borbazaveru.info/content/view/9868/1/
А као што имамо светосавље, православље примењено на србско искуство, тако имамо и турбо-православље, домаћи начин унижавања и дезавуисања православља, о којем сам се спремао да пишем, па одустао, да не урањам у негативу. "Парадоксално, у Европи и у Америци прилагођавање на савремени свет веће је у одређеним круговима који се сматрају православнима, додуше мањинским. То је био увек случај: имитација са закашњењем." Још један вид испољавања комплекса ниже вредности и доцилности "величина" које постојано сумњају у саме себе! "Има неколико година, један србски владика, сада упокојени, кога нисам видео деценијама [ја одмах помислио на Хризостома - курзив мџс], пре него што ме је питао за личне вести, одмах ми је питање поставио: "Да ли сте зилот?" Један други, такође упокојени, ми је рекао: "Читао сам Ваш текст.... то је зилотски"." Јао нама с оваквим епископатом. Био сам у близини Милешеве јуче, и није ми се ишло тамо само због "старозаветног свештенства", лицемера, окречених гробова, надувених жаба и њихових потркала. Иако бих због самог новоустоличеног радо био ишао. Али плашим се да ће га опет ускоро стићи нека рокада. Тако да великој радости нема места. Више некој резерви. Ово су они типични скупови СПЦ на којима је добро бити виђен (као рецимо ономад концерт митрополита Илариона Алфејева на Коларцу). Што су онда слали Ракиту у Шипово из Београда? Испада, по казни. А за тај народ коме мењају владику сваких пар година, није их брига. Њему нека васпитна мера, за њих се и не пита. Кад су онаквог Јована могли да склоне из Ниша, шта је њима један Ракита? "Сића"... Али и на овој, "скромној" литургији, планинској, на којој остадох, епархија Будимљанско-Никшићка, служи један подгорички парох, отворене двери, гласне свештене молитве и сече народ на "Достојно јест..." Јесте мање упадљиво скраћење него негде другде, али ипак. Све мање имам стрпљења за такве ствари. Кукавице. Где је ту саборност? "Послушање" им као изговор. Сви редом се конформирају са својим епископом, а овај опет са не знам ким. Неки белосветски духовни Броз им кроји капу. Брозјулас. Жалосно, бљутаво. Себе представљају као неку "научну, духовну елиту", извојену од традиционалиста, а мој мали син би за столом на такву понуду рекао само "бљак"... "Не добивши одговор, сасвим недавно, потписници су тражили пријем код папе, што је он одбио. Ради се дакле о савршено тоталитарној организацији, која се не мења." ЈАКАКО, БРАЛЕ! Али ови наши комплексаши, племенски однеговани а онда пуни ниже вредности, гледају у тај мрачни пропали РК-свет без икаквог знања и искуства, као на светлуцање далеког бољег света, на обећање нечег чему они сами дају садржај. Подсвесно дубоко игноришући, и чак презирући свој родни крај, своју лозу, и своје великане. Ето једног одличног текста после извесног времена на пландовању... на планини. Добро је знати да има још овако здравих умова. Са јерархијом не стоји баш најбоље, али житија су пуна примера да је скоро увек било тако. Поздрав, М.Џ.С. |
